Подручје Цазина било је насељено још у праисторијском добу. На локалитетима Стијена, Селиште, Градина и Чунгар пронађени су остаци разних предмета од костију, камена, глине и бакра који потичу из праисторијског доба.[2]
Крајем јула 1941. године у селу Рујници срез Цазин дошли су наоружани муслимани усташе и похапсили велики број Срба. Тада су из Рујнице одвели у Цазин 450, а из Врсте 300 Срба. Они Срби који су одведени у Цазин задржани су неколико дана у затвору у којем су тучени и мучени. Једног дана су их голе свукли и извели из затвора одвели на Бијело брдо близу Бихаћа, побили и након тога закопали а њихово одјело усташе су између себе подијелиле.
Злочин над Србима цазинског краја започеле су муслиманске усташе 2. августа 1941. године. Садизам који су Химзо Хаџић и Але Омановић са својим сатнијама показали тог дана у непрекидном деветочасовном убијању Срба на Мацином долу тешко је описати. Жртве су мрцварене ножевима, маљевима, лопатама вилама и чиме још не па сурване низ литицу у понор. Хоџа Бећир Барић упао је са својим крвницима у село Мајостра и заклао 41 одраслог Србина. Неколико дана касније опет је упао у то село покупио 60 жена и 99 деце и заклао их у оближњој шуми. Исти тај хоџа је са својим крвницима у селу Зоралићи у кући Илије Трбојевића затворио 10 жена и деце и све их запалио.
У цазинском срезу у селу Рујници постојале су двије српске цркве, нова саграђена од тврдог материјала и стара подигнута од дрвене грађе. Стару цркву муслимани су запалили и она је изгорјела до темеља, нову су извесно време употребљавали за своју школу и канцеларије, па су и њу касније срушили.
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
