Општина Кључ

Кључ
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Унско-сански кантон
Становништво
 — Пад 16.744
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина348 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеНеџад Зукановић (СДП) ()
Позивни број(+387) 37
Веб-сајт

Општина Кључ је општина на сјеверозападу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ. Налази се на ријеци Сани у региону Босанске Крајине. Сједиште општине је у градићу Кључу.

Насеља

Биљани Горњи, Биљани Доњи, Будељ Горњи, Велагићи, Велечево[1], Горње Ратково[1], Горњи Војићи, Горњи Рамићи, Доње Ратково[1], Доње Соколово[1], Доњи Војићи, Доњи Рамићи, Дубочани[1], Завоље, Згон, Јарице[1], Камичак, Кључ, Копјеница, Корјеново, Красуље, Ланиште, Љубине[1], Међеђе Брдо, Мијачица, Пећи, Пиштаница, Пламенице, Присјека Доња, Присјека Горња, Прхово, Руденице, Саница, Саница Горња, Саница Доња, Хасићи, Хаџићи, Хрипавци, Хумићи и Црљени.

Послије потписивања Дејтонског споразума, дио општине Кључ (348 km² или око 40%), са градом Кључем, ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Бусије, Црквено, Чађавица, Доња Превија, Доња Слатина, Доњи Рибник, Доњи Врбљани, Драгорај, Горња Превија, Горња Слатина, Горње Соколово, Горњи Рибник, Горњи Врбљани, Растока, Ситница, Средице, Стражице, Трескавац, Велијашница, Велије и Заблеће, те дијелови насељених мјеста: Доње Ратково, Доње Соколово, Дубочани, Горње Ратково, Јарице, Љубине и Велечево. Од овог подручја формирана је Општина Рибник (496 km² или око 60%).

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Кључ
Састав становништва – општина Кључ
2013.[2]1991.1981.[3]1971.[4]
Укупно16 744 (100,0%)37 391 (100,0%)40 008 (100,0%)39 966 (100,0%)
Бошњаци16 130 (96,33%)17 696 (47,33%)116 596 (41,48%)115 226 (38,10%)1
Срби273 (1,630%)18 506 (49,49%)20 771 (51,92%)23 892 (59,78%)
Роми114 (0,681%)–––
Муслимани54 (0,323%)–––
Босанци49 (0,293%)–––
Хрвати30 (0,179%)330 (0,883%)380 (0,950%)534 (1,336%)
Неизјашњени30 (0,179%)–––
Непознато23 (0,137%)–––
Босанци и Херцеговци15 (0,090%)–––
Албанци13 (0,078%)–26 (0,065%)18 (0,045%)
Словенци5 (0,030%)–6 (0,015%)5 (0,013%)
Остали5 (0,030%)280 (0,749%)167 (0,417%)123 (0,308%)
Југословени3 (0,018%)579 (1,549%)2 016 (5,039%)131 (0,328%)
Црногорци––40 (0,100%)29 (0,073%)
Македонци––4 (0,010%)6 (0,015%)
Мађари––2 (0,005%)2 (0,005%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још

Извори

  1. ^ а б в г д ђ е Дио насеља
  2. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 9. 2015. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 9. 2015. 

Спољашње везе