Сански Мост се са околином налази у средњем току ријеке Сане, са ослонцем на планину Грмеч на западу и планине Мулеж и Бехремагиницу на истоку. Подручје општине Сански Мост има ријеку Сану и осам рјечица; Саницу, Дабар, Здену, Блиху, Мајданску Ријеку, Јапру, Сасинку и Козицу и неколико краћих понорница. На санском подручју има неколико јаких крашких врела која су истовремено и извори рјечица; Саничко врело, Дабарско врело и врело Здене. У селу Илиџа, подно планине Мулеж, има јачи извор радиоактивне сумпорне воде са значајним љековитим својствима. На свом подручју има и неколико већих пећина међу којима су Хрустовачка и Дабарска.
Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Сански Мост (781 km² или 79%) ушао је у састав Федерације БиХ. У саставу Републике Српске остала су насељена мјеста: Батковци, Будимлић Јапра, Дуге Њиве, Гаревица, Халиловци, Хазићи, Марини, Оштра Лука, Овањска и Усорци, те дијелови насељених мјеста: Горња Козица, Горња Трамошња, Доња Козица, Доња Трамошња, Копривна, Мркаљи, Подвидача, Сасина, Слатина, Стара Ријека, Хадровци и Шкрљевита. Од овог подручја формирана је општина Оштра Лука (204 km² или 21%).
1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Већина становника српске националности свој нови дом нашла је у Приједору, Бањалуци, Футогу и Београду. Постоји више удружења, а највеће је удружење расељених Сањана „Санска огњишта“ са сједиштем у Бањалуци.
.jpg)
