Јустиција (лат. Iustitia ) је римска богиња правде и праведности
Право се може назвати системом норми људског понашања које прописује и у случају кршења санкционише држава. Право међутим своје изворе има у моралу,обичајима, етици и нарочито правди. Ово двојно лице права је тема вишевековне расправе о томе да ли се правом могу назвати и они системи норми које прописује нелегитимна или неправедна власт. За правнике позитивисте и ови системи се могу назвати правом (уколико их државна власт спроводи довољно ефикасно), док за јуснатуралисте ови системи се не могу назвати правом у пуном смислу те речи.
У правној теорији и филозофији право се одређује не само као идеална, духовна појава, тј. као скуп мисли, већ и као реална појава. Реалне појаве су оне које имају и временску и просторну димензију. Као реална појава, право је везано за људе и њихову психу, као и за њихово друштво.
Постоји више различитих праваца у правној филозофији. Ипак, најчешћи су:
Јуснатурализам: за који је право етичка појава.
Легализам и нормативизам: право је скуп норми као психолошких или логичко-језичких појмова.
Социјализам: За које је право социјално-материјална категорија.
Марксистички писци виде право као вољу владајуће класе са циљем да се одржи дати друштвени поредак.
Сва ова гледишта се своде на једно да право регулише друштвене односе у којима може доћи до повреде општедруштвеног интереса, заједничких интереса свих чланова друштва. Ови заједнички интереси према једнима састоје у реду, другима у миру, а трећима у правди.
ПРАВНИ СИСТЕМИ
Правним системом се, по Радомиру Лукићу, назива од правне науке, логички сређена и непротивречна целина општих правних норми, које се све држе међусобно и зависе једна од друге .
У свету постоји пуно националних (државних) правних система. Сваки од тих конкретних националних правних система има своје специфичности, али и одређених сличности, па се на основу њих групишу у тзв. велике правне системе. Најзначајнији су:
Правна грана - скуп више правних установа које регулишу низ сродних врста друштвених односа по истим начелима. У правној грани су правне установе међусобно смисаоно повезане, тако да се правна грана може сматрати подсистемом у правном систему као целини. Правне гране су :
