Устиколина се налази на путу између Фоче и Горажда, у уској равници, на ушћу реке Колуне[1] у Дрину. Варошица је изникла 12 километара северно од Фоче, на левој обали реке Дрине.
Историја
У турско време Устиколина је била велика трговачка варош са лепим положајем на важном друму. Њено име би значило кованицу од две речи "Ушће Колуне". Српски великаш Павле Раденовић (умро 1415) син Радина Јаблановића између других поседа у Подрињу, господарио је и Устиколином.[2] Према старом запису у месту је око 1634. године[3] живео извесни Павле Кујунџија. Код домаћина су свраћали скупљачи прилога, па тако и поп Дионизије Хиландарац.
По Гилфердингу, некад знатна варош (град) Устиколина је страдала под Турцима. Наводно је од њега (становника) настала оближња Фоча, а у близини старе обновљено је ново село Устиколина.[4] Џамија у Устиколини се сматра за најстарију у Босни и Херцеговини.[5][6] Њу је подигао 1466−1469. године Турхани Емин-Емир, један од команданата султанове војске. Поред џамије су темељи старе православне цркве (црквина), око које су пронађени гробови неколико калуђера.
Крајем 1933. године основано је Соколско друштво у Устиколини. За старешину је изабран Јеврем Беговац учитељ, за његовог заменика Мехмед Омербашић председник општине Устиколина а за начелника Данило Ташовић војни регерент.[5] Октобра 1939. године отворена је жељезничка станица на новој прузи Устипрача − Фоча.[7]
1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Извори
Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
