Песма Евровизије 2009. била је 54. по реду Песме Евровизије. Одржана је у Москви, у Русији, након победе Русије на такмичењу 2008 са песмом Believe коју изводи Диме Билана. У организацији Европске радиодифузне уније (ЕРУ) и домаћина Первый канал (К1Р), такмичење је одржано у Олимпијски стадион (Москва), а састојало се од два полуфинала 12. и 14. маја и финала 16. маја 2009. Полуфинале су представили руска манекенка Наталија Водјанова и телевизијски водитељ Андреј Малахов, док су финале представили руски телевизијски водитељ Иван Ургант и бивша руска евровизијска такмичарка Алсу Абрамова, поставши први и до сада једини пут да су две различите екипе презентера презентовали полуфинала и финала.
На такмичењу су учествовале 42 државе, што је за једну мање у односу на рекордних 43 године раније. Словачка се вратила на такмичење први пут од 1998, док Сан Марино није учествовао због финансијских проблема. Летонија и Грузија су првобитно најавиле намеру да не учествују, али је касније ЕРУ изјавио да ће обе земље учествовати.[2] Ипак, Грузија је касније одлучила да се повуче након што је ЕРУ одбацио њену изабрану песму због кршења правила такмичења.
Победник је била Норвешка са песмом Fairytale, коју је извео и написао Александар Рибак. Песма је добила 387 поена од могућих 492, у то време највећи укупни резултат у историји такмичења. Исланд, Азербејџан, Турска и Уједињено Краљевство (УК) заокружили су топ пет, при чему је УК постигло најбољи пласман од 2002. Друго место Исланда било је најбоље место земље у претходној деценији .
Након критике система гласања 2007, пре овог такмичења је извршена промена у процедури гласања, уз поновно увођење националног жирија уз телегласање за финале, док је формат полуфинала остао исти као 2008.
Формат
Повратак жирија у гласање
Резултати неколико претходних Песама Евровизије су довели до дебате међу емитерима о утицају „суседског“ и гласања дијаспоре. Неке земље (Аустрија, Монако) су се повукле са такмичења наводећи „неправедан“ систем гласања као разлог. ЕРУ је, након Песме Евровизије 2008, од емитера у упитнику затражила мишљење о могућим изменама поступка гласања од дотадашњег 100% телегласања и, у складу са мишљењем већине емитера у овој анкети, Референтна група Песме Евровизије је на другом састанку у Москви 14. септембра 2008. одлучила да, почевши од 2009, гласови у финалу буду одређени комбинацијом гласова националних стручних жирија и резултата телегласања. Сванте Стокселијус, извршни надзорник такмичења, је изјавио:[3]
Ништа није демократичније од гласа публике. Али жири користи могућност да одслуша песме неколико пута, пре него што донесу своју одлуку. У Београду смо видели разлику у суду публике и резервних жирија, и верујемо да ће комбинација учинити шоу интересантнијим.
Поступак квалификације из полуфинала остаје непромењен, тако да се квалификује девет песама са највећим бројем гласова у телегласању и, као десета, она песма од преосталих која је најбоље пласирана у гласању националних жирија.[3] 8. децембра, Референтна група је одлучила да ће се бодови националних жирија и телегласања у финалу комбиновати у размери 50%:50%.[4]
Свака земља учесница ће имати жири, који ће се састојати од пет чланова, који сви морају бити држављани земље у питању и музички професионалци који се баве радијом, телевизијом, компоновањем или музичком продукцијом, и који морају бити независни од Песме Евровизије или било којих учесника. Међу члановима жирија мора бити и жена и мушкараца и мора бити присутан разуман опсег старости.[5]
На основу гласова чланова жирија биће састављен списак бодова жирија на традиционалан евровизијски начин, тако што ће десет по жирију најбољих песама добити редом 12,10,8,7,6,5,4,3,2 и 1 бод. На основу резултата телегласања гледалаца, биће састављен други списак бодова, и ови бодови ће затим бити сабрани. Десет најбоље пласираних наступа према збиру бодова представљаће коначне резултате националног гласања из те земље, према евровизијској схеми од 12,10,8,7,6,5,4,3,2 и 1 бод. Уколико у збиру бодова две песме буду изједначене, предност ће имати она која је имала вишу позицију у телегласању.[5]
Жреб за полуфинала
Жреб за полуфинала је одржан 30. јануара 2009 у хотелу Marriott Royal Aurora одржан је жреб којим је одлучено које ће земље наступити у првом или другом полуфиналу. Земље учеснице осим аутоматских финалиста (Француска, Немачка, земља домаћин Русија, Шпанија и Уједињено Краљевство) подељене су у шест шешира, на основу начина на који су те земље гласале у прошлости. Из шешира, половина (или што је могуће ближе половини) такмичила се у првом полуфиналу 10. маја 2009. Друга половина у том поту ће се такмичити у другом полуфиналу 12. маја 2009.[6][7][8] Извлачење редоследа наступа у полуфиналима обављено је 16. марта 2009. у Хотел Космос.[2][9]
Тридесет седам земаља учествовало је у једном од два полуфинала такмичења.[2] Полуфинални жреб доделе је одржан 30. јануара 2009.[7][8] док је жреб за редослед трчања одржан 16. марта 2009.[10][11]
Након што је ЕРУ објавио коначну листу учесника, 42 земље су потврдиле своје учешће на такмичењу 2009, укључујући Словачку, која се вратила на такмичење након 11 година.[2][12]Грузија је првобитно најавила да неће учествовати на такмичењу због Руско-грузијског рата у знак протеста против спољне политике Русије,[13][14] али је касније одлучила да се врати на такмичење, инспирисана победом на Дечјој песми Евровизије 2008, као и 12 поена од Русије на истом такмичењу.[15][16] Земља се на крају повукла из такмичења јер се сматрало да њена песма садржи политичке референце, укључујући у наслову игру речи на презиме руског премијера Владимира Путина.[17]
Летонски емитер, Latvijas Televīzija (LTV), наводно се повукао са такмичења 2009. дана 17. децембра 2008. године, три дана након коначног рока за учешће. До овога је дошло због смањења буџета од преко 2 милиона лати (2,8 милиона евра) из буџета LTV-а, што је ометало њихову способност да плате котизацију.[18] LTV је потврдио да су обавестили ЕРУ о својој намери да се повуку искључиво на основу финансијских потешкоћа. LTV је затим кренуо у разговоре са ЕРУ у покушају да пронађе решење које ће задржати земљу у конкуренцији.[19][20] Дана 20. децембра 2008, LTV је објавила да ће се повући из такмичења и да су се и ЕРУ и Первый канал сложили да неће изрицати новчану казну за касно повлачење емитера са такмичења 2009. године. LTV је такође најавио своју намеру да буде на такмичењу 2010. године.[21][22] Међутим, 12. јануара 2009. објављено је да ће Летонија учествовати на такмичењу 2009. године.[2]
Прво полуфинале одржано је у Москви 12. маја 2009. У овом полуфиналу гласале су Уједињено Краљевство и Немачка.[25] Пре повлачења, Грузија је првобитно жребана да наступи у овом полуфиналу.
Друго полуфинале одржано је у Москви 14. маја 2009. У овом полуфиналу гласале су Француска и Русија.[25] Шпанија је такође требало да гласа на телевизији у овом полуфиналу, али због грешака у распореду на TVE, полуфинале је емитовано касно и шпански гледаоци нису могли да гласају, па су уместо тога коришћени гласови шпанског жирија.[26]
Бина за извођаче биће опремљена са 2.000 m² ЛЕД екрана, што је једнако укупној површини ЛЕД екрана коришћених у свим издањима Песме Евровизије од 2000. до 2008. заједно. Само подијум ће покривати 80 тона стакла, а цела бина ће користити 6.000.000 вати електричне енергије.[28]
Грузија је првобитно најавила повлачење с такмичења због умешаности Русије у рат у Грузији, али је ипак потврдила учешће након победе на Дечјој песми Евровизије 2008. уз максималних 12 поена од Русије.[30] За представника Грузије је изабрана група “Stephane & 3G” с песмом “We Don't Wanna Put In” која је представљала игру речи која је могла да буде протумачена и као политичка порука против тадашњег премијера Русије Владимира Путина. Референтна група ЕРУ је упутила предлог грузијском емитеру да промени песму или, барем, текст песме, што је Грузија одбила оптужујући Русију да врши притисак, што је резултирало званичним повлачењем Грузије с такмичења те године.[30][31]
Представнице Израела биле Ноа и Мира Авад, јеврејска и арапска певачица које су извеле песму There Must Be Another Way (Постоји и други начин) на хебрејском и арапском језику, су биле предмет контроверзи у својој земљи.[32] Неколико локалних јеврејских и арапских уметника и интелектуалаца позвали су Миру Авад да се повуче јер, са њихове тачке гледишта, њено учествовање ствара лажну слику о националној коегзистенцији у Израелу. Њих две су песму описале не као песму мира, већ као песму која позива на поштовање хуманости других.[30]
Делегација Азербејџана протестовала зато што је у разгледници која је најављивала јерменског представника приказан споменик Ми смо наше планине из територијално спорне области Нагорно-Карабах.[30] Разгледница је промењена, али је током презентовања гласова Јерменије Сирушо у рукама држала таблу с које је читала гласове и на чијој залеђини се налазила слика споменика.[30] Исте године су постојале су оптужбе да је на националној телевизији Азербејџана био замагљен број на који је могло да се гласа за Јерменију, а накнадно је Министарство националне безбедности позвало на саслушање неколико грађана који су гласали за Јерменију.[30]
^ аб(језик: енглески)„Eurovision 2009: The juries are back in the final!”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 12. 12. 2008.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) (Евровизија 2009: Жирији се враћају у финале!) Stella Floras (Стела Флорас), esctoday.com, 14. септембар 2008
^(језик: енглески)„EBU confirms 50/50 vote for Eurovision Song Contest.”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г. Приступљено 12. 12. 2008.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) (ЕРУ потврдила 50/50 гласање за Песму Евровизије.) Barry Viniker (Бари Виникер), esctoday.com. 8. децембар 2008
^ аб(језик: енглески)„Five member juries in the Eurovision final.”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2008. г. Приступљено 12. 12. 2008.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) (Петочлани жирији у финалу Евровизије.) Stella Floras (Стела Флорас), esctoday.com, 12. децембар 2008
