Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Банат, Бачка и Барања је био назив за покрајину, која је постојала у саставу Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од новембра 1918. до 1922. године. Покрајина је имала сопствене органе власти (владу и скупштину), а укључивала је географске регионе Банат, Бачку и Барању. Административно седиште покрајине био је Нови Сад.
Име
Службено име покрајине, које је користила покрајинска влада (народна управа), било је „Банат, Бачка и Барања“, али се незванично користио и назив "Војводина".
Историја
После пропасти Аустроугарске монархије октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су месни војвођански Срби, а на челу ове управе налазио се Српски Народни Одбор из Новог Сада.
Велика народна скупштина од 25. новембра није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног председника изабран је др. Јован Лалошевић, док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савет“, за чијег је председника изабран др. Славко Милетић.
Иако је влада у Београду прихватила одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, она није званично признала Народну управу, која је управљала овим подручјима све до 11. марта 1919. године, када је одржала своју последњу седницу. Власт Народне управе простирала се не само у оним деловима Баната, Бачке и Барање који су на мировној конференцији признати као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, већ у свим деловима ових региона, које је контролисала војска Краљевине Србије од новембра 1918. године, укључујући и делове који данас припадају Румунији и Мађарској.
Иако од 1919. године Народна управа Баната, Бачке и Барање није била активна, ова територија је званично чинила једну од покрајина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, све до поделе земље на области 1922. године.
Административна подела
Покрајина се административно делила на жупаније. 3. децембра 1918. године, Народна управа је именовала велике жупане за следеће области:[1]
Након разграничења са Румунијом, у Банату је формирана Торонталско-тамишка жупанија, а 1920. године цело подручје Баната, Бачке и Барање било је подељено на три жупаније:[3]
Након разграничења са Мађарском, формирана је Бачко-барањска жупанија, па је 1921. године подручје Баната, Бачке и Барање било подељено на две жупаније:[4][5][6][7]
Иако су Срби, Буњевци и други Словени насељавали већи део покрајине, они су живели помешано са Румунима, Мађарима и Немцима, тако да је етнички састав ове територије био веома сложен. После успостављања коначних државних граница на мировној конференцији, у деловима Баната, Бачке и Барање који су признати као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, живело је 1.365.596 становника, од којих 29% Срба, 27,7% Мађара, 23,8% Немаца, као и припадници других народа.
У надлежности народне управе (владе) покрајине налазили су се следећи одсеци: политички послови, унутрашњи послови, правосуђе, просвета (школа и црква), финансије, саобраћај, привреда, прехрана и снабдевање, социјалне реформе, народно здравље и народна одбрана.
Званичници
Др Јован Лалошевић, председник Народне управе (владе), повереник за политичке послове и привремени повереник за просвету,
^.rs/books?ei=Jfy8U8KMJYbnygOQzYHwAQ&hl=sr&id=FDw9AAAAIAAJ&dq=%22imala+svog+utjecaja+i+na+prvotnu+administrativnu+podjelu+Vojvodine+od+od+1918.+do+1921.+godine.1+Ta+je+administracija+odgovarala+upravo+onoj+tradicionalnoj+ma%C4%91arskoj+podjeli+na%3A+ba%C4%8Dko-baranjsku%2C+torontalsko-tami%C5%A1ku+i+srijemsku+%C5%BEupaniju.%22&focus=searchwithinvolume&q=%22torontalsko-tami%C5%A1ku%22 Marulic — Google Књиге]
^.rs/books?id=yJB4AAAAIAAJ&q=%22%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%22&dq=%22%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE%22&hl=sr&sa=X&ei=7Py8U9flCsX-ygOzl4HgCA&redir_esc=y Građa za istoriju naroda Vojvodine — Google Књиге]
Касаш, Јована (2018). „Улазак српске краљевске војске у Темишвар 17. новембра 1918. године”. Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 14: 177—190.
Крестић, Василије (2013). Срби у Угарској 1790-1918. Нови Сад: Матица српска.