Imunosupresant je svaka supstanca koja vrši potiskivanje i oslabljivanje normalne imunološke reakcije, (imunosupresijuimunskog sistema).[1] One mogu biti spoljašnje (egzogene), kao što su imunosupresivni lekovi, ili unutrašnje (endogene), kao što je npr. testosteron.[2][3] Kad je funkcija imunskog sistema potisnuta, postoji povećana osetljivost organizma na infektivne bolesti i rak.
Imunosupresanti mogu biti propisani kad je normalni imuni odgovor nepoželjan, kao što je to slučaj kod autoimunih bolesti.
Nakon presađivanja (transplantacije) organa, telo skoro uvek „odbaci“ novi organ usled razlike ljudskih leukocit antigenhaplotipa između davaoca i primaoca organa. Reakcija „odbacivanja“ nastaje zato što, imunski sistem otkriva novo tkivo kao "neprijateljsko", i pokušava da ga ukloni napadajući ga primaočevim leukocitima, što dovodi do smrtitkiva presađenog organa. Imunosupresanti se zato, kod presađivanja organa, primenjuju kao protivmera. Nažalost njihovom primenom nastaju i neželjena dejstva, jer telo postaje podložnije infekcijama i malignitetu, slično kao kod poodmakle HIV infekcije.
^Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN1429202114.
^Fimmel, S; Zouboulis CC (2005). „Influence of physiological androgen levels on wound healing and immune status in men”. Aging Male. 8: 166—174. PMID16390741. doi:10.1080/13685530500233847.