Витез је смјештен у централном дијелу долине ријеке Лашве. Удаљен је од Сарајева 70 km, а од Зенице 12 km. Уже градско подручје налази се на надморској висини од 415 метара. Клима је изразито континентална.
Након Другог светског рата и успоставе нове власти на подручју општине делују предузећа дрвне индустрије, индустрије грађевинског материјала и шумарства, док велики дио становништва живи од пољопривреде, односно сточарства. Фабрика дрвета у Витезу је дуго времена радила у саставу државних железница. Од 1952. године пословала је као самостална привредна организација. Обухвата постројења за импрегнацију дрвета капацитета око 36.000 m³ и пилану капацитета до 50.000 m³ дрвета годишње. Развој Витеза у периоду социјалистичке Југославије везан је за хемијску индустрију. Наиме, 3. јула1950. године, решењем председника Владе ФНРЈ основано је у Витезу предузеће „202“, које је касније добило назив Предузеће хемијске индустрије „Слободан Принцип Сељо“ (по народном хероју Слободану Принципу Сељи). У погонима овога предузећа производе се наменски производи, ракетни барути, флегматизатори, антифриз, затим привредни експлозиви и штапин, а формира се и трећа производна јединица („Синтевит“) чији су производни програми ПВЦ-гранулати, израда амбалаже и осталих производа од високотлачног полиетилена, плоча од термопласта и сл. Ово предузеће данас јединствено и под називом Пословни састав „ВИТЕЗИТ“. Свакако, кад се говори о индустрији Витеза, неопходно је споменути и приватна предузећа која се појављују крајем осамдесетих година. Међу тим предузећима најбржи развој бележи ПП „РАЈКОВИЋ“.
