Антоније Исаковић
Антоније Исаковић (Београд , 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002 ) био је српски и југословенски књижевник и академик. Исаковић је познат по кратким причама и романима.
Табла на згради где је становао Борио се на страни партизана током Другог светског рата . Учествовао је у бици на Сутјесци .[ 1]
Обављао је функцију потпредседника Српске академије наука и уметности од 1980 . до 1992 . године.[ 2] [ 3]
Добитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета српски језик и књижевност у основној школи.[ 4]
Његова ћерка је глумица Милица Милша , а супруга српска списатељица Лепосава Миланин .[ 5]
Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота .[ 6]
Змајева награда , за књигу Велика деца , 1955.Андрићева награда , за књигу Трен 1 , 1976.НИН-ова награда , за књигу Трен 2 , 1982.Награда „Златни крст кнеза Лазара” , 1994.Награда „Златни прстен Багдале” , 1995.Награда „Меша Селимовић” , 1995.Награда „Светозар Ћоровић” , за књигу Нестајање , 2001.
Велика деца Папрат и ватра Приповетке , 1964.Празни брегови Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.Трен 1 Трен 2 Берлин капутт , Београд, 1982.Образ Говори и разговори У знаку априла: и друге приче Миран злочин Други део мог века: да се не заборави Господар и слуге Риба , 1998.Нестајање , 2000.
Средњовековна Пре 19. века 19. век 20. век Савремена Награде
1954—1975. 1976—2000. 2001—данас
