Са 16 година, 1921. је повремено наступао за први тим Хајдука, а већ 1923. године је био најбољи стрелац своје екипе са 43 постигнута гола. Свој 100. наступ у дресу сплитског тима је одиграо 1925. године, а 1930. је постигао 300. погодак за своју екипу. У Хајдуку је провео читаву своју каријеру и укупно је одиграо 353 званичне утакмице на којима је био стрелац 355 голова. На Хајдуковој вечитој листи стрелаца се налази на трећем месту иза Франа Матошића са 729 и Леа Лемешића са 445 голова. Два пута је освајао првенство1927. и 1929, а 1928. је био најбољи стрелац првенства са осам постигнутих голова на пет утакмица. Због теже повреде колена, подвргнут је 1933. године хируршкој интервенцији у Трсту, али након повреде није успео да се врати у пређашњу форму па је 1935. завршио своју играчку каријеру.
Уз једну утакмицу за Б репрезентацију 1927. године одиграо је и пет утакмица за најбољу репрезентацију на којима је три пута био стрелац. Дебитовао је 28. септембра1924. против Чехословачке у Загребу, када су репрезентацију сачињавало 10 играча Хајдука, сви сем голмана. Од репрезентације се опростио 28. октобра1927. против Чехословачке 1-7, у Прагу, на којој је постигао једини гол за Југославију.