Godina 1922 (MCMXXII) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju.

• 1. 1.? - Zakon o prinudnoj nagodi (poravnanju) van stečaja proširen sa Hrvatske-Slavonije na Srbiju, kako bi se izbegao moratorijum na dugove.
• 3. 1. - Obustavljen saobraćaj na više pruga u Kraljevini SHS zbog nedostatka uglja. Takođe, većina pragova je dotrajala, treba ih zameniti šest miliona, mnogi mostovi su privremeni, stanice neadekvatne, nedovoljno vagona i lokomotiva.^[1]
• januar - Istočnokarelijski ustanak: kontranapad Crvene armije razbija glavnu grupu finskih i karelskih trupa - sukob Sovjeta i crvenih Finaca sa karelskim ustanicima i finskom vojskom će biti okončan do marta.
• 6 - 13. 1. - Konferencija u Kanu: predloženo da se umanje nemačke reparacije u zamenu za britanske garancije Versajskog ugovora, što izaziva nezadovoljstvo javnog mnenja u Francuskoj.
• 7. 1. - Skupština Irske Republike podržala Anglo-irski ugovor sa 64 prema 57 (potvrđeno na formalnom sastanku 14. januara).
• 8. 1. - Izbori u Republici Srednjoj Litvi (Vilniuski region) na koje najviše izlaze Poljaci a Litavci ih bojkotiraju.
• 9. 1. - U Sinaji objavljena veridba kralja SHS Aleksandra i rumunske princeze Marije, svečani dočeka kralja u Beogradu 12-og.
• 11. 1. - Rifski rat: Španci povratili pozicije na marokanskom priobalju, nalaze leševe poginulih prošle godine kod Annuala.
• 12. 1. - Francuski premijer Aristide Briand odstupa u korist Raymonda Poincaréa (do 1924), konferencija u Kanu je raspuštena.
• 13. 1. - Gen. Milutin Vučinić predsednik crnogorske vlade u egzilu nakon gen. Anta Gvozdenovića, ali Gvozdenović se vraća već poslije mjesec dana a vlada je ukinuta u julu.
• 14. 1. - Hrvatski blok usvojio memorandum namenjen Đenovskoj konferenciji.^[2]
• januar - Ukinute plemićke titule u Kraljevini SHS?^[3]
• 16. 1. - Michael Collins postaje predsednik Privremene vlade Irske Slobodne Države (tj. Južne Irske) i komandant Nacionalne armije.
• 16. 1. - "Gavranova" afera u francuskom mestu Tulle: kolektivnim diktatom je otkrivena žena koja je od 1917. poslala preko stotinu anonimnih pisama, koja su uzbudila grad i postala nacionalna vest. (→ fr)

• januar - Britanska imperija u ovo vreme ima najveću rasprostranjenost, pokriva četvrtinu sveta.
• januar - U Torontu prvi put primenjen insulin za lečenje dijabetesa.
• 17. 1. - Ion I. C. Brătianu je po četvrti put premijer Rumunjske (do 1926), nakon Take Ionescua.
• 22. 1.? - Ksenija Atanasijević je prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu.
• 22. 1. - Umro papa Benedikt XV.
• 25. 1. - Počelo suđenje komunistima za pokušaj atentata na tadašnjeg regenta Aleksandra: 15-oro kao izvršioci atentata i 17-oro za pripremanje prevrata.^[4]
• 26. 1. - Rekonkvista Libije: italijanske snage se iznenada iskrcavaju i zauzimaju Misratu, za oko godinu dana zauzimaju celu Tripolitaniju.
• 28. 1. - Knickerbockerova oluja: najveća zabeležena mećava u Washingtonu, D.C. izazvala rušenje krova pozorišta Knickerbocker, 98 mrtvih.
• 29. 1. - Napušten poslednji pokušaj političkog saveza Gvatemale, El Salvadora, Hondurasa i Kostarike (→ Savezna Republika Centralne Amerike).

• 1. 2. - U Los Anđelesu ubijen režiser William Desmond Taylor - medijska senzacija, slučaj ostaje bez rešenja.
• 2. 2. - U Parizu objavljen ceo Džojsov roman "Uliks" (ranije feljtoniziran u SAD 1918-20). Smatraju ga jednim od najznačajnijih dela modernističke književnosti.
• 5. 2. - Pokret nesaradnje u Britanskoj Indiji: u incidentu u Chauri Chauri ubijena tri demonstranta i 23 policajca, zbog čega Indijski nacionalni kongres prekida kampanju.
• 5. 2. - U SAD izlazi prvi broj Reader's Digest-a.
• 5. 2. - Obnavljaju se diplomatski odnosi Holandije i KSHS, prekinuti prošle godine.^[5]
• 6. 2. - Milanski nadbiskup Achille Ratti izabran za papu pod imenom Pio XI. (do 1939).
• 6. 2. - Novi vaseljenski patrijarh Meletios Metaksakis stigao u Carigrad - grčka vlada i atinski sinod za sada ne priznaju njegov izbor.
• 6. 2. - U sovjetskoj Rusiji, tajna policija ČEKA ("Vanredna komisija") transformisana u Državnu političku upravu (GPU).
• 6. 2. - Potpisan Vašingtonski pomorski sporazum, ili Sporazum pet sila pobednica u Velikom ratu - ograničenje gradnje nekih vrsta brodova (deluje do polovine 1930-tih).
• 6. 2. - U Vašingtonu potpisan i Ugovor devet sila o suverenitetu i integritetu Republike Kine, u smislu Politike otvorenih vrata. Japan zadržava ekonomsku dominaciju na poluostrvu Shandong.
• 8. 2. - Predsednik Warren G. Harding instalirao radio u Beloj kući, kasnije tokom godine postaje prvi predsednik koji se obratio preko radio-talasa.
• 8. 2. - "Politika" je objavila memorandum Hrvatskog bloka, namenjen Đenovskoj konferenciji.
• ca. 8. 2. - Zbog velikog snega je zaustavljen železnički saobraćaj u velikom delu KSHS, naročito Bosni.

  

• 9. 2. - Tramvaj u Dubrovniku iskočio iz šina zbog poledice, stradala 4 učenika i kočničar.^[6]
• 10 - 12. 2. - Ruski građanski rat – Voločajevska operacija je pobeda Bljuherovih Crvenih, koji zatim ulaze u Habarovsk.
• 12. 2. - Osnovan Novosadski šahovski klub - najstariji u Jugoslaviji i na Balkanu.
• 13. 2. - Najniža jutarnja temperatura u Beogradu -22 stepena.
• 14. 2. - Zvanično otvoren Stalni sud međunarodne pravde u Hagu (1946. zamenjen Međunarodnim sudom pravde).
• 14. 2. - Švedsko-finski plemić ubio Heikki Ritavuorija, finskog ministra unutrašnjih poslova.
• 14. 2. - Počela emitovanje 2MT, prva komercijalna radio stanica u Britaniji.
• februar - Rascep u dadaizmu, polemika između André Bretona i Tristana Tzare.
• 19. 2. - U Zagrebu izlazi prvi broj "Borbe".
• 19. 2. - U Splitu osnovana Jadranska straža.
• 20. 2. - Zvanična veridba kralja Aleksandra i princeze Marije u Bukureštu.
• 22. 2. - Manifestacije protiv memoranduma Hrvatskog bloka u Dubrovniku, došlo do sukoba ispred zgrade hrvatske radničke zadruge. Izdata poternica za potpredsednikom HRSS Josipom Predavcem koji je držao skupove u okolini.^[7] Zbor protiv H.B. je održan i u Splitu 26-og.
• 23. 2. - Presuda komunistima za atentat na kralja Aleksandra: Spasoje Stejić na smrt (preinačeno na robiju, deo bekstva iz 1941, poginuo 1943), Lajoš Čaki 20 godina zatvora (umro 1936). Bivši komunistički poslanici dobili po dve godine za zaveru protiv države.
• 23. 2. - Dekret u sovjetskoj Rusiji naređuje da se predaju crkveni predmeti od dragocenih materijala radi pomoći gladnima - seljaci se odupiru tome, izveštava se o 1.400 tuča oko crkava^[8] (→ ru Wiki).
  • Ruska glad (1921-22), naročito u područjima oko Volge. Američka administracija pomoći (ARA) hrani u ovom periodu i do 10 miliona ljudi dnevno, postoji i njena medicinska divizija koja pomaže u epidemiji tifusa.
• 26. 2. - Liberal Luigi Facta je novi talijanski premijer nakon socijaldemokrate Bonomija - do oktobra, posljednji premijer prije Mussolinijevog perioda.
• 28. 2. - Zakon o zaštiti radnika u KSHS (radno vreme, rad žena i dece, radničke komore...).
• 28. 2. - Britanska vlada jednostrano okončava protektorat nad Egiptom, nominalno je nezavisan s izuzetkom međunarodnih odnosa, komunikacija, vojske i Anglo-Egipatskog Sudana.

• 1. 3. - Vlada KSHS zabranjuje uvoz luksuzne robe.^[9]
• 3. 3. - Fašistički puč Giovanni Giuriatija u Slobodnoj Državi Rijeci, vlada Riccarda Zanelle i 3.000 riječkih autonomaša bježe u Kraljevicu, KSHS (protestni miting u Beogradu 12. 3.).
• 4. 3. - U Berlinu prikazan film Nosferatu.
• 6 - 17. 3. - Randska pobuna rudara, sindikalista i komunista u Južnoj Africi, ugušena uz oko 150 mrtvih.
• 7. 3. - Fašistički demonstranti u Zadru napali konzulat KSHS, sutradan je demoliran.
• 8. 3. - U Zagrebu obešen Alija Alijagić, atentator na ministra Milorada Draškovića prošle godine; u gradu demonstracije komunista i sukobi sa policijom, u vezi s tim uhapšen August Cesarec.
• 9. 3. - U Beogradu počinje prva konferencija Male Antante (učestvuje i Poljska).
• 10. 3. - Gandhi uhapšen i osuđen 18. marta na šest godina zatvora zbog pobune (pušten u februaru 1924.) - za to vreme Indijski nacionalni kongres se deli na frakcije, opada saradnja hinduista i muslimana.
• 12. 3. - Pobuna u Albaniji: Kosovari Hasan Prishtina i Bajram Curri uz pomoć severnjaka i Dibrana krenuli na Tiranu. Vlada Xhafera Ypija je napustila grad, izuzev ministra Ahmeda Zogua, koji je nadvladao pobunu uz pomoć britanskog ambasadora, koji je nagovorio jednog dibranskog prvaka da odstupi.^[10]
• 12. 3. - Osnovana Zakavkaska Socijalistička Federativna Sovjetska Republika, glavni grad Tbilisi (podeljena 1936. u Gruzijsku, Jermensku i Azerbejdžansku SSR).
• 15. 3. - Egipatski sultan Fuad I se proglasio za Kralja Egipta i Suverena Nubije, Sudana, Kordofana i Darfura (do 1936).
• 17. 3. - Italijanske trupe dolaze u Rijeku da "zavedu red".
• 17. 3. - Varšavski sporazum Poljske, Letonije, Estonije i Finske: defanzivno protiv Sovjetske Rusije, ali finska skupština neće ratifikovati sporazum.

• 19. 3. - "Politika" javlja da su prve grupe kačaka, ove sezone, prešle albansku granicu, kod Babaj Boksa.^[11]
• 19. 3. - Sa novoizgrađenog Šuhovljevog tornja u Moskvi, visine 160 m, počele radio emisije.
• 20. 3. - U službu ulazi USS Langley, prvi nosač aviona Ratne mornarice SAD.
• 21. 3. - Finsko-sovjetski sukob okončan potpisivanjem sporazuma o nepovredivosti granica (još jedan sporazum 1. juna).
• 21. 3. - Hrvatski blok je dostavio memorandum stranim vladama.^[12] Memorandum Hrvatskog bloka (Stjepan Radić) Međunarodnoj konferenciji u Đenovi - želja za internacionalizacijom hrvatskog pitanja (pominje se i 25. 3.).
• 22. 3. - Poljski Sejm odobrio prošlomesečni zahtev Sejma Republike Srednje Litve (Vilniuski region) za priključenje Poljskoj.
• 22. 3. - "Dalmacija pred glađu": cene namirnica su najviše u državi, a vino je neprodato zbog previda u trgovačkom ugovoru sa Čehoslovačkom i dr.^[13] (u aprilu: "Dalmacija gladuje"^[14]).
• 24. 3. - Lazarevački zemljotres je jak potres u Srbiji, epicentar kod sela Venčane (M 6.0, Int. IX); najjači naknadni udar 1. aprila.
• 24. 3. - Vlada KSHS odlučila da prizna nezavisnost Albanije.
• 24. 3. - Ubistvo McMahonovih u Belfastu: nepoznati policajci upali u kuću te ubili 6 i ranili dvojicu muškaraca iz katoličke porodice, dan nakon što je IRA ubila dvojicu policajaca.
• 25. 3. - Udruženje bivših austrougarskih oficira, čiji je predsednik odnedavno Salis-Sevis, okupacioni guverner u Beogradu, drži zabavu u zgradi Hrvatskog sokola. Ispred se okupila (jugoslovenska) nacionalistička omladina - dolazi do sukoba i pucnjave.^[15] Blokaška omladina sutradan remeti nacionalistički zbor.^[16]
• 25. 3. - Osnovana Brazilska sekcija Komunističke Internacionale (od 1962. KPB).
• 26. 3. - Grupa oficira IRA-e na čelu sa Rory O’Connorom objavljuje da ne priznaje irsku skupštinu Dáil koja je prihvatila Anglo-irski ugovor.
• 26. 3. - Londonska konferencija, druga faza: saveznici predlažu Turskoj olakšane uslove ugovora iz Sèvresa, što ova svejedno odbija.
• 27. 3. - 2. 4. - XI kongres RKP(b), kraj "Radničke opozicije".
• 28. 3. - Dvojica ruskih ekstremnih desničara pokušala atentat na Pavela Miljukova u Berlinu - ubijen Vladimir Dmitrijevič Nabokov, otac književnika.
• 31. 3. - Stupa na snagu Anglo-irski ugovor, potpuno sproveden u decembru.

• 1. 4. - Sinod SPC primio od Vaseljenske patrijaršije kanonsko pismo i tomos o priznanju patrijaršijskog ranga srpske crkve i prisajedinjenju eparhija koje su ranije bile pod jurisdikcijom VP.^[17])
• 1. 4. - Bivši austrougarski car Karlo umro na Maderi. Glava doma Habsburga postaje 10-godišnji Otto (do 2007), udova Zita ubrzo prelazi u Španiju sa decom.
• 1. 4. - Ubistva u ulici Arnon: policajci ubili šestoricu katolika u Belfastu.
• 2. 4. - Rumunska kraljica Marija stigla u posetu Beogradu.

• 3. 4. - Na Lenjinovu sugestiju, Josif Staljin postaje generalni sekretar Ruske komunističke partije (boljševika).
• 7. 4. - Skandal Teapot Dome: sekretar unutrašnjih poslova SAD iznajmio privatnicima mornaričke naftne rezerve na mestu Teapot dome, iz čega će se izroditi korupcijski skandal, najveći do Votergejta 1972-74.
• 7. 4. - Prvi sudar dva aviona u vazduhu, dva putnička dvokrilca iznad Francuske.
• 10. 4. - 19. 5. - Đenovska konferencija o monetarnoj politici, obnovi Evrope i odnosima sa sovjetskom Rusijom.
• 10. 4. - 18. 6. - Prvi Zhili–Fengtianski rat za kontrolu Pekinga, pobeđuje klika Zhili (Cao Kun i Wu Peifu), dok se Zhang Zuolinova Fengtianska klika povlači u Mandžuriju.
• 13. 3. - 12. 4. - Treće suđenje Roscoe Arbuckleu se okončava oslobađajućom presudom i pismenim izvinjenjem porote - ali glumčeva karijera i finansije su upropašćeni.
• 12. 4. - Velike poplave oko Ohridskog jezera.
• 14. 4. - Irski republikanci protivni Anglo-irskom ugovoru zauzeli zgradu Four Courts u Dablinu.
• 16. 4. - Potpisan Rapalski ugovor između Nemačke i sovjetske Rusije - uspostavljeni diplomatski odnosi, oproštene ratne štete. Kraj potpune izolacije dve sile, izazov versajskom poretku. Več počinje vojna saradnja dve zemlje: fabrike i poligoni u Rusiji za nemačko tehničko znanje.
• 16. 4. - Centralni odbor Jugoslovenske muslimanske organizacije glasao sa 36:13 za struju Mehmeda Spahe, protiv grupe Maglajić-Karamehmedović - povratak autonomističkom programu.^[18]
• 18. 4. - Niz eksplozija i višednevni požari od nekoliko stotina vagona municije pored železničke stanice u Bitolju - 10 poginulih i 12,5 miliona dinara štete.^[19]

• 23. 4. - Pedesetak vojnika Hrvata pokušalo pobunu u pljevaljskom garnizonu, želeći da se vrate u Hrvatsku, jedan poginuo^[20] - kolovođe osuđene na tri godine zatvora u maju 1923^[21].
• 24. 4. - Između Engleske i Egipta uspostavljen prvi deo Imperijalnog bežičnog lanca, komunikacione mreže između britanskih poseda.
• 24. 4. - Lenjinu iz ramena uklonjen metak koji je Fani Kaplan ispalila 1918.
• 26. - 28. 4. - Dunmanwayska ubistva: na jugu Irske ubijena 13-orica muškaraca i dečaka protestanata.
• 27. 4. - Uredba o podeli Kraljevine SHS na 33 oblasti, kojima je na čelu veliki župan, predstavnik vlade (do njihovog organizovanja ostaju okruzi u Srbiji, okružja u BiH i županije u Hrvatskoj i Vojvodini).
• 27. 4. - Proglašena Jakutska ASSR unutar Ruske SFSR (od 1992. JASSR je Republika Saha (Jakutija) unutar RF). Deo teritorije je pod kontrolom Belih Rusa (Jakutska pobuna).
• 29. 4 - 3. 5. - Sovjetske vlasti šalju oružje, municiju i novac Turskoj.

• 2. 5. - Ivan Šarić postaje vrhbosanski nadbiskup (formalno do 1960, faktički do 1945), skoro tri i po godine nakon smrti prethodnika, Josipa Stadlera.
• 2. 5. - Isadora Duncan i Sergej Jesenjin se venčali u Moskvi.
• 2 - 10. 5. - U Rimu održana Generalna skupština Međunarodne astronomske unije, određeno 88 zvaničnih sazviježđa.
• 5. 5. - Uhapšen moskovski patrijarh Tihon, jer je protestovao zbog konfiskacije crkvene imovine (izolovan u Donskom manastiru).
• 6. 5. - Trojica crnaca linčovana u mestu Kirvin, Texas - neredi i ubistva se nastavljaju narednih mesec dana, mesto je skoro opustošeno.
• 8. 5. - Osam sveštenika, dva laika i jedna žena osuđeni na smrt u Moskvi zbog protivljenja zapleni crkvene imovine.
• 14. 5. - U KSHS donet Zakon o osiguranju radnika.

• 15. 5. - U Ženevi potpisan Nemačko-poljski sporazum o Istočnoj Šleziji - istočni delovi pripadaju Poljskoj.
• maj - Početak Jugoslavenske kraljevske ratne mornarice: nakon što su od jesenas osposobljeni u Kotoru, minonosci "Galeb" i "Sokol" plove pored dalmatinske obale, pozdravljeni od stanovništva.^[22]
• maj - U Moskvi osnovana Asocijacija umetnika revolucionarne Rusije: formulira okvir za socijalistički realizam, zamenjena je Savezom umetnika SSSR 1932.
• 18. 5. - Umetnici Sergej Djagiljev, Igor Stravinski, Pablo Picasso, Marcel Proust, James Joyce, Erik Satie i Clive Bell ručali u pariskom hotelu Majestic, njihov jedini zajednički susret.
• 19. 5. - U Sovjetskoj Rusiji osnovana Svesavezna pionirska organizacija V. I. Lenjin.
• 19. 5. - Završava se Đenovska konferencija. Usvojen Standard razmene zlata, američki dolar i britanska funta su rezervne valute.
• 21. 5. - U SAD prikazana preskupa američko-italijanska koprodukcija Nero (danas izgubljen).
• 23. 5. - Sukobi "radićevaca i nacionalnih omladinaca" u Vodicama.^[23]
• 25. 5. - Osnovana prva pulmološka škola u Srbiji.
• 26. 5. - Lenjin doživeo prvi moždani udar, do jeseni se oporavio.
• 26. 5. - U Nemačkoj prikazan Langov film Dr. Mabuse, der Spieler.
• 28. 5. - Aktivnost bugarskih komita u Makedoniji: pored događaja na granici, napadnuto i selo Zelenikovo blizu Skoplja. Javlja se i da je Sandžak očišćen od bandi koje su pre mesec dana došle iz Albanije.^[24] Petorica žandarma poginula u okolini Štipa u zasedi bugarskih pljačkaša.^[25]
• 29. 5. - Britanski poslanik i nekadašnji bogati izdavač Horatio Bottomley osuđen na sedam godina zbog prevare.
• 30. 5. - U Washingtonu, D.C. posvećen Lincolnov memorijal.
• maj, krajem - Parafiran sporazum između Italije i KSHS o Rijeci, tj. luci Baroš i Zadru.^[26]

• 1. 6. - Boljševička vojska nanela poraz snagama basmačestva pod Ismail Enver pašom.
• 1. 6. - Osnovano Kraljevsko alstersko redarstvo (od 2001. Policijska služba Severne Irske).
• 3. 6. - Prva britanska Bela knjiga o Palestini, nazvana Churchillova: predviđeno ograničenje teritorije jevrejskog nacionalnog doma (Transjordanija će pripasti emiru Abdulahu), kao i useljavanja Jevreja.
• 5. 6. - Ministar finansija KSHS potpisao ugovor o zajmu od 100 miliona dolara sa američkim Blerovim sindikatom banaka, za građenje železnica i pristaništa (100 miliona iz 1922. je ekvivalentno 1,7 milijardi dolara 2022).^[27]
• 6. 6. - U Ruskoj SFSR osnovan Glavlit (Glavna uprava zaštite državnih tajni u štampi), bavi se cenzurom i sprečavanjem objavljivanja poverljivih informacija (prvi direktor Pavel Lebedev-Poljanski).
• 6. 6. - Ponovo otvorena zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu.
• 7. 6. - Otvorena peta jugoslovenska umetnička izložba: oko 800 radova u prostorijama Druge beogradske gimnazije.

• 8. 6. - Venčanje kralja Aleksandra i rumunske princeze Marije.
• 8. 6. - Povodom kraljevskog venčanja, jugoslovenska fudbalska reprezentacija odigrala prvu međunarodnu utakmicu na svom terenu (FK "Soko", kasniji FK BASK), sa Rumunijom (RTS Vremeplov).
• 8. 6. - Sukob između "frankovaca i nacionalističke omladine" u Zagrebu, ima ranjenih iz revolvera. Zatim nemiri i 10. i 11. 6.^[28] ("Hrvatski sokol" i "Hrvatska žena" će biti zabranjeni do decembra^[29]).
• 8. 6. - Počinje Moskovsko suđenje eserima, članovima centralnog komiteta socijalističkih revolucionara, jedan od prvih montiranih procesa u sovjetskoj Rusiji.
• 10. 6. - Prva italijanska regrutacija u Opatiji, fašisti napadaju Hrvate regrute, takođe i u Voloskom. Zapaljen narodni dom "Zora".^[30]
• 11. 6. - U SAD prikazan dugometražni dokumentarac Nanook of the North.
• 15. 6. - Zemaljska skupština JMO: pobjeda Spahove frakcije nad Maglajlićevom.
• jun - Hiperinflacija u Vajmarskoj republici: pošto konferencije nemaju rešenja za reparacije, dolazi do hiperinflacije - kurs marke ide od 320 do 7.400 za dolar u decembru, index troškova života raste sa 41 na 685.
• 20. 6. - Poljska vojska ulazi u šleske Katowice, u skladu sa prošlomesečnim sporazumom.
• 21. 6. - Novi izborni zakon u KSHS favorizuje jače stranke.
• 21. 6. - Herrinski masakr: u sukobima između rudara štrajkača i štrajhbrehera u Herrin, Illinois gine 23 ljudi.
• 22. 6. - Agenti IRA-e ubili u Londonu feldmaršala i poslanika Henryja Wilsona.
• 24. 6. - Ubijen nemački ministar inostranih poslova Walther Rathenau, počinitelji su iz ultranacionalističke Organizacije Consul. Oni su ranije tokom meseca pokušali ubiti i socijaldemokratskog političara Philippa Scheidemanna, jedan njihov član je i Hans Ulrich Klintzsch, komandant SA.
• 24. 6. - Japanska intervencija u Sibiru: pod pritiskom domaćeg mnenja i velikih troškova, Japan objavljuje da će se povući iz Sibira, sem Sahalina (Vladivostok napuštaju 15. oktobra).
• 24. 6. - Hitler započeo jednomesečnu zatvorsku kaznu zbog prošlogodišnjeg napada na bavarskog secesionistu Otta Ballerstedta.
• 26. 6. - Presuda na suđenju bugarskim komitima i pomagačima u Skoplju: pet smrtnih presuda, 84 robije od čega sedam na 20 godina, 83 oslobođeni. Komitske čete su aktivne ovih dana i beleži se više ubistava.^[31]
• 27. 6. - Louis II je novi knez Monaka (do 1949).
• 28. 6. - Irski građanski rat između pristalica i protivnika sporazuma sa Britancima o Irskoj Slobodnoj Državi počinje Dablinskom bitkom, napadom Privremene vlade na zgradu Four Courts.
• 28. 6. - Francuski mandat u Siriji i Libanu: udruživanjem država Damask, Alep i Latakija (Alavitska) formirana Sirijska federacija, sa glavnim gradom u Homsu. Država Druza ostaje zasebna do 1936.
• 30. 6. - Stupio na snagu novi Dunavski statut, koji reguliše transport na Dunavu.

• 1. 7. - Počeo veliki štrajk železničarskih radnika u SAD - slomljen do septembra nakon nasilja i oštrih mera.
• 3. 7. - Uveče pokušano izazivanje iskliznuća voza Beograd - Zagreb, kod Kuzmina.^[32]
• 3 - 17. 7. - Prva zemaljska konferencija KPJ u Beču - rasprava o uzrocima poraza nakon Obznane.
• 5. 7. - Na Međuvladinoj konferenciji o certifikatima identiteta za ruske izbeglice u Ženevi odlučeno da se izdaju tzv. Nansenovi pasoši - narednih par decenija oko 450.000 apatrida dobilo ove dokumente.
• 5. 7. - Prvi izbori sa univerzalnim pravom glasa u Holandiji, uključujući žene.
• 5 - 6. 7. - Tzv. Pobuna 18-orice u tvrđavi Kopakabana, prvi čin tenentizma, pokreta mlađih oficira u Brazilu.
• 6. 7. - Fašisti Roberta Farinaccija okupirali Kremonu.
• 6. 7. - Kraljevim ukazom, Spasoju Stejiću je smrtna kazna zamenjena sa 20 godina u teškom okovu.
• 9. 7. - Johnny Weissmuller je prvi čovek koji je preplivao 100 metara za manje od minuta.
• 13. 7. - Ukinuta crnogorska vlada u egzilu.
• 14. 7. - Anarhista pucao na povorku francuskog predsednika Milleranda, ali na potpuno pogrešna kola.
• jul - Nakon prošlomesečnih izgreda, zagrebačka policija zatvorila "Hrvatsko sokolsko društvo" i "Hrvatsku ženu" (rad im je ponovo dozvoljen vladinom odlukom sledećeg januara).^[33]
• 19. 7. - Pad Factine vlade u Italiji, ali pošto niko ne može sastaviti novu, novi Factin kabinet je ustoličen 1. avgusta.
• 20. 7. - Bivši nemački Togoland i formalno podeljen na Britanski i Francuski Togoland, prema mandatu Društva naroda (Britanski je od 1957. deo Gane a Francuski je od 1960. nezavisni Togo).
• 21. 7. - Reagujući na Rathenauovo ubistvo, u Nemačkoj donesen Zakon za zaštitu republike.
• 22. 7. - Narodna skupština KSHS je usvojila Blerov zajam - opozicija nije učestvovala u glasanju, radikalski disidenti su tvrdili da im je nuđen novac za glasanje (ugovor je potpisan 10. avgusta).
  • KSHS zaklјučila Blerov zajam od 100 miliona dolara na američkom finansijskom tržištu za gradnju Jadranske železnice i popunu kase - iskorišćeno 46 miliona, od pruge se odustalo^[34] (pruga je trebala da ide trasom Beograd-Višegrad-Kotor, što je izmenjeno 1924^[35]).
• 24. 7. - Društvo naroda ratifikovalo mandate za Palestinu i za Siriju. Na istom zasedanju, savet je utvrdio miroljubive namere bugarskih suseda, nakon što je Bugarska tražila komisiju za ispitivanje prilika na granicama.
• 26 - 27. 7. - Fašista Italo Balbo je zauzeo Ravenu povodom ubistva jednog fašiste - dolazi do krvavih nereda, zapaljen je hotel, sedište socijalista.
• 27. 7. - U RSFSR osnovana Čerkeska (Adigejska) autonomna oblast (od 1991-92. Republika Adigeja unutar RF).
• 28. 7. - Tripolitanske plemenske vođe ponudile vlast kirenaičkom emiru Idrisu al Sanusiju - ovaj se premišlja jer će time izazvati neprijateljstvo Italije, pristaje u novembru, ali ubrzo odlazi u Egipat.
• 30. 7. - Dodatak Programu HRSS: suverena Hrvatska u konfederaciji sa Srbijom.
• 31. 7. - 7. 8. - Savez rada organizovao u Italiji generalni štrajk protiv fašističkog nasilja ali je suzbijen.

• 2. 8. - Swatow-ski tajfun pogodio kineski grad Shantou u provinciji Guangdong, najmanje 50.000 mrtvih.
• 3. 8. - Sukobi između fašista i socijalista u Milanu, zapaljena zgrada socijalističkih novina Avanti!.
• 4. 8. - Crvena konjica ubila Enver-pašu blizu Dušanbea.

• 6. 8. - U opticaju novčanice od 10 dinara, izrađene u SAD (povučene 1928, vrede do 1935).
• 7. 8. - Dvanaest esera osuđeno na smrt u Moskvi, kazna ukinuta pod uslovom da SRP ne deluje protiv sovjetskog režima (preživeli će biti likvidirani u čistki 1936).
• 5. 8. - U Los Angelesu prikazan film Blood and Sand sa Rudolphom Valentinom.
• 13. 8. - Prvi Jugoslovenski svesokolski slet u Ljubljani.
• 15. 8. - Ikhwani iz Saudi Arabije na čelu sa Eqab bin Mohayom upali u Transjordaniju, Britanci ih odbili uz pomoć bornih kola.
• 15. 8. - Najtopliji dan leta u Beogradu: 39,3 stepena.
• 17. 8. - Sovjetska tajna policija hapsi 160 intelektualaca u Moskvi, Petrogradu, Odesi i Harkovu da bi bili deportovani iz zemlje.
• 18. 8. - Objavljen je nemački standard DIN 476 koji definira formate papira A, B i C serije (→ ISO 216 od 1975).
• 20 - 22. 8. - Na Rožniku kod Ljubljane održana Prva konferencija SKOJ.
• 22. 8. - Irski građanski rat: u zasedi ubijen Michael Collins.
• 26. 8. - Grčko-turski rat (1919–1922): posle 11 meseci neaktivnosti, Bitkom kod Dumlupınara počinje turska Velika ofanziva protiv grčkih snaga u Anadoliji.
• 26. 8. - Japanska zaštićena krstarica Niitaka se nasukala i prevrnula na obali Kamčatke, 284 poginulih.
• 27. 8. - Referendum u Švedskoj odbacuje sa 51% prohibiciju alkohola.

• 28. 8. - Čileanski parobrod Itata potonuo u oluji, preko 400 mrtvih.
• 30. 8. - Grci potučeni u Bici kod Dumlupinara, beže 400 km do Smirne, možda polovina vojnika u Anadoliji će biti izbačena iz stroja.
• 31. 8. - Čehoslovačka i Kraljevina SHS obnovili savez iz 1920. - osnova Male Antante.
• leto - Suša je izazvala glad u Dalmaciji, Crnoj Gori i Hercegovini.^[36]

• 4. 9. - Ministarstva pravde i unutrašnjih dela naređuju da se od zemljorednika u Dalmaciji naplati dohodak u korist posednika, koji nije naplaćivan četiri godine - kasnije tokom meseca dolazi do nereda u nekoliko mesta.^[37]
• 5. 9. - U Kaliforniji umrla Sarah Winchester, čime posle 38 godina prestaje gradnja Winchester Mystery House-a.
• 9. 9. - Turci ušli u Smirnu/Izmir, čime je grčko-turski rat praktično okončan.
• 9. 9. - Dvanaest slučajeva velikih boginja u Beogradu, naređeno "pelcovanje" radnika i učenika.
• 9 - 28. 9. - Finansijski komitet Društva naroda zadužen za ekonomski spas Austrije. (→ fr)
• 10. 9. - Kongres javnih radnika u Zagrebu - za Jugoslaviju, traži se revizija ustava. Pošto je prisutan i Ljuba Davidović, dolazi do sukoba sa Pribićevićevom strujom u Demokratskoj stranci.
• 10. 9. - Prikazan prvi kratki komični film iz serijala Our Gang - 220 filmova do 1944.
• 11. 9. - U Jerevanu ratifikovan Karski ugovor - Turska dobija Karsku oblast, koju većinom već drži pod kontrolom.
• 12. 9. - Pola Negri (Apolonia Chalupec), stigla je u New York, kao prva evropska zvezda koja je potpisala ugovor u SAD, sa Paramountom.
• 13. 9. - Počinje Veliki požar u Smirni, početak etničkog čišćenja i genocida u Turskoj.
• 13. 9. - U El Aziziji, Libija, izmereno 58 °C u hladu.
• 15. 9. - Çanakkaleska kriza: neki britanski političari razmišljaju o ratu sa Turcima koji se približavaju neutralnoj zoni u Çanakkaleu i Carigradu - nemaju podršku, čak ni od Kanade.
• 16. 9. - Trans-jordanski memorandum: Društvo naroda odlučilo da će Transjordanija imati administraciju nezavisnu od Palestine, na čelu sa Abdulahom I; granica je reka Jordan.
• 16. 9. - Novim trgovinskim ugovorom omogućen izvoz vina u Čehoslovačku i piva u KSHS.^[38]
• 17. 9. - U Beratu proglašena autokefalnost Albanske pravoslavne crkve, što Vaseljenska patrijaršija priznaje 1937.
• 18. 9. - Mađarska ušla u Društvo naroda (povukla se 1939).
• 19. 9. - Dragoljub Milovanović, sekretar Centralne uprave SKOJ-a, ubijen prilikom pokušaja povratka iz Austrije u Jugoslaviju. Sima Marković se vratio iz Austrije noću 21/22. 9.^[39]
• 22. 9. - U SAD usvojena Fordney–McCumberova carina, koja povišava stope na mnoge industrijske i poljoprivredne proizvode.
• 24. 9. (11. 9. po j.k.) - Pokret 11. septembra u Grčkoj: vojna pobuna protiv kralja.
• 27. 9. - Grčki kralj Konstantin I abdicirao i napustio zemlju, za novog kralja proglašen njegov sin Đorđe II (vl. 1922-24. i 1935-47.).
• 29. - 30. 9. - Filozofski brod: prvi prevoz nepoćudnih intelektualaca iz SSSR u Nemačku - s još jednim brodom u novembru 160 ljudi, a ukupno ove godine proterano 225 intelektulaca (egzil umesto egzekucije - Lenjinova ideja).

• 1. 10. - Sukob na kongresu Italijanske socijalističke partije: izbačeni osnivaju Ujedinjenu socijalističku partiju, na čelu su Filippo Turati i Giacomo Matteotti, tu su i Giuseppe Saragat i Sandro Pertini.
• 8 - 9. 10. - Spaska operacija (Šturm Spasska) je uspeh Crvenih na Dalekom istoku.
• 10. 10. - Britanski mandat nad Mezopotamijom, sklopljen Anglo-irački ugovor: Britanci imaju kontrolu nad inostranim i vojnim poslovima (Iračani ratifikovali tek 1924, prevaziđen ugovorom iz 1930).
• 11. 10. - Potpisano Mudanysko primirje: grčke trupe moraju napustiti Jedrene i istočnu Trakiju do Marice, počinje egzodus Grka i Jermena.
• 13. 10. - Mobilizacija fašista i d'Anunciovih legionara u Rijeci, zaposedaju granicu prema KSHS - fašisti žele sprečiti italijansko povlačenje iz treće zone.
• 14. 10. - Adolf Hitler vodi nekoliko stotina jurišnika u grad Coburg gde se tuku sa levičarima (učesnicima će kasnije biti izdata Koburška značka).
• 15. 10. - Rumunski kralj Ferdinand krunisan u Alba Juliji.
• oktobar - Hrvatski blok (HRSS, HZ i HSP-F) pregovara sa Demokratskom strankom o rušenju vlade Pašić-Pribićević.
• oktobar - Todor Aleksandrov iz VMRO pokrenuo napad na Nevrokop u Bugarskoj, uporište sandanista, federalista i Todora Panice^[40].
• 18. 10. - Prikazan film Robin Hood sa Douglasom Fairbanksom, jedan od najskupljih holivudskih filmova 1920-tih.

• 19. 10. - Britanski premijer David Lloyd George dao ostavku nakon što su konzervativci odlučili da raskinu koaliciju (posledica Čanakkaleske krize).
• 20. 10. - Edo Lukinić je novi predsednik Narodne skupštine KSHS umesto Ivana Ribara. Demokrate su podeljene na glasanju, sa radikalima je dogovoreno da vlada podnese ostavku nakon kumanovske proslave.
• 20. 10. - Harold R. Harris je prvi pilot koji se spasao padobranom iz aviona.
• 21. 10. - Američka okupacija Dominikanske Republike (1916–24): Juan Bautista Vicini Burgos postaje privremeni predsednik, prema sporazumu Hughes-Peynado od prošlog juna - služi do organizovanja izbora 1924.
• 23. 10. - Konzervativac Bonar Law je novi britanski premijer (do sledećeg maja).
• 23. 10. - Popis u Mandatnoj Palestini: 757.182 stanovnika, 78% muslimana, 11% jevreja, 10% hrišćana.
• 24. 10. - Proslava desetogodišnjice Kumanovske bitke (učesnici bitke se kasnije žale jer nisu pozvani^[41]).
• 25. 10. - Donesen Ustav Irske Slobodne Države (do 1937).
• 25. 10. - Nakon povlačenja Japanaca, Crvena armija zauzima Vladivostok, pad Privremene priamurske vlade - zvaničan kraj Ruskog građanskog rata (Jakutska pobuna traje do sledećeg juna).
• 28. 10. - Fašistički Marš na Rim: italijanski kralj odbija premijerov zahtev da se proglasi ratno stanje, jer se sumnja u poslušnost vojnika, kralj poziva Mussolinija na razgovore.
• 29. 10. - Benito Musolini dobija mandat za vladu Italije, prvih godina je i ministar unutrašnjih i spoljnih poslova.
• 29. 10. - Fašisti demolirali i zapalili socijalistički dom u Rijeci (Slobodna Država), sutradan grupe fašista upadaju u Sušak i Bakar (KSHS)^[42].
• 29. 10. - Protestni skup i šetnja ratnih invalida u Beogradu zbog neispunjene potpore i obećanja.
• 29. 10. - Razbojnička družina Jusufa Mehonića napala grupu žandarma kod Sjenice.^[43]

• 1. 11. - Velika nacionalna skupština Turske ukinula sultanat, poslednji sultan Mehmed VI. odlazi u progonstvo 17. novembra.
• 1. 11. - Stupa na snagu Stevensonov plan: ograničenje britanske proizvodnje kaučuka na Cejlonu i u Malaji radi podizanja cena - Holanđani će uvećati proizvodnju u Indoneziji i preuzeti većinu američkog tržišta.

• 4. 11. - Otkriven ulaz u Tutankhamonovu grobnicu (Howard Carter, Lord Carnarvon i dr. ušli unutra 26. 11.).
• 5. 11.? - Nota Ankarske vlade zahteva povlačenje saveznika iz Carigrada.
• 9. 11. - Bugarski premijer Stambolijski u poseti Beogradu.
• ca. 11. 11. - Međunarodna komisija za razgraničenje KSHS i Albanije je završila rad na poslednjem sektoru, Skadarsko jezero - Đeravica, čime je omogućeno ukidanje neutralne zone.^[44]
• 11. 11. - Razorni Vallenarski zemljotres u Čileu, cunami opažen širom Pacifika, nekoliko stotina mrtvih.
• 11. 11. - Skupština KSHS usvojila kredit za vojni materijal od 800 miliona dinara.
• 14. 11. - Komercijalna British Broadcasting Company počinje emitovanje (od 1926. to je British Broadcasting Corporation sa kraljevskom poveljom).
• novembar - Grčka vlada ratifikovala konvenciju o tranzitnoj trgovini preko Soluna i srpskoj/jugoslovenskoj slobodnoj zoni, iz 1914.^[45] (tj. u decembru?^[46]).
• novembar - Vrhunac Gruzijske afere, sukoba između lokalnih i moskovskih gruzinskih boljševika.
• novembar - Pripadnici nacističkog Sturmabteilunga prvi put dobijaju uniforme - još uvek nisu smeđe, košulje te boje su uvedene 1924.
• 15. 11. - Dalekoistočna Republika priključena Ruskoj SFSR.
• 15. 11. - Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu, prvi nakon odlaska Irske: većina za konzervativce, veliki napredak laburista, koji postaju glavni takmac torijevcima, umesto liberala.
• 15. 11. - Arthur Bernardes je novi predsednik Brazila (do 1926), mandat u senci revolucionarnih pretnji.
• 18. 11. - HSP-F (frankovci) prekidaju pregovore sa demokratama.
• 18. 11. - Mahmud Barzanji proglasio Kraljevinu Kurdistan oko Sulejmanije u Iraku, Britanci ga porazili 1924.
• 19. 11. - Abdul Medžid II. izabran za kalifa (položaj ukinut 1924.).
• 21. 11. - Prvi zvanični sastanak Lozanske konferencije o zameni sporazuma iz Sevra sa Turskom.
• 24. 11. - Zemljotres kod Osijeka (M 5.3, Int. VII-VIII).
• 24. 11. - Književnik i protivnik Anglo-irskog ugovora Robert Erskine Childers streljan u Dablinu zbog posedovanja oružja.
• 25. 11. - Frankovci izbačeni iz Hrvatskog bloka, Radić ih optužuje da su veleizdajnici koji su želeli priključiti Hrvatsku Mađarskoj.
• 25. 11. - Italijanski parlament dao Musolinijevoj vladi vanredna ovlašćenja za finansijsku i administrativnu reorganizaciju do kraja 1923.
• 25. 11. - Turske vlasti preuzimaju Jedrene, a čitavu Istočnu Trakiju do kraja meseca.
• 27. 11. - Sneg u Dubrovniku i Splitu.^[47] Snežnom burom je naročito pogođena Zagora, stradavaju stoka i ljudi,^[48] u Kijevu se smrzlo šest čobana.^[49]
• 28. 11. - Suđenje šestorici za veleizdaju u Grčkoj: petorica visokih političara i jedan general osuđeni i streljani istog jutra.
• 29. 11. - Ljuba Davidović prihvata uslove Hrvatskog bloka, ako ovi prekinu bojkot skupštine (ali oni to još ne žele).
• 29. 11. - U Rlevcima kod Velesa ubijene vojvode VMRO Ilija Kušev, Ivan Gošev i Mane Kratovski.^[50]

• 1. 12. - U sovjetskoj Rusiji stupio na snagu Zemljišni zakon, žene na papiru dobile jednaka prava.
• 1. 12. - Blizu Tolosa kod Podgorice uhvaćena razbojnička družina Vuka Radovića.
• 2. 12. - Pad koalicione radikalno-demokratske vlade KSHS, s obrazloženjem da su demokrate vodili pregovore sa Hrvatskim blokom.

• 2. 12. - Uqairskim protokolom povučene granice britanskih Iraka i Kuvajta sa Ibn Saudovim Sultanatom Nadžd, ustanovljene dve neutralne zone (saudijsko-kuvajtska zona podeljena 1970, a saudijsko-iračka 1982).

• 3. 12. - Ahmet Zogu dolazi na čelo albanske vlade (zatim predsednik 1925-28 i kralj 1928-39).
• 4. 12. - VMRO pod Todorom Aleksandrovim digao ustanak oko Ćustendila u Bugarskoj. Posle neuspeha se navodno sklonio sa još nekim komitama u bregalnički okrug KSHS, vlasti su ga ucenile za sto hiljada dinara.^[51]
• 4. 12. - Grčki princ Andrija, kome je oproštena smrtna kazna, napušta zemlju britanskim brodom - s njime je i 1,5-godišnji Filip, budući britanski princ.
• 4. 12. - Ministar saobraćaja prihvatio raskid ugovora sa Srpskim brodarskim društvom, koje se likvidira (radionica Brodarskog sindikata na Čukarici izgorela 21. 12., moguće podmetnutim požarom; novi ministar produžio ugovor sa sindikatom za godinu dana^[52]).
• 5. 12. - Seljaci pljačkaju u Sofiji i napadaju opozicionare.^[53]
• 6. 12. - Ratifikacijom Anglo-irskog sporazuma i stupanjem na snagu irskog ustava okončana Irska Republika, a ustanovljena Irska Slobodna Država, dominion pod britanskim suverenom (republika od 1937).
• 7. 12. - Podela Irske: Severna Irska glasala za izuzeće iz Irske Slobodne Države.
• ca. 8. 12. - Pruga Skoplje-Gostivar-Ohrid prekinuta zbog snežnih smetova.^[54] Javlja se 27. 12. da su vukovi pojeli tri vojnika na putu Ohrid - Bitolj i dvojicu Cigana-muzičara između Konjara i Aleksandrovca kod Skoplja. O "nezapamćenim" snežnim nepogodama se javlja i iz Crne Gore i BiH (npr. 13 mrtvih u srezu Livno ca. 12-16. 12.). Nastavlja se glad u Dalmaciji i drugim pasivnim krajevima.
• 11. 12. - Londonska konferencija o reparacijama prekinuta jer nije bilo sporazuma - nastavlja se u januaru.
• decembar - Pošto je komisija obavila razgraničenje Albanije i KSHS od Koraba do Ohridskog jezera, neutralna zona je 15. 12. sužena na 500 metara (?). Put Struga-Debar je ostao KSHS, kao i sela Spas, Banište, Hete.^[55]
• 15. 12. - Lenjin doživeo drugi moždani udar zbog koga se povlači iz aktivne politike; sastavlja "testament".
• 16. 12. - Nikola Pašić formirao homogenu, manjinsku, radikalsku vladu, bez Pribićevićevih demokrata; raspisani izbori za 18. mart (prvi put ministar: Milan Stojadinović, finansije).
• 16. 12. - Prvi predsednik Poljske republike Gabriel Narutowicz ubijen samo pet dana nakon stupanja na položaj, počinitelj je desničarski slikar Eligiusz Niewiadomski. Za novog predsednika je izabran Stanisław Wojciechowski (do 1926), a Józef Piłsudski raniji naczelnik zemlje je na čelu generalštaba (do 1923, vraća se na vlast pučem 1926).
• 16. 12. - Bačena bomba na auto bugarskog ministra unutrašnjih poslova Rajka Daskalova, nije povređen.
• decembar - Emir Kirenaike Idris odlazi u Egipat, otpor Italijanima na čelu sa Omarom al-Mokhtarom traje do 1931. (Idris će biti kralj Libije 1951-69).
• 18. 12. - Torinski masakr: fašisti zapalili sedište sindikata u Torinu, ubili 11 komunista i sindikalaca.
• 22. 12. - Balgijski senat odbacio predlog zakona za uvođenje flamanskog jezika na univerzitete; frankofoni studenti su štrajkovali prethodnog dana i sprečili ulazak flamanskih.
• ca. 22. 12. - Odmetnici upali u Vusanje kod Andrijevice, predali se nakon borbe sa žandarmima.
• 26. 12. - Nemačke reparacije: nakon mnogih drugih propuštenih isporuka, nije isporučena kvota drveta, saveznici se slažu da je to bilo u lošoj veri. Ovo vodi franko-belgijskoj Okupaciji Rura sledećeg meseca.
• 27. 12. - Stupio u službu prvi namenski građeni nosač aviona, japanski Hōshō,
• 30. 12. - Potpisan Ugovor o obrazovanju SSSR, prve članice su Ruska SFSR, Ukrajinska i Beloruska SSR i Zakavkaska SFSR. Lenjin je prvi predsednik Saveta narodnih komesara (premijer).

• 
  Četiri republike SSSR + 2 narodne republike
• 
  Sovjetska Centralna Azija 1922
• 
  SSSR

• Kurs dinara za dolar se kretao od 70 u januaru do 94 u decembru.^[56]
• Osnovane ekstremističke organizacije SRNAO i HANAO (Srpska odn. Hrvatska nacionalna omladina), obe su protivteza ORJUNI (i jedna drugoj).
• U Zagrebu osnovana Tvornica olovnih proizvoda.
• Domaći film "Tragedija naše dece".
• Hiperinflacija u Nemačkoj, pri kraju godine 7.000 maraka za dolar.
• U Australiji izmišljen namaz vegemite.
• "Argonauti zapadnog Pacifika", etnološka studija Bronisława Malinowskog.
• The Dual Mandate in British Tropical Africa britanskog kolonijalnog administratora Fredericka Lugarda izlaže princip Indirektne vladavine nad kolonijama.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1922.

• 1. 1. - Kolj Široka, društveno-politički radnik SAP Kosovo, SR Srbije i SFRJ († 1994)
• 9. 1. - Ahmed Sékou Touré, prvi predsednik Gvineje († 1984)
• 17. 1. - Betty White, glumica, komičarka († 2021)
• 21. 1. - Predrag Vranicki, hrvatski i jugoslavenski filozof († 2002)
• 21. 1. - Telly Savalas, glumac, pevač († 1994)
• 21. 1. - Paul Scofield, glumac († 2008)
• 26. 1. - Đuro Pulitika, slikar († 2006)
• 28. 1. - Dobrila Matić, glumica († 1993)

• 1. 2. - Soja Jovanović, prva žena režiser u Jugoslaviji († 2002)
• 1. 2. - Renata Tebaldi, operska pevačica, sopran († 2004)
• 10. 2. - Árpád Göncz, predsednik Mađarske († 2015)
• 12. 2. - Salih Behmen, "Mladi Musliman" († 1990)
• 20. 2. - Milijan Neoričić, gradonačelnik Beograda († 2014)
• 22. 2. - Cvijeta Grospić, hrvatska književnica († 2015)
• 24. 2. - Richard Hamilton, slikar († 2011)

• 1. 3. - Yitzhak Rabin, izrealski general, premijer, nobelovac za mir († 1995)
• 2. 3. - Branko Pavićević, predsjednik CANU († 2012)
• 5. 3. - Pier Paolo Pasolini, filmski režiser, umetnik, novinar († 1975)
• 8. 3. - Ralph H. Baer, "otac video igara" († 2014)
• 12. 3. - Jack Kerouac, američki književnik († 1969)
• 14. 3. - Voja Carić, književnik, novinar, ured. Radio Beograda († 1992)
• 20. 3. - Carl Reiner, glumac, režiser, producent, pisac († 2020)
• 21. 3. - Russ Meyer, filmski režiser, producent... († 2004)
• 31. 3. - Slavoljub Slava Bogojević, srpski slikar († 1978)

• 1. 4. - Neda Depolo, dramaturg Radio Beograda († 1996)
• 3. 4. - Doris Day, glumica, pevačica († 2019)
• 4. 4. - Vasa Pantelić, glumac i spiker Radio Beograda († 2008)
• 10. 4. - Vesna Parun, hrvatska pjesnikinja († 2010)
• 13. 4. - Julius Nyerere, predsednik Tanzanije († 1999)
• 16. 4. - Kingsley Amis, književnik († 1995)
• 19. 4. - Erich Hartmann, letački as iz II svetskog rata († 1993)
• 22. 4. - Nada Naumović, narodni heroj († 1941)
• 23. 4. - Fadil Hadžić, satiričar i sineast († 2011)

• 5. 5. - Arif Heralić, rudar, lik sa novčanice († 1971)
• 10. 5. - Miodrag B. Protić, slikar, osnivač i prvi upravnik Muzeja savremene umetnosti u Beogradu († 2014)
• 14. 5. - Franjo Tuđman, general JNA, povjesničar, disident, prvi predsjednik Republike Hrvatske († 1999.)
• 14. 5. - Sinan Hasani, predsednik Predsedništva SFRJ († 2010)
• 15. 5. - Enrico Berlinguer, italijanski političar, KPI († 1984)
• 20. 5. - Krešo Golik, hrvatski filmski i TV redatelj († 1996.)
• 22. 5. - Mirjana Gross, povjesničarka († 2012)
• 27. 5. - Christopher Lee, glumac († 2015)
• 27. 5. - Otto Carius, nemački tenkovski as († 2015)
• 29. 5. - Iannis Xenakis, kompozitor († 2001)
• 31. 5. - Denholm Elliott, glumac († 1992)

• 10. 6. - Judy Garland, glumica, pevačica († 1969)
• 18. 6. - Nela Eržišnik, glumica, komičarka († 2007)
• 26. 6. - Eleanor Parker, glumica († 2013)
• 29. 6. - Vasko Popa, srpski pisac i akademik († 1991)

• 2. 7. - Pierre Cardin, modni kreator († 2020)
• 7. 7. - Dejan Medaković, srpski istoriograf i književnik, predsednik SANU († 2008)
• 9. 7. - Dragutin Dobričanin, srpski glumac († 1988)
• 10. 7. - Jake LaMotta - "Razjareni bik", bokser († 2017)
• 18. 7. - Ico Voljevica, slikar, karikaturista, humorista († 2008)
• 26. 7. - Blake Edwards, američki režiser († 2010)

• 4. 8. - Janez Stanovnik, društveno-politički radnik SR Slovenije i SFRJ († 2020)
• 9. 8. - Predrag Tasovac, glumac († 2010)
• 12. 8. - Vojislav Nanović, filmski reditelj († 1983)
• 13. 8. - Mirko Tepavac, društveno-politički radnik SR Srbije i SFRJ († 2014)
• 19. 8. - Predrag Knežević-Kneža, bard sportskog novinarstva († 2008)
• 20. 8. - Bogdan Bogdanović, arhitekta, gradonačelnik Beograda († 2010)
• 21. 8. - Mel Fisher, lovac na podvodno blago († 1998)
• 23. 8. - Roland Dumas, francuski političar († 2024)
• 29. 8. - Arsenije Stefanović, novinar, filmski kritičar, idejni tvorac Štafete mladosti († 2000)
• 29. 8. - Mate Relja, filmski reditelj († 2006)

• 1. 9. - Mihajlo Mitrović, srpski arhitekta († 2018)
• 1. 9. - Yvonne De Carlo, glumica, pevačica, plesačica († 2007)
• 1. 9. - Vittorio Gassman, glumac, režiser († 2000)
• 8. 9. - Sid Caesar, glumac, komičar († 2014)
• 9. 9. - Manolis Glezos, grčki pripadnik otpora, političar († 2020)
• 10. 9. - Draga Jonaš, spiker Radio Beograda († 2007)
• 12. 9. - Jure Bilić, društveno-politički radnik SR Hrvatske i SFRJ († 2006)
• 15. 9. - Voja Čolanović, književnik i prevodilac († 2014)
• 15. 9. - Jackie Cooper, glumac, režiser († 2011)
• 17. 9. - Agostinho Neto, prvi predsednik Angole († 1979)
• 19. 9. - Emil Zatopek, atletičar († 2000)
• 21. 9. - Vladimir Ruždjak, operni pjevač, bariton († 1987)
• 29. 9. - Olga Jevrić, vajar, akademik († 2014)
• 29. 9. - Lizabeth Scott, glumica († 2015)

• 1. 10. - Branko Pešić, gradonačelnik Beograda († 1986)
• 17. 10. - Borislav Mihajlović Mihiz, književnik i scenarista († 1997)
• 22. 10. - Radovan Samardžić, istoričar († 1994)
• 25. 10. - Abdurahman Šalja, glumac († 1994)
• 31. 10. - Norodom Sihanouk, kralj Kambodže († 2012)
• 31. 10. - Barbara Bel Geddes, glumica, spisateljica († 2005)

• 8. 11. - Christiaan Barnard, kardiohirurg († 2001)
• 9. 11. - Dorothy Dandridge, glumica († 1965)
• 11. 11. - Kurt Vonnegut, američki književnik († 2007)
• 11. 11. - George Blake, dvostruki agent († 2020)
• 14. 11. - Veronica Lake, američka glumica († 1973.)
• 14. 11. - Boutros Boutros-Ghali, generalni sekretar UN († 2016)
• 15. 11. - Francesco Rosi, filmski režiser († 2015)
• 16. 11. - José Saramago, književnik, nobelovac († 2010)
• 19. 11. - Rajko Mitić, fudbaler († 2008)
• 19. 11. - Jurij Knorozov, lingvista, epigraf († 1999)
• 20. 11. - Ana Krasojević, glumica († 2010)
• 26. 11. - Charles M. Schulz, crtač stripa († 2000)
• 29. 11. - Duško Radović, književnik, scenarista, novinar, urednik († 1984)

• 8. 12. - Lucian Freud, slikar († 2011)
• 18. 12. - Josip Bobi Marotti, hrvatski glumac († 2011)
• 24. 12. - Ava Gardner, američka filmska glumica († 1990)
• 28. 12. - Stan Lee, crtač stripa († 2018)
• 30. 12. - Ljubiša Bačić, glumac, pesnik († 1999)

• Blagoje Jovović, pripadnik JVuO († 1999)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1922.

• 5. 1. - Ernest Shackleton, polarni istraživač (* 1874)
• 14. 1. - Pavle Jurišić Šturm, srpski general (* 1848)
• 14. 1. - Miloš Božanović, srpski general (* 1863)
• 22. 1. - Benedikt XV., papa (* 1854)
• 22. 1. - Camille Jordan, matematičar (* 1838)
• 27. 1. - Nellie Bly, istraživačka novinarka (* 1864)

• 1. 2. - Yamagata Aritomo, japanski feldmaršal, bivši premijer (* 1838)
• 1. 2. - William Desmond Taylor, glumac i režiser (* 1872)
• 5. 2. - Eduard Slavoljub Penkala, hrvatski izumitelj (* 1871.)
• 25. 2. - Henri Désiré Landru, serijski ubica (* 1869)

• 3. 3. - Vladimir Jovanović, srpski liberalni političar, ekonomista (* 1833)
• 4. 3. - Bert Williams, vodviljski zabavljač (* 1874)
• 8. 3. - Alija Alijagić, član KPJ, atentator (* 1896)

• 1. 4. - Karlo I., posljednji austrougarski car (* 1887)
• 1. 4. - Hermann Rorschach, švajcarski psiholog (* 1884)
• 8. 4. - Erich von Falkenhayn, nemački general (* 1861)
• 18. 4. - Svetomir Nikolajević, srpski pisac i političar (* 1844)
• 23. 4. - Vlaho Bukovac, hrvatski slikar (* 1855.)

• 16. 5. - Rudolf Montecuccoli, bivši komandant austrougarske mornarice (* 1843)
• 25. 5. - Andrija Bakić, ruski beli general (* 1878)
• 26. 5. - Ernest Solvay, belgijski hemičar, industrijalac (* 1838)

• 6. 6. - Lillian Russell, glumica, pevačica (* 1860)
• 9. 6. - Julije Deutsch, arhitekt (* 1859)
• 18. 6. - Jacobus Kapteyn, astronom (* 1851)
• 22. 6. - Henry Hughes Wilson, britanski feldmaršal, političar (* 1864)
• 26. 6. - Albert I, knez Monaka (* 1848)
• 28. 6. - Velimir Hlebnjikov, ruski književnik (* 1885)

• 4. 7. - Lothar von Richthofen, nemački letački as (* 1894)
• 5. 7. - Bobby Connelly, glumac (* 1909)
• 20. 7. - Andrej Markov, ruski matematičar (* 1856)
• 21. 7. - Džemal-paša, osmanski general i lider (* 1872)

• 2. 8. - Alexander Graham Bell, američki fizičar i izumitelj škotskog porijekla (* 1847.)
• 3. 8. - Stojan Ribarac, srpski političar (* 1855)
• 4. 8. - Enver-paša, osmanski general i državnik (* 1881)
• 12. 8. - Arthur Griffith, potpredsednik IRA, predsednik skupštine (* 1872)
• 14. 8. - Viscount Northcliffe, britanski novinski magnat (* 1865)
• 22. 8. - Michael Collins, predsednik privremene irske vlade (* 1890)
• 29. 8. - Georges Sorel, filozof, teoretičar revolucionarnog sindikalizma (* 1847)
• 31. 8. - Milutin Vučinić, crnogorski general i političar (* 1869)

• 5. 9. - Sarah Winchester, graditeljka "Tajanstvene kuće" (* 1840)
• 19. 9. - Dragoljub Milovanović, sekretar Centralne uprave SKOJ (* 1902)
• 29. 9. - Marija Krucifiksa Kozulić, časna sestra (* 1852)

• 22. 10. - Jaša Tomić, novinar, političar, književnik (* 1856)

• 18. 11. - Marcel Proust, francuski književnik (* 1871.)
• 24. 11. - Robert Erskine Childers, irski književnik i političar (* 1870)

• 16. 12. - Gabriel Narutowicz, predsednik Poljske (* 1865)

• Fizika: Niels Bohr (za usluge u ispitivanju strukture atoma i radijacije koja potiče iz njih, → Bohrov model, princip korespondencije)
• Kemija: Francis William Aston (otkriće izotopa u velikom broju neradioaktivnih elemenata i pravilo cijelog broja)
• Fiziologija i medicina: Archibald Vivian Hill (otkriće u vezi proizvodnje toplote u mišićima) i Otto Fritz Meyerhof (otkriće fiksnog odnosa između potrošnje kiseonika i metabolizma mlečne kiseline u mišićima)
• Književnost: Jacinto Benavente (srećan manir u kojem je nastavio čuvene tradicije španske drame)
• Mir: Fridtjof Nansen ("Nansenovi pasoši" za izbeglice)

Literatura

• Chronology 1922 Arhivirano 2020-04-02 na Wayback Machine-u, Indiana University
• "Politika", 12. januar 1923. str.1-2. digitalna.nb.rs (pristup. 27.10.2015.)

1922. na Wikimedijinoj ostavi