Лајош Зилахи
Лајош Зилахи на поштанској маркици Србије
Лични подаци
Пуно име	Лајош Зилахи
Датум рођења	(1891-03-27)27. март 1891.
Место рођења	Нађсалонта, Аустроугарска
Датум смрти	1. децембар 1974.(1974-12-01) (83 год.)
Место смрти	Нови Сад, СФРЈ
Образовање	Универзитет Лоранд Етвош
Књижевни рад
Најважнија дела	Арарат Заробљеници
Потпис

Лајош Зилахи (мађ. Zilahy Lajos; Нађсалонта, Трансилванија , 27. март 1891 — Нови Сад, 1. децембар 1974) био је мађарски писац и драматург.^[1] Један је од водећих, ако не и најчитанији прозни мађарски аутор двадесетог века.

Рођен је у Салонти, Трансилванија, тада део Краљевине Мађарске. Студирао је право на Универзитету у Будимпешти^[1] пре него што је послат на Источни фронт током Првог светског рата,^[2] где је био рањен. После рањавања 1916. је напустио фронт и од тада радио као новинар.^[1]

О својим искуствима са ратишта потресно сведочи у роману „Заробљеници“ (мађ. Két fogoly). Његово најпознатије дело је „Арарат“, део трилогије, а најпотресније „Самртно пролеће“. Његовим делима провејава дух аристократске Мађарске, односно Аустроугарске, а изузетно живим описима успева да гане читаоца.

Он је такође био активан и на филму.^[3]Основао је и своју филмску кућу.^[1] Његов роман из 1928. Нешто плута на води екранизован је два пута. Његова представа Генерал снимљена је као филм под називом Врли син 1930. и као Побуњеник 1931.

Неколико његових романа је преведено на бугарски, хрватски, дански, холандски, чешки, енглески, естонски, фински, француски, немачки, италијански, јапански, пољски, румунски, српски, словачки, шпански, шведски и турски. Едиција његових кратких прича доступна је на шпанском, неке од његових приповедака преведене су на бугарски, хрватски, енглески, естонски, француски, немачки, италијански, пољски, португалски, словачки, шпански и шведски, а неки од његових песама на немачки.

Од 1948. године је живео у Сједињеним Америчким Државама, у емиграцији. Крајем педесетих је често боравио у Новом Саду где је купио кућу. Само једном, 1973. године је посетио Будимпешту. Планирао је да се врати у Мађарску, али га је смрт у томе спречила.^[1]

Лајош Зилахи је сахрањен на будимпештанском гробљу Керепеши.

• Заробљеници (1926)
• Вода нешто носи (1928)
• Дезертер (1931)
• Кад душа замире (1932)
• Освета оружја (1936)
• Арарат (1947)
• Разбеснели анђео (1953)
• Пурпурни век (1965)