Зенит каријере достигао је у београдској Црвеној звезди за коју је од 25. августа1949. до 24. маја1953. одиграо укупно 181 утакмицу и постигао 73 гола (од тога 75 првенствених и 22 гола) и освојио две титуле првака Југославије (1951 и 1952/53.) и два трофеја Купа југославије (1949. и 1950) Каријеру је завршио у суботичком Спартаку (1953—1961) у коме је 5. марта1961. одиграо последњу утакмицу. У дресу Суботичана одиграо је 110 прволигашких утакмица и постигао 71 гол.
Уз пет сусрета и три гола за младу (1953) и две утакмице и један гол за „Б“ тим (1949—1955), одиграо је и 28 утакмица и постигао седам голова за најбољу селекцију Југославије. Дебитовао је 28. маја1950. против Данске (5:1) у Београду. а од дреса са државним грбом опростио се 17. јуна1956. у сусрету са Аустријом (1:1) у Загребу.
Учествовао је 1952. на олимпијском турниру у Финској, на коме је Југославија освојила сребрну медаљу (у финалу против Мађарске 0:2). На Светском првенству 1950 у Бразилу у сусрету против Швајцарске (3:0) био је теже повређен, али је пожртвовано играо до краја и чак постигао један гол. Налазио се међу изабраницима на Светско првенство 1954. у Швајцарској, али недовољно опорављен после операције препона није играо. Због бројних повреда једини је члан нашег славног,, олимпијског тима“ који није прославио „златни јубилеј“ - 50 утакмица у репрезентацији.
Бавио се и тренерским послом. Радио је у ОФК Суботица, у Спартаку, двапут у Црвенки и на крају у суботичком Северу. Био је и технички руководилац Спартака и члан председништва овога клуба.
