Александар Петаковић се у 17 години (1947) учланио у београдскиРаднички, да би временом постао један од најбољих играча у његовој историји. Најчешће је играо у нападу. Био је средњег раста, али врло чврст, продоран и са снажним ударцем. Када је Раднички ушао у Прву савезну лигу Југославије играо је свих седам сезона кад је Раднички био прволигаш (1954-1961). У том периоду одиграо је 145 прволигашких утакмица постигао 69 голова. Учествовао је и у највећем успеху овог клуба када је у сезони 1956/57. играо у финалу Купу Маршала Тита против београдског Партизана. То финале је остало у сећању љубитења фудбала по преокрету у резултату, наиме Раднички је после вођства од 3:0 у првом полувремену, изгубио утакмицу са 3:5!
После 15 година проведених у Радничком Петаковић је 5 сезона пре заврштка играчке каријере играо у иностранству, за францускиЛил (1961-1963), затим у белгијски ФК Стандард Лијеж (1963-1964) и холандскуФортуну у чијем је дресу завршио каријеру 1965. године.
Остао је упамћен по утакмици против Енглеске из 1958. у Београду, када је Југославија победила са 5:0, а Петаковић је постигао 3 гола иако га је чувао енглески фудбалер Боби Чарлтон.
Поред 19 утакмица за „А“ селекцију одиграо је и 10 утакмица и дао три гола за селекцију Београда, и 5 утакмица (постигао два гола) за „Б“ тим Југославије (1956-1959).