Друштвена група

Друштвена група је релативно трајан скуп међусобно повезаних људи, који обавља одређену друштвену функцију или задовољава неку човекову потребу. То је скуп појединаца који на систематски начин ступају у међусобне односе.[1] По величини, друштвене групе могу бити мање или веће, а сматра се да најмања друштвена група треба да има бар три члана. Без обзира на величину, основну карактеристику групе представља осећање њених припадника о заједничком припадништву. Човек је друштвено биће и као такав је увек члан друштвене групе, односно бројних друштвених група преко којих јесте припадник друштвене заједнице. У модерним друштвима већина људи припада различитим типовима група које су често антагонистичке.

Унутар друштвене групе стварају се интеракције између појединаца и оне су подложне одређеним законитостима које су предмет изучавања социологије, психологије и социјалне психологије. Сваку друштвену групу карактерише њена структура и групна динамика. Неке друштвене групе су трајнијег карактера, а неке краткотрајне док се не оствари функција због које је основана. Неке друштвене групе су добровољне, док су друге принудне, у зависности од тога како је човек у њих ушао. Свака друштвена група је мање или више отворена према другим друштвеним групама или појединцима.

Дефиниција

Приступ социјалне кохезије

Друштвена група показује известан степен друштвене кохезије и више је од обичне збирке или скупа појединаца, као што су људи који чекају на аутобуској станици или људи који чекају у реду. Карактеристике које деле чланови групе могу укључивати интересе, вредности, репрезентације, етничко или социјално порекло и родбинске везе. Родбинске везе су друштвене везе засноване на заједничком пореклу, браку или усвојењу.[2] На сличан начин, неки истраживачи сматрају да је дефинитивна карактеристика групе друштвена интеракција.[3] Према Данбаровом броју, људи у просеку не могу да одржавају стабилне друштвене односе са више од 150 појединаца.[4]

Значај те дефиниције

Пажња оних који користе, учествују у групама или их проучавају фокусирана је на функционалне групе, на веће организације или на одлуке донете у тим организацијама.[5] Много мање пажње је посвећено свеприсутнијим и универзалнијим друштвеним понашањима која не показују јасно један или више од пет неопходних елемената које је Шериф описао.

Приступ социјалној идентификацији

Експлицитна супротност дефиницији друштвених група заснованој на друштвеној кохезији је перспектива друштвеног идентитета, која се ослања на увиде из теорије друштвеног идентитета.[6] Овде, уместо да дефинише друштвену групу на основу израза кохезивних друштвених односа између појединаца, модел друштвеног идентитета претпоставља да „чланство у психолошкој групи има првенствено перцептивну или когнитивну основу.“[7] Он постулира да је неопходан и довољан услов за појединце да делују као чланови групе „свест о заједничком чланству категорије“ и да се друштвена група може „корисно концептуализовати као број појединаца који су интернализовали чланство у истој друштвеној категорији као компоненту свог концепта себе“.[7] Другим речима, док приступ социјалне кохезије очекује да чланови групе питају „ко ме привлачи?”, перспектива друштвеног идентитета очекује да чланови групе једноставно питају „ко сам ја?”

Емпиријска подршка перспективи друштвеног идентитета на групама првобитно је извучена из рада који је користио парадигму минималне групе. На пример, показало се да је сам чин распоређивања појединаца у експлицитно насумичне категорије довољан да наведе појединце да делују на начин који фаворизује групу (чак и тамо где није могућ појединачни лични интерес).[8] Такође, проблематично за рачун друштвене кохезије је недавно истраживање које показује да наизглед бесмислена категоризација може бити претходник перцепције међузависности са другим члановима категорије.[9]

Док су корени овог приступа друштвеним групама имали своје темеље у теорији друштвеног идентитета, усаглашеније истраживање ових идеја одвило се касније у облику теорије самокатегоризације.[10] Док је теорија друштвеног идентитета првобитно била усмерена на објашњење међугрупног сукоба у одсуству било каквог сукоба интереса, теорија самокатегоризације је развијена да објасни како појединци генерално доживљавају себе као чланове групе и како ово самогруписање лежи у основи и одређује све проблеме каснијих аспеката групног понашања.[11]

Мала група

Мала група је група састављена од релативно малог броја чланова (три до 12). У оваквим групама постоји могућност спонтане и непосредне интеракције. Чланови су више међусобно упућени на сарадњу, а често и ефикаснији у раду и задовољнији резултатима у односу на припаднике веће групе.

Формалне и неформалне групе

Формална група је врста групе код које су формално, јасно и прецизно прописани циљеви, положаји, улоге, као и стандарди понашања и међусобних односа чланова. Формална група настаје смишљено, званично се формира извесним оснивачким актом, а структура групе, основни задаци, као и међусобни односи и обавезе чланова обично су правно прописани статутом и релативно стабилни.

Неформална група је врста групе која нема формално утврђене циљеве и норме понашања, нема фиксирану и затворену структуру, нити чврсто утврђене положаје и формализоване улоге. Настаје спонтано, формира се око неког слободно изабраног циља, кроз присну међусобну комуникацију чланова групе који имају иста уверења, интересовања и тежње, а остаје релативно отворена за нове чланове, као и за промене у структури. Неформална група може настати независно од било које друге групе или у оквиру неке веће формалне групе, као њен део.

Хомогене и хетерогене групе

Хомогене групе су групе које се састоје од чланова са сличним или истим карактеристикама, нпр. само од особа одређеног годишта, пола или особа које имају сличан проблем. Неке вође група верују да хомогене групе олакшавају фокус на проблем, његово разумевање и мотивацију за акцију.

Хетерогене групе су групе чије се чланство састоји од људи различите старосне доби, пола, етничке припадности, политичке оријентације, вере и сл. Сматра се да су хетерогене групе повољније окружење, јер омогућавају динамичне релације унутар и између група.

Здравље

Друштвене групе у које су људи укључени на радном месту директно утичу на њихово здравље. Без обзира где особа ради или које је занимање, осећај припадности групи је кључ укупног успеха.[12] Део тога је одговорност лидера (менаџера, надзорника, итд). Ако вођа помаже свима да осете осећај припадности унутар групе, то може помоћи у подизању морала и продуктивности. Према др Никласу Стефенсу, „Друштвена идентификација доприноси психолошком и физиолошком здрављу, али здравствене бенефиције су јаче за психичко здравље“.[13] Друштвени односи које људи имају могу бити повезани са различитим здравственим стањима. Нижи квантитет или квалитет друштвених односа повезани су са питањима као што су: развој кардиоваскуларних болести, рекурентни инфаркт миокарда, атеросклероза, аутономна дисрегулација, висок крвни притисак, рак и одложени опоравак од рака, спорије зарастање рана, као и инфламаторни биомаркери и ослабљена имунска функција, фактори повезани са штетним здравственим исходима и морталитетом. Друштвени однос брака је највише проучаван међу њима, брачна историја током нечијег живота може да формира различите здравствене исходе као што су кардиоваскуларне болести, хронична стања, ограничења кретања, самооцењивање здравља и симптоми депресије. Друштвена повезаност такође игра велику улогу у превазилажењу одређених стања као што су злоупотреба дрога, алкохола или других супстанци. Код оваквих проблема, група премаца игра велику улогу у помагању да остану присебни. Услови не морају бити опасни по живот, нечија друштвена група такође може помоћи у суочавању са анксиозношћу на послу. Када су људи друштвено повезанији, имају приступ већој подршци.[14] Неки од здравствених проблема које људи имају такође могу произилазити из њихове несигурности око тога где се налазе међу својим колегама. Показало се да добра друштвена повезаност има значајан утицај на особу како стари, према десетогодишњој студији Макартур Фондације, која је објављена у књизи 'Успешно старење'[15] подршка, љубав, и брига коју особа осећа кроз друштвене везе може помоћи у сузбијању неких здравствених негативних ефеката старења. Старији људи који су били активнији у друштвеним круговима обично су били у бољем здравственом стању.[16]

Чланство у групи и регрутовање

Друштвене групе имају тенденцију да се формирају на основу одређених принципа привлачности, који привлаче појединце да се придруже једни другима, на крају формирајући групу.

  • Принцип близине – тенденција појединаца да развијају односе и формирају групе са онима којима су (често физички) блиски. Ово се често назива 'фамилијарност изазива допадање', или да преферирамо ствари/људе са којима смо упознати.[17]
  • Принцип сличности – тенденција да се појединци повезују или преферирају појединце који деле њихове ставове, вредности, демографске карактеристике итд.
  • Принцип комплементарности – тенденција да појединци воле друге појединце који су различити од њих самих, али на комплементаран начин. На пример, лидери ће привући оне који воле да буду вођени, и обрнуто.[18]
  • Принцип реципроцитета – склоност да се свиђање буде узајамно. На пример, ако А воли Б, Б је склон да воли А. Насупрот томе, ако А не воли Б, Б вероватно неће волети А (негативан реципроцитет)
  • Принцип елаборације – тенденција да се групе током времена комплексирају додавањем нових чланова кроз њихове односе са постојећим члановима групе. У формалнијим или структурираним групама, потенцијалним члановима може бити потребна референца од тренутног члана групе пре него што се придруже.

На формирање групе утичу и други фактори. Екстроверти могу више да траже групе, јер сматрају да су веће и чешће међуљудске интеракције стимулативне и пријатне (више од интроверта). Слично, групе могу више тражити екстроверте него интроверте, можда зато што сматрају да се лакше повезују са екстровертима.[19] Они који су склонији успостављању односа (пажња према својим односима са другим људима) такође ће вероватно тражити и вредновати чланство у групи. Таква наклоност је такође повезана са екстровертношћу и пријатношћу.[20] Слично томе, они са великом потребом за припадношћу су више привучени да се придруже групама, проводе више времена са групама и лакше прихватају друге чланове групе.[21]

Претходна искуства са групама (добра и лоша) утичу на одлуке људи да се придруже будућим групама. Појединци ће упоредити награде групе (нпр. припадност,[22] емоционална подршка,[23] информативна подршка, инструментална подршка и духовна подршка, са потенцијалним трошковима (нпр. време, емоционална енергија). Они са негативним или 'мешовитим' искуствима са претходним групама ће вероватно бити промишљенији у процени потенцијалних група којима ће се придружити и са којим групама желе да се придруже. (За више, погледајте минимакс принцип, као део теорије друштвене размене).

Када група почне да се формира, она може повећати чланство на неколико начина. Ако је група отворена група,[24] где су границе чланства релативно пропусне, чланови групе могу да уђу и изађу из групе како им одговара (често преко најмање једног од горе поменутих принципа привлачности). Затворена група[24] са друге стране, где су границе чланства круће и затвореније, често се упушта у намерно и/или експлицитно регрутовање и социјализацију нових чланова.

Ако је група веома кохезивна, вероватно ће се укључити у процесе који доприносе нивоима кохезије, посебно када регрутује нове чланове, који могу допринети кохезији групе или је дестабилизовати. Класични примери група са високом кохезијом су братства, сестринства, банде и култови, који су сви познати по процесу регрутовања, посебно по иницијацији или малверзацијама. У свим групама, формалне и неформалне иницијације доприносе кохезији групе и јачају везу између појединца и групе демонстрирајући искључивост чланства у групи, као и посвећеност регрута групи.[25] Иницијације имају тенденцију да буду формалније у кохезивнијим групама. Иницијација је такође важна за регрутовање, јер може да ублажи било какву когнитивну дисонанцу код потенцијалних чланова групе.[26]

У неким случајевима, као што су култови, регрутовање се такође може назвати конверзијом. Келманова теорија конверзије[27] идентификује 3 фазе конверзије: усклађеност (појединац ће се придржавати или прихватити ставове групе, али се не мора нужно сложити са њима), идентификација (члан почиње да опонаша радње групе, вредности, карактеристике итд.) и интернализацију (групна веровања и захтеви постају конгруентни са личним уверењима, циљевима и вредностима члана). Ово оцртава процес како нови чланови могу постати дубоко повезани са групом.

Види још

Референце

  1. ^ Reicher, S. D. (1982). "The determination of collective behaviour." Pp. 41–83 in H. Tajfel (ed.), Social identity and intergroup relations. Cambridge: Cambridge University Press.
  2. ^ Macionis, John; Gerber, Linda (2010). Sociology 7th Canadian Ed. Toronto, Ontario: Pearson Canada Inc. 
  3. ^ Hare, A. P (1962). Handbook of small group research. . New York: Macmillan Publishers.
  4. ^ Gladwell 2002, стр. 177–81.
  5. ^ Simon, Herbert A. 1976. Administrative Behavior (3rd ed.). New York. Free Press. pp. 123–53.
  6. ^ Tajfel, H., and J. C. Turner (1979). An integrative theory of intergroup conflict. In W.G. Austin & S. Worchel (eds.), The social psychology of intergroup relations. pp. 33–47. Monterey, CA: Brooks/Cole
  7. ^ а б Turner, J.C. (1982). Tajfel, H., ур. „Towards a cognitive redefinition of the social group”. Social Identity and Intergroup Relations. Cambridge: Cambridge University Press: 15—40. 
  8. ^ Tajfel, H., Billig, M., Bundy, R.P. & Flament, C. (1971). "Social categorization and intergroup behaviour". European Journal of Social Psychology, 2, 149–78
  9. ^ Platow, M.J.; Grace, D.M.; Smithson, M.J. (2011). „Examining the Preconditions for Psychological Group Membership: Perceived Social Interdependence as the Outcome of Self-Categorization”. Social Psychological and Personality Science. 3 (1). 
  10. ^ Turner, J.C.; Reynolds, K.H. (2001). Brown, R.; Gaertner, S.L., ур. „The Social Identity Perspective in Intergroup Relations: Theories, Themes, and Controversies”. Blackwell Handbook of Social Psychology. 3 (1). 
  11. ^ Turner, J. C (1987). Rediscovering the Social Group: A Self-Categorization Theory. Oxford: Blackwell. стр. 42—67. 
  12. ^ „Health determined by social relationships at work”. phys.org. Society for Personality and Social Psychology. Архивирано из оригинала 2016-11-04. г. 
  13. ^ „Workplace leaders improve employee wellbeing”. phys.org. University Of Queensland. Архивирано из оригинала 2016-11-04. г. 
  14. ^ Umberson, Debra; Karas Montez, Jennifer (2010). „Social Relationships and Health: A Flashpoint for Health Policy”. Journal of Health and Social Behavior. 51 (Suppl): S54—S66. PMC 3150158 Слободан приступ. PMID 20943583. doi:10.1177/0022146510383501. 
  15. ^ Rowe, J.W.; Kahn, R.L. (1997). „Successful Aging”. The Gerontologist. 37 (4): 433—40. PMID 9279031. doi:10.1093/geront/37.4.433 Слободан приступ. 
  16. ^ Staackmann, Mary. „Social Connections are a Key to Aging Well”. Chicago Tribune. The Evanston Review. Архивирано из оригинала 2016-11-30. г. 
  17. ^ Bornstein, Robert F. (1989). „Exposure and affect: Overview and meta-analysis of research, 1968, 1987”. Psychological Bulletin. 106 (2): 265—289. doi:10.1037/0033-2909.106.2.265. 
  18. ^ Tracey, Terence (2001). „Complementarity of interpersonal circumplex traits”. Personality and Social Psychology Bulletin. 27 (7): 786—797. S2CID 144304609. doi:10.1177/0146167201277002. 
  19. ^ Gardner, William L.; Reithel, Brian J.; Cogliser, Claudia C.; Walumbwa, Fred O.; Foley, Richard T. (2012). „Matching personality and organizational culture effects of recruitment strategy and the five-factor model on subjective person-organization fit”. Management Communication Quarterly. 24: 585—622. S2CID 146744551. doi:10.1177/0893318912450663. 
  20. ^ Cross, S. E.; Bacon, P. L.; Morris, M. L. (2000). „The relational-interdependent self-construal and relationships”. Journal of Personality and Social Psychology. 78 (4): 791—808. PMID 10794381. doi:10.1037/0022-3514.78.4.191. 
  21. ^ McAdams, Dan P.; Constantian, Carol A. (1983). „Intimacy and affiliation motives in daily living: An experience in sampling analysis”. Journal of Personality and Social Psychology. 45 (4): 851—861. doi:10.1037/0022-3514.45.4.851. 
  22. ^ Kruase, Neal; Wulff, Keith M. (2005). „Church-based social ties, a sense of belonging in a congregation, and physical health status”. International Journal for the Psychology of Religion. 15: 75—93. 
  23. ^ McGuire, Gail M. (2007). „Intimate work: A typology of the social support that workers provide to their network members”. Work and Occupations. 34: 125—147. S2CID 145394891. doi:10.1177/0730888406297313. 
  24. ^ а б Ziller, R. C. (1965). „Toward a theory of open and closed groups”. Psychological Bulletin. 34 (3): 164—182. PMID 14343396. doi:10.1037/h0022390. 
  25. ^ Forsyth, Donelson R. (2010). Group Dynamics (5 изд.). Belmont, CA: Wadsworth, Cengage Learning. 
  26. ^ Aronson, E.; Mills, J. (1959). „The effect of severity of initiation on liking for a group”. Journal of Abnormal and Social Psychology. 59 (2): 177—181. doi:10.1037/h0047195. 
  27. ^ Kelman, H. (1958). „Compliance, identification, and internalization: Three processes of attitude change”. Journal of Conflict Resolution. 2: 51—60. S2CID 145642577. doi:10.1177/002200275800200106. 

Литература

Спољашње везе

Read other articles:

Alenia Pictures

PT Alenia Citra MultimediaNama dagangAlenia PicturesJenisPerseroan terbatasIndustriPerfilmanPendiri Ari Sihasale Nia Zulkarnaen KantorpusatJl. Raya Pasar Minggu, Jakarta Selatan, IndonesiaWilayah operasiIndonesiaSitus webwww.alenia-pictures.com PT Alenia Citra Multimedia (Alenia Pictures) adalah rumah produksi yang didirikan oleh Ari Sihasale dan Nia Zulkarnaen. Produksi Film Denias, Senandung di Atas Awan (2006) Liburan Seru! (2008) King (2009) Tanah Air Beta (2010) Serdadu Kumbang (2011) Di...

 

Gereja Katolik Lama

Untuk kegunaan lain, lihat Gereja Katolik Lama (disambiguasi). Katedral St. Gertrude di Utrecht. Tahta Uskup Agung Utrecht dan gereja induk dari Gereja Katolik Lama Bagian dari seri tentangKekristenan YesusKristus Yesus menurut Kristen Lahir Kiprah Wafat Kebangkitan Kenaikan AlkitabDasar Perjanjian Lama Perjanjian Baru Injil Kanon Gereja Syahadat Perjanjian Baru dalam Kitab Yeremia Teologi Allah Tritunggal Bapa Anak/Putra Roh Kudus Apologetika Baptisan Kristologi Sejarah teologi Misi Keselama...

 

رئيس منظمة التحرير الفلسطينية

هذه المقالة بحاجة لصندوق معلومات. فضلًا ساعد في تحسين هذه المقالة بإضافة صندوق معلومات مخصص إليها. جزء من سلسلة مقالات سياسة فلسطينفلسطين الدستور القانون الأساسي الفلسطيني (الدستور) الميثاق الوطني حقوق الإنسان السلطة التنفيذية الرئيس محمود عباس مجلس الوزراء الفلسطيني رئ...

Pusher (1996 film)

1996 Danish filmPusherTheatrical posterDirected byNicolas Winding RefnScreenplay byJens DahlNicolas Winding RefnStory byNicolas Winding RefnProduced byHenrik DanstrupStarring Kim Bodnia Zlatko Burić Laura Drasbæk Slavko Labović Mads Mikkelsen Vanja Bajičić Peter Andersson CinematographyMorten SøborgEdited byAnne ØsterudMusic byPovl KristianPeter PeterProductioncompanyBalboa EntertainmentDistributed byRCV Film DistributionRelease date 30 August 1996 (1996-08-30) Running ...

 

Waldemar F. A. Wendt

Waldemar F.A. WendtAdmiral Waldemar F. A. WendtBorn(1912-03-15)March 15, 1912Millstadt, IllinoisDiedOctober 21, 1997(1997-10-21) (aged 85)Virginia Beach, VirginiaAllegianceUnited StatesService/branchUnited States NavyYears of service1933–1971RankAdmiralCommands heldUnited States Naval Forces EuropeCruiser-Destroyer Flotilla 7Destroyer Squadron 36USS Rankin (AKA-103)Escort Destroyer Division 22USS Monaghan (DD-354)Battles/warsWorld War IIAwardsNavy Distinguished...

 

2020年夏季奧林匹克運動會柔道比賽

第三十二届夏季奥林匹克运动会柔道比賽比賽場館日本武道館日期2021年7月24日至31日項目數15参赛选手393（含未上场5人）位選手，來自128（含未上场4队）個國家和地區← 20162024 → 2020年夏季奥林匹克运动会柔道比赛个人男子女子60公斤级48公斤级66公斤级52公斤级73公斤级57公斤级81公斤级63公斤级90公斤级70公斤级100公斤级78公斤级100公斤以上级78公斤以上级团体混...

世界政區索引

此條目可能包含不适用或被曲解的引用资料，部分内容的准确性无法被证實。 (2023年1月5日)请协助校核其中的错误以改善这篇条目。详情请参见条目的讨论页。 各国相关 主題列表 索引 国内生产总值 石油储量 国防预算 武装部队（军事） 官方语言 人口統計 人口密度 生育率 出生率 死亡率 自杀率 谋杀率 失业率 储蓄率 识字率 出口额 进口额 煤产量 发电量 监禁率 死刑 国债 ...

 

Fanny Jackson Coppin

Fanny Jackson CoppinFonctionDirectrice d'écoleBiographieNaissance 8 janvier 1837Washington (district de Columbia)Décès 21 janvier 1913 (à 76 ans)Philadelphie (Pennsylvanie)Sépulture Merion Memorial Park à Bala CynwydNom de naissance Fanny Marion JacksonNationalité américaineFormation Rhode Island State Normal School de Bristol, Oberlin College (Bachelor of Arts en 1865)Activité Professeure d'université, directrice des études, missionnaire de l'Église épiscopale méthodiste a...

 

Raul Roco

Filipino politician (1941–2005) In this Philippine name, the middle name or maternal family name is Sagarbarria and the surname or paternal family name is Roco. The HonorableRaul S. Roco31st Secretary of EducationSecretary of Education, Culture and Sports (2001)In officeFebruary 10, 2001 – August 31, 2002PresidentGloria Macapagal ArroyoPreceded byBr. Andrew Gonzalez (DECS Secretary)Succeeded byEdilberto de JesusSenator of the PhilippinesIn officeJune 30, 1992 –...

Religion in Canada

Religion in Canada (2021 census)[1]   Christianity[a] (53.3%)  No religion (34.6%)  Islam (4.9%)  Hinduism (2.3%)  Sikhism (2.1%)  Buddhism (1.0%)  Judaism (0.9%)  Indigenous (0.2%)  Other faiths (0.6%) Religion in Canada encompasses a wide range of beliefs and customs that historically has been dominated by Christianity.[4][5] The constitution of Canada refers to God and...

 

Twenty20

Form of limited overs cricket, 20-over format Not to be confused with Twenty20 International. This article is about the twenty-over format of professional men's cricket. For the women's format, see Women's Twenty20 cricket. For amateur twenty-over cricket, see short form cricket. For the Indian film, see Twenty:20 (film). For other uses, see T20 (disambiguation) and 2020 (disambiguation). Lasith Malinga bowling to Shahid Afridi in the 2009 T20 World Cup Final at Lord's, London. Part of a seri...

 

September 1920 New Zealand Liberal Party leadership election

Election in New Zealand 1920 New Zealand Liberal Party leadership election ← Jan 1920 7 September 1920 1925 →   Candidate Thomas Wilford Popular vote elected unopposed Leader before election William MacDonald Leader after election Thomas Wilford An election for the leadership of the New Zealand Liberal Party was held on 7 September 1920 to choose the next leader of the party. The election was won by Hutt MP and recent acting party leader Thomas Wilford. Backgro...

Herzogenbusch concentration camp

Nazi concentration camp in the Netherlands Herzogenbusch (Kamp Vught)Nazi concentration campCamp perimeter fence, 1945Location of the camp in the NetherlandsOther namesDutch: Kamp Vught, pronounced [kɑmp ˈfʏxt], German: Konzentrationslager Herzogenbusch [kɔntsɛntʁaˈtsi̯oːnsˌlaːɡɐ hɛʁtsoːɡənˈbʊʃ]LocationVught, NetherlandsBuilt byNazi GermanyOperated bySSCommandant Karl Chmielewski (5 January 1943 – October 1943) Adam Grünewald (October 1943 – January 1...

 

الدوري الإسرائيلي الممتاز

الدوري الإسرائيلي الممتاز الموسم الحالي2018/2017 الجهة المنظمة اتحاد إسرائيل لكرة القدم  تاريخ الإنشاء 1949 الرياضة كرة القدم البلد  إسرائيل القارة ويفا (أوروبا) المؤسس إتحاد إسرائيل لكرة القدم مستوى الدوري 1   أحدث بطل هبوعيل بئر السبع الأكثر فوزا مكابي تل أبيب (23 لقب) ي�...

 

Crown Prince of Saudi Arabia

Second-most important position in Saudi Arabia Crown Prince of the Kingdom of Saudi Arabiaولي عهد المملكة العربية السعوديةStandard of the Crown PrinceIncumbentMohammed bin Salmansince 21 June 2017StyleHis Royal HighnessAppointerThe Kingwith approval of the Allegiance CouncilTerm lengthAt the King's pleasure or until accession as KingInaugural holderSaud bin AbdulazizFormation11 May 1933Websitehttps://houseofsaud.com/ Politics of Saudi Arabia Member State of th...

Bhadrak

This article is about the municipality in Odisha, India. For its namesake district, see Bhadrak district. This article has multiple issues. Please help improve it or discuss these issues on the talk page. (Learn how and when to remove these template messages) This article possibly contains original research. Please improve it by verifying the claims made and adding inline citations. Statements consisting only of original research should be removed. (September 2017) (Learn how and when to remo...

 

Gregor Mendel

Questa voce o sezione sull'argomento biologi non è ancora formattata secondo gli standard. Contribuisci a migliorarla secondo le convenzioni di Wikipedia. Questa voce o sezione sugli argomenti biologia e biografie ha problemi di struttura e di organizzazione delle informazioni. Motivo: Parti affini sparse in più parti della voce, a volte con duplicazione delle sezioni (la cui gerarchia non è corretta) Risistema la struttura espositiva, logica e/o bibliografica dei contenuti. Nel...

 

Franja de Gaza

Franja de Gazaقطاع غزةQiṭāʿ Ġazzah Territorio Bandera Ubicación de la Franja de Gaza en el Estado de PalestinaCoordenadas 31°27′N 34°24′E / 31.45, 34.4Capital GazaEntidad Territorio • País Palestina PalestinaEventos históricos   • Fundación 1993Superficie   • Total 365 km² Población   • Total 2,047,969 hab. • Densidad 5,046 hab./km²Gentilicio gazatíHuso horario UTC+02:00 y UTC+03:00[...

Act of Seclusion

1654 act of the States of Holland William III, Prince of Orange at age four in 1654 by Adriaen Hanneman The Act of Seclusion was an Act of the States of Holland, required by a secret annex in the Treaty of Westminster (1654) between the United Provinces and the Commonwealth of England in which William III, Prince of Orange, was excluded from the office of Stadtholder.[1] Background Seclusion is defined as the state of being private and away from other people. The First Stadtholderless...

 

HMLAT-303

This article includes a list of references, related reading, or external links, but its sources remain unclear because it lacks inline citations. Please help improve this article by introducing more precise citations. (April 2015) (Learn how and when to remove this message) Marine Light Attack Helicopter Training Squadron 303HMLAT-303 InsigniaActive30 April 1982 - PresentCountryUnited StatesBranchUnited States Marine CorpsTypeFleet Replacement SquadronRoleAssault supportPart ofMarine Air...