Мелодифестивален (швед.Melodifestivalen, „Фестивал мелодије“) је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера који организују Шведска телевизија и Шведски радио. Победник Мелодифестивалена представља Шведску на Песми Евровизије.
Мелодифестивален се одржава готово сваке године од првог јавног такмичења 1959. године. Од 2000. године, фестивал је најгледанији телевизијски програм у Шведској. 2007. године, полуфинала је гледало у просеку 3,1 милиона гледалаца, док се процењује да је око 4 милиона Швеђана гледало финално вече.
На фестивалу је тријумфовало четири каснијих победника Песме Евровизије и шеснаест песама које су за Шведску освојиле једно од првих пет места. Лагано оркестриране поп песме, познате као шлагер, толико доминирају такмичењем да га шведски медији понекад називају Шлагерфестивален. Међутим, од преобликовања такмичења 2002. године, на бини се појављују и други стилови, попут реп музике, регеа или глам рока, или чак нешто музике са оријенталним утицајима.
Победника Мелодифестивалена одређују регионални жирији и телефонско гласање публике, у омеру 50:50. Систем гласања је еволуирао кроз вишедеценијску историју такмичења, али је у његовом средишту увек било додељивање поена песмама, који се затим сабирају. До 2001. године, број учесника у програму био је ограничен на између осам и дванаест песама, што је увођењем полуфинала 2002. измењено на 32 песме. 2002. године је такође почела са емитовањем и верзија такмичења за децу, Лила Мелодифестивален.
Мелодифестивален има значајан утицај на музичке лествице у Шведској. 23 учесника 2006. и 21 учесник 2007. су достигли домаћу лествицусинглова (Sverigetopplistan).
On je jedan od najznačajnijih švedskih pisaca. Strindberg se smatra jednim od začetnika modernog teatra.
Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnoga trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin(Tjenstekvinnans son) svoje je detinjstvo prikazivao težim no što je uistinu bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine.
Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I(Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II(Giftas II) i drugim delima.
Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova(Ett drömspel) i Sablasna sonata(Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma.
Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole.
