Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Соња Савић
Соња Савић
Лични подаци
Пуно име	Соња Савић
Датум рођења	(1961-09-15)15. септембар 1961.
Место рођења	Чачак, ФНРЈ
Датум смрти	23. септембар 2008.(2008-09-23) (47 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Веза до IMDb-а
Награде Остале награде Златна арена Награда Царица Теодора Гран при награда Ћеле кула на Филмским сусретима у Нишу Специјалне награде жирија у Венецији

Соња Савић (Чачак, 15. септембар 1961 — Београд, 23. септембар 2008)^[1] била је српска филмска глумица и ТВ водитељка^[2], позната по свом промуклом гласу и својим улогама у успешним југословенским филмовима 1980-их година. Лична харизма, као и привлачан физички изглед су је учинили једном од најпопуларнијих глумица Југославије осамдесетих.^[3]

Глумом је почела да се бави у аматерским трупама, а дебитовала је на филму „Лептиров облак“ 1977. године.

На Факултету драмских уметности у Београду, дипломирала је 1982. године у класи професора Миње Дедића, заједно са: Светиславом Гонцићем, Бранимиром Брстином, Жарком Лаушевићем, Зораном Цвијановићем и другима.^[4] Филмским улогама у току осамдесетих година „Живети као сав нормалан свет“, „Уна“, „Шећерна водица“, „Давитељ против давитеља“, „Балкански шпијун“, „Чавка“ изборила је статус звезде домаћег филма, креирајући улоге изван одређеног фаха, али увек са препознатљивим личним печатом. За главну улогу у филму „Шећерна водица“ добила је Златну арену на фестивалу у Пули, 1984. године. За улогу у филму „Живот је леп“, 1985. године награђена је на фестивалу у Венецији. У музичком споту Мирослава Илића, за песму „Волео сам девојку из града“, снимљеном 1987. године, играла је фамозну Девојку из града.^[5] У току деведесетих година ређе се појављивала на филму,^[6] али је, и поред тога, остварила неколико значајнијих улога: „Ми нисмо анђели“, „Увод у други живот“, „Ни на небу ни на земљи“, „Урнебесна трагедија“. Била је активна и као редитељка - „Први српски техно водвиљ“, „Супернаут - Београд андерграунд“, „Плеј“, „Чекајући Годоа“^[7] и последњи филм „Шарло те гледа“.^[8][9]

Велики повратак на глумачку сцену уследио је после улоге у филму „Хлеб и млеко“ 2001. године, награђеног „Златним лавом“ у Венецији. Филм „Југ-југоисток“ у којем је играла, добио је награду београдског ФЕСТ-а „Небојша Ђукелић“. Последњу улогу остварила је у филму „Забрањена љубав“, а гледаоци су имали прилике да је гледају и у 7 епизода ТВ серије „Вратиће се роде“. Пред крај живота се посветила снимању авангардних филмова.

Преминула је 23. септембра 2008. године у Београду,^[10] а сахрањена је у селу Доња Горевница.

Била је позната као харизматична, високо интелигентна девојка широких схватања чији су 30 година дуга каријера, шармантна појава и бритак ум оставили велики траг у југословенској култури и кинематографији.

Добитница је великог броја признања, међу којима и „Златна арена” за најбољу главну женску улогу у Пули 1984. године за улогу у филму Шећерна водица, награде „Царица Теодора” за најбољу женску улогу за филм „Живети као сав нормалан свет“ и „Шећерна водица”, као и Гран при награде Ћеле кула за улогу у „Шећерној водици“ на Филмским сусретима у Нишу, Специјалне награде жирија у Венецији за улогу певачице у филму „Живот је леп“.

• Соња Савић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Соња Савић на сајту PORT.rs
• Самоубиство једне младости - интервју за Ферал Трибјун
• Спот за песму „Волео сам девојку из града“, са Соњом Савић у главној улози
• Мајка Соње Савић поклонила имовину Чачку („Политика”, 12. децембар 2011)
• Самоћа као цена слободе („Политика”, 22. мај 2023)