Федерација Босне и Херцеговине
Федерација Босне и Херцеговине (скраћено Федерација БиХ или ФБиХ ) један је од два ентитета у Босни и Херцеговини , поред Републике Српске .[ 1] Заузима око 51% територије БиХ . Основана је 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума , којим је прекинут Муслиманско-хрватски сукоб .
Законодавну власт врши дводомни Парламент Федерације Босне и Херцеговине , који се састоји од Дома народа који има 58 делегата и Представничког дома који има 98 посланика, који се као предсједник бирају на непосредним општим изборима . Влада Федерације Босне и Херцеговине и предсједник врше извршну власт. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013 . године, у Федерацији је пописано укупно 2.219.220 лица или 62,85% од укупног становништва Босне и Херцеговине.[ 2] Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Федерацији укупан број домаћинстава 715.739, а станова 986.668.[ 2] Сарајево је највећи град, сједиште већине институција Федерације Босне и Херцеговине и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.
Историја
Федерација БиХ је настала Вашингтонским споразумом , који је потписан 18. марта 1994. године. Тим споразумом је прекинут рат између Хрвата и Бошњака (Муслимана) .
Национални паркови и паркови природе
Федерација Босне и Херцеговине има један национални парк и два парка природе :
Политичка подјела
Кантони ФБиХ
Састоји се од десет кантона :
Унско-сански кантон (Бихаћ ),
Посавски кантон (Орашје ),
Тузлански кантон (Тузла ),
Зеничко-добојски кантон (Зеница ),
Босанско-подрињски кантон (Горажде ),
Средњобосански кантон (Травник ),
Херцеговачко-неретвански кантон (Мостар ),
Западнохерцеговачки кантон (Широки Бријег ),
Кантон Сарајево (Сарајево ) и
Кантон 10 (тзв. Херцегбосански кантон) (Ливно ).
Главни град је Сарајево, уз Мостар у коме се налазе сједишта четири федерална министарства.
Последњим уставним промјенама, и Срби су постали конститутивни народ Федерације, тако да тренутно постоји декларативна[ 3] конститутивност сва три народа на цијелом подручју Федерације.
Становништво
Етнички састав 1991. (пре рата)
Година
Бошњаци
%
Хрвати
%
Срби
%
Југословени
%
остали
%
Укупно
1991.
1.423.593
52,3
594.362
21,9
478.122
17,6
161.938
5,9
62.059
2,3
2.720.074
2013.
1.562.372
70,4
497.883
22,4
56.550
2,5
102.415
4,6
2.219.220
Федерација је највише насељена Бошњацима и Хрватима , као и мањим бројем Срба (који су од 2001 . године трећи конститутивни народ) него 1991. године, што је продукт распада СФРЈ и етничког чишћења .
Према званичним резултатима пописа из 2013. године, у Федерацији Босне и Херцеговине живе:[ 2]
Бошњаци (70,40%)
Хрвати (22,44%)
Срби (2,55%)
остали (3,6%)
неизјашњени и без одговора на попису (1,01%)
Три кантона су већински хрватска , два су мешовита (Средњобосански, са више Бошњака него Хрвата, и Херцеговачко-Неретвански, са више Хрвата него Бошњака), док су остали већински бошњачки .
Генетика
Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Босне и Херцеговине, самим тим и Федерације БиХ, најзаступљеније су сљедеће патрилинеарне ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома :[ 4]
Природно кретање становништва
Број становника (процјена)
Живорођени
Умрли
Природна промјена
Стопа наталитета
Стопа морталитета
Природни прираштај
1996.
34.331
14.221
20.110
15,2
6,3
8,9
1997.
34.304
16.120
18.184
14,6
6,9
7,7
1998.
31.480
16.210
15.270
14,1
7,3
6,8
1999.
27.964
16.108
11.856
12,3
7,1
5,2
2000.
25.372
17.112
8.260
11,0
7,4
3,6
2001.
24.018
16.891
7.127
10,4
7,3
3,1
2002.
23.251
17.175
6.076
10,0
7,4
2,6
2003.
23.168
18.259
4.909
10,0
7,9
2,1
2004.
22.250
18.350
3.900
9,6
7,9
1,7
2005.
2.233.167
21.934
19.293
2.641
9,4
8,3
1,1
2006.
2.232.376
21.602
18.678
2.924
9,3
8,0
1,3
2007.
2.231.548
21.715
19.428
2.287
9,3
8,3
1,0
2008.
2.229.787
22.920
19.480
3.440
9,8
8,3
1,5
2009.
2.229.072
22.913
20.022
2.891
9,8
8,6
1,2
2010.
2.228.027
22.382
20.482
1.900
9,6
8,8
1,2
2011.
2.226.011
21.228
20.208
1.020
9,1
8,6
0,5
2012.
2.222.587
21.472
20.859
613
9,2
8,9
0,3
2013.
2.219.131
20.145
20.465
-320
9,1
9,2
-0,1
2014.
2.215.997
19.880
20.283
-403
9,0
9,2
-0,2
2015.
2.210.994
19.358
21.703
-2.345
8,8
9,8
-1,0
2016.
2.206.231
19.655
21.105
-1.450
8,9
9,6
-0,7
2017.
2.201.193
19.824
21.689
-1.865
9,0
9,9
-0,9
2018.
2.196.233
19.899
21.442
-2.543
8,6
9,8
-1,2
2019.
2.190.098
18.019
22.024
-4.005
8,2
10,1
-1,9
2020.
2.184.680
17.211
26.026
-8.815
7,9
11,9
-4,0
2021.
2.168.602
16.873
29.086
-12.213
7,8
13,4
-5,6
2022.
2.156.248
16.538
23.187
-6.649
7,7
10,8
-3,1
2023.
2.150.054
16.174
20.361
-4.817
7,5
9,5
-2,0
Тренутна витална статистика
Број рођених Јануар-Октобар 2018 = 15,400
Број рођених Јануар-Октобар 2019 = 14,548
Број умрлих Јануар-Октобар 2018 = 17,275
Број умрлих Јануар-Октобар 2019 = 17,739
Природни прираштај Јануар-Октобар 2018 = -1,875
Природни прираштај Јануар-Октобар 2019 = -3,191
Општине и градови
* Општине које чине Град Сарајево
Галерија
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
1 Припада и једном и другом ентитету
Учесници
Увод 1992. 1993. 1994. 1995. Логори Аспекти
Међународне Државне Географске Остале