Божидар Божо Јанковић (Сарајево, 22. мај 1951 — Котор, 1. октобар 1993) био је југословенски фудбалер и адвокат.
Биографија
Фудбал је почео да игра у сарајевском Жељезничару као пионир. Након што је прошао све селекције тима са Грбавице, дебитовао је за први тим у сезони 1968/69.[1] Играо је у клубу без прекида до 1979. године, укључујући сезону 1971/72. када је са Жељезничаром освојио титулу првака Југославије.[2] Тада је био други стрелац екипе са тринаест погодака, испред њега је био Јосип Букал који је дао један гол више.[3] У сезони 1970/71. је био први стрелац првенства заједно са фудбалером Хајдука Петром Надовезом (20 голова).[4] Посебно значајан допринос Јанковића током те сезоне био је његов наступ у гостима против Црвене звезде на Маракани, када је постигао четири гола — утакмица је завршила са 4:1 за Жељезничар.[5]
По одласку из Жељезничара је играо за енглески Мидлсбро.[6] Играо је на 50 првенствених утакмица у две и по сезоне проведених тамо. Постигао је укупно 16 голова,[7] а био је најбољи стрелац екипе у сезони 1980/81. са 12 голова. После тога је отишао у француски Мец 1981. године,[8] да би се вратио у Жељезничар сезоне 1982/83. и одиграо још неколико утакмица пре завршетка играчке каријере.[9] Укупно је за Жељезничар одиграо 265 званичних утакмица, и постигао 97 голова и због тога је један од најбољих стрелаца у историји клуба.[10] Фудбалску каријеру је прекинуо 1983. године након чега се бавио адвокатуром, а неко време био и члан управе Жељезничара.[1]
Преминуо је 1. октобра 1993. године у Котору.[11]
Репрезентација
Био је омладински репрезентативац.[12] За А репрезентацију Југославије одиграо је две утакмице, обе против Совјетског Савеза 1972. године у квалификацијама за Европско првенство. Дебитовао је 30. априла 1972. у Београду, а други меч против Совјетског Савеза одиграо у Москви 13. маја 1972. године.[13][14]
Наступи за репрезентацију
Наступи Јанковића у дресу са државним грбом.
Успеси
Референце
Спољашње везе