Фудбал почео да игра у земунском ФК Витез 1939. године, а 1941. је прешао да игра у земунски Грађански. Као припадник Корпуса народне одбране Југославије (КНОЈ), наступао је на једном војном турниру у Загребу, где су га приметили људи из Партизана, у који је прешао 1947. године. Наиме, по повратку са турнира у Крушевац, у којем је био стациониран, стигло му је наређење да се јави Централном дому Југословенске армије и генералу Васи Смајевићу, ради преласка у Партизан. Валок, активно војно лице, желео је да буде пилот и оде у Ваздухопловно војно училиште, у које није примљен, за шта су били одговорни људи из Партизана, како би прешао у редове црно-белих.[3][4] Своју прву прволигашку утакмицу је имао у сезони 1947/48, када је са Партизаном освојио треће место на табели.
Као поручник, налазио се на месту руководиоца Војне фискултурне школе.[3]
За Партизан је играо у периоду до 1959. године и за то време је одиграо 470 утакмица (165 првенствених) и постигао је 411 голова (90 првенствених).[5] На голгетерској листи Партизана свих времена је други, иза Бобека (425 голова[6]).
Валок је са Партизаном освојио једну шампионску титулу Југославије у сезони 1948/49 и три Купа Маршала Тита: 1952, 1954 и 1956/57.[7][8][9] У сва три финална сусрета у купу Марко Валок је постизао голове. У финалима 1952. и 1954. године је постигао по два гола, а у финалу 1957. године је постигао један гол.
За репрезентацију је дебитовао 19. јуна1949. на утакмици против Норвешке (3:1) у Ослу, а последњу утакмицу за репрезентацију је одиграо против Аустрије (2:7) у Бечу, 8. октобра1950. године. Најчешће је играо на позицијама центарфора и десног крила.
Тренерска каријера
Као спортски инструктор у ЈНА, Марко Валок је радио у Бурми (1959—1963), где је једно време био и тренер репрезентације Бурме. У периоду од 1963. па до 1967. године ради у Партизану. Године 1964. је завршио Вишу војну академију ЈНА, а демобилисан је на лични захтев 1967. године у чину потпуковника ЈНА, како би могао да се посвети тренерском позиву.[2][3]
