Математика није пажљив ход по утабаним стазама већ путовање кроз непознате дивљине где се истраживачи често изгубе. Чињеница да су мапе направљене, а да су прави истраживачи отишли негде другде, мора бити јасан сигнал историчару.
”
— В. С. Енглин
Овај портал је предвиђен за википедијанце који се интересују за математику. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим областима и новостима из математике.
Математика је веома широка област науке и тешко је прецизно одредити њене границе. Она је најопштија дедукциона наукa.
Графички приказ првих 15.000 парцијалних сума реда 0 + 1 − 2 + 3 − 4 + ...
У математици, 1 − 2 + 3 − 4 + · · · је бесконачан ред који обухвата узастопне природне бројеве са наизменичним знацима. Сума првих чланова реда може да се напише као:
Овај бесконачни низ дивергира, што значи да редослед његових парцијалних сума (1, −1, 2, −2, …), не тежи ка крајњим границама. Међутим, средином 18. века, Леонард Ојлер је написао следеће, што је касније окарактерисао као парадоксално:
Математичка метода која би објаснила ову једначину, развијена је много касније. Почев од 1890. године, Ернесто Чезаро, Емил Борел и други математичари испитивали су постојеће методе за одређивање суме дивергентних редова — укључујући и нова тумачења Ојлерових покушаја. Коришћењем многих од ових метода за израчунавање суме реда 1 − 2 + 3 − 4 + · · · довело је до коначног резултата који је износио 1⁄4.
Рођен је 24. априла1868. године у Београду, на Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво дете оца Никодима, професора Богословије, и мајке Милице (рођене Лазаревић).
Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године
Уколико желите да помогнете у стварању портала Математика, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области математике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.
