PROFILPELAJAR.COM

Краљевина Данска
*Kongeriget Danmark* (дански)
Краљевина Данска; Kongeriget Danmark (дански)
	Застава Грб
	Крилатица: Божја помоћ, љубав људи, снага Данске; (дан. Guds hjælp, Folkets kærlighed, Danmarks styrke)
	Химна: Има једна дивна земља; (дан. Der er et yndigt land)
Главни град	Копенхаген
Службени језик	дански
Владавина
Краљ	Фредерик X Дански
Председник Владе	Мете Фредериксен
Историја
Независност	8. век
Географија
Површина	‍
— укупно	42.943 km2 (130)
— вода (%)	1,74
Становништво	‍
— 2023.	5.935.619 (112)
— густина	138,22 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2023
— укупно	441,754 млрд.$ (53)
— по становнику	74,957$ (11)
БДП / номинални	≈ 2023
— укупно	420,800 млрд.$ (41)
— по становнику	71,402$ (10)
ИХР (2021)	0.948 (6) — веома висок
Валута	данска круна
— стоти део валуте	‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	‍.dk‍
Позивни број	+45

Данска (дан. Danmark), званично Краљевина Данска (дан. Kongeriget Danmark) је држава у северној Европи^[3] и налази се на полуострву Јиланд и састоји се од 490 острва. Део је Европске уније. Главни град је Копенхаген.

Данска излази на Балтичко и Северно море, и састоји се од полуострва Јиланд (дански: Jylland) и острва: Фин (Fyn), Селанд (Sjælland), Борнхолм и још пуно мањих острваца, које се често називају Данским Архипелагом. Данска се налази северно од Немачке, југозападно од Шведске и јужно од Норвешке. Гренланд и Фарска Острва су такође територије Краљевине Данске, свака са сувереном влашћу.

Историја

Порекло Данске је изгубљено у праисторији. Пре него што је била настањена нордијским народима, Данска је била дом Келтима — што је потврђено открићима ритуалних мочварних убистава и сахрана. Најстарије данско писмо потиче из седмог века, када је настала и нова рунска азбука. Најстарији град је Рибе који датира из 810. године.

Све до 11. века (када је дошло до покрштавања) Данци су били познати као Викинзи, заједно са Норвежанима и Швеђанима, који су колонизовали, нападали и трговали у свим деловима Европе. Многи археолози и историчари верују да су Викинзи допрли чак до Америке и да су је први пронашли. Путовали су од Скандинавије до Исланда, затим даље до Гренланда и на крају до Америке.

У различитим добима краљ Данске је владао деловима Енглеске и Ирске, Норвешком, Шведском, Финском, Исландом, Француском, нарочито Нормандијом и деловима Девичанских острва, Транкебаром у Индији, деловима обала Балтичког мора и данашњом северном Немачком. Сканија, Блекинг и Халанд су били делови Данске већим делом њене ране историје, али су потпали под шведску власт 1658. године. Савез са Норвешком је раскинут 1814. године, када је Норвешка ушла у нови савез са Шведском, до 1905. године.

Дански либерални и национални покрет постао је значајан 1830-их година и после европских револуција 1848. године Данска постаје уставна монархија 5. јуна 1849. године.

После Другог шлезвичког рата 1864. године, Данска је била присиљена да уступи покрајину Шлезвиг-Холштајн Пруској, што је била последица пораза који је оставио дубоке трагове у данском националном идентитету. После овога Данска је усвојила политику неутралности, због чега остаје неопредељена у Првом светском рату. Због пораза Немачке током склапања Версајског мира Данској је понуђено враћање покрајине Шлезвиг-Холштајн. Бојећи се Немачке одмазде она је одбила да прихвати враћање Холштајна и инсистирала је на плебисциту о повратку Шлезвига. Године 1920. је као резултат плебисцита северни Шлезвиг враћен Данској.

Упркос неутралности Данску су Немци напали (операција Везерибунг), 9. априла 1940. године. Иако у почетку са сопственом влашћу (која се завршила 1943. због растућег отпора), Данска је остала окупирана током целог Другог светског рата. После рата Данска је постала једна од оснивача НАТО-а, и 1973. године, придружила се Европској економској заједници (касније Европска унија).

Влада и политика

Године 1849. Данска је постала уставна монархија усвојивши нови устав. Монарх је формално на челу државе, што је углавном церемонијална улога, пошто је извршна власт у рукама кабинета министара, са премијером као првим међу једнакима (primus inter pares). Законодавну власт чине и влада и Дански парламент, познат као Фолкетинг, који се састоји од (не више од) 179 чланова. Данско судство је функционално и административно независно од извршне и законодавне власти.

Парламентарни избори морају се одржавати најмање сваке четири године; али премијер може да затражи превремене изборе, ако тако одлучи. Уколико парламент изгласа неповерење премијеру, целокупна влада се распада.

Географија

Данска се састоји из полуострва Јиланд (Jylland) и 405 именованих острва. Од њих је 323 насељено, а највећа су Селанд (Sjælland) и Фин (Fyn). Острво Борнхолм се налази нешто источније од остатка земље, у Балтичком мору. Многа од већих острва су повезана мостовима; Ересунд мост (Øresund) повезује Зеаланд са Шведском, Мост великог појаса повезује Фин са Селандом, а Мост малог појаса повезује Јиланд са Фином. Мања острва су повезана линијама трајекта.

Данска је заталасана равница, са брежуљцима чије висине не прелазе 173 m надморске висине. Највиша тачка је Ејер Бавнехој (173 m надморске висине). Велики утицај на образовање ове равнице имали су ледници током плеистоцене глацијације. Глацијални трагови најмлађе глацијације бројни су на територији Данске, осим у западном делу Јиланда где су они слабије очувани. Глацијални акумулативни облици рељефа представљени су моренама које се састоје од глацијалних и флувиоглацијалних седимената наталожених преко подинских стена. На простору Данске присутни су еолски облици рељефа представљени пустарама и динама. Бројне пустаре образоване су на челу некадашњег инландајса и састоје се од песковитог материјала. Дине се јављају у западном делу полуострва Јиланд, који није био захваћен вирмском глацијацијом.^[4]

Зиме су благе, а лета свежа. Најзначајнији градови су престоница, Копенхаген (на Селанду), Архус, Алборг (на Јиланду) и Оденсе (на Фину).

Оранице, пашњаци и травњаци заузимају око ¾ површине и засејане су у првом реду крмним биљкама. Више од половине извозне вредности даје сточарство. Извозе живу стоку, месо, маслац, јаја, сир, мед и млеко. Развијен је и риболов.

Национални паркови

У Данској постоји пет националних паркова:

Име	Основан	Величина (km²)
Национални парк Ти	2008.	243.7
Национални парк Молс Бјерге	2009.	180
Национални парк Скјерн А	2010.	248.7
Национални парк Ваденско море	2010.	1339.49
Национални парк Нордсјеланд	2010.	390

Окрузи

Данска је подељена на 5 регија и укупно 98 општина. Регије су формиране 1. јануара 2007. године као део данске опште реформе која је заменила 13 традиционалних округа (amter). У исто време мање општине (комуне) којих је било 270, су спојене у веће целине и сад их има 98. Најважније подручје одговорности за нове регије је национална здравствена служба. За разлику од бивших кантона, регије не смеју наплаћивати порез, а здравствене услуге се финансирају првенствено из националног 8% пореза у комбинацији са средствима из обе владе и општина. Свако регионално веће састоји се од 41 политичара изабраних на данским општинским изборима.

Већина нових општина има популацију од 20.000 становника, иако су неке изузеци овом правилу.

Централна општина (Hovedstaden)
Северни Јиланд (Nordjylland)
Средњи Јиланд (Midtjylland)
Јужни Јиланд (Syddanmark)
Селанд (Sjælland)

Гренланд и Фарска острва су делови Краљевине Данске, али имају аутономан статус и увелико су самоуправни, а представљени су сваки по два места у парламенту.

Демографија

Већина становништва Данске је скандинавског порекла, уз мале групе Инуита (са Гренланда), Фарана, и имиграната. Пошто не постоје званичне статистике о саставу становништва, процјењује се да је 86,1% становништва данског порекла, укључујући људе који воде порекло са Грендланда и Фарских острва. Од краја Другог светског рата, Данска је постала земља имиграције. Процењује се да у држави живи 10,5% имиграната, док су 3,3% потомци имиграната. Од 18. века па све до седамдесетих година 20. века, данска влада је водила процес "Данизације", тј. асимиловања гренландских Инуита у данску нацију.

Иако Данска има ниску стопу фертилитета, становништво расте захваљујући досељавању страних држављана. Стопа раста популације износи 0,59% годишње.

Дански је де факто национални језик Данске. Припада северном огранку Германских језика и сродан је шведском, норвешком и фарском језиком. Немачки језик се прича у мањини у јужном дијелу полуострва Јиланд и признат је као мањински језик на државном нивоу. По подацима из 2007. године било је око 25.900 говорника овог језика у јужном делу Јиланда. Фарски језик службени је на Фарским острвима и сродан је данском језику, док гренлански језик, који је службени на Гренланду, нема повезаности са данским језиком. Велика већина становништва Данске (86%) прича енглески као други језик.

Од религија у Данској, по статистикама из јануара 2020, 74,3% Данаца су чланови Лутеранске државне цркве, Данске народне цркве (Den Danske Folkekirke). Остатак припада првенствено другим хришћанским деноминацијама уз око 4,4% муслимана.

Највећи градови

п р у Извор: 2009.
	№	Град	Област	Популација
Копенхаген Орхус	1.	Копенхаген	Покрајина главног града Данске	1.167.569	Оденсе Олборг
	2.	Орхус	Средишња Данска	239.865
	3.	Оденсе	Јужна Данска	158.678
	4.	Олборг	Северна Данска	122.461
	5.	Есбјерг	Јужна Данска	71.025
	6.	Рандерс	Средишња Данска	59.842
	7.	Колдинг	Јужна Данска	56.249
	8.	Хорсенс	Средишња Данска	52.518
	9.	Вејле	Јужна Данска	50.213
	10.	Роскилде	Сјеланд	46.292

Књижевност

Данска књижевност почиње са рунским натписима око 300. године. Сачувани су епитафи краљевима, ратницима и свештеницима, нарочито из периода 800—1100, а то су кратки садржајни натписи о биткама, о ратничким и пљачкашким подвизима Викинга. Око 1200. Саксо Граматикус написао је на латинском једно од највећих дела средњег века „Геста Данорум“, историјску хронику о јуначким делима Данаца. Позната је збирка данских народних песми коју је саставио Свенд Грунтвиг, са 539 балада у 3.000 варијанти. У њима се велича слобода данског народа, а најпопуларнија је о Нилсу Ебесену, племићу са Јиланда, и његовој победи над немачким тиранином и грофом Халстајном, који је 1340. пошао да покори Данску. Прва штампарија основана је 1842. Хуманиста Кристијерн Педерсен преводи Библију и Лутерове памфлете против католичке цркве.

У стварању Андерса Ареба који преводи псалме и пише религиозни еп „Хексамерон“ примећује се позни утицај ренесансе. Бординг је песник дидактичар и представник барокне поезије, а највећи песник седамнаестог века Томас Кинго пише химне и пасторалне поеме. Најзначајније проно дело „Спомен жалости“ (Јамерс Минде) написала је принцеза Леонора Кристина Улфелт (1621—1698). Лудвиг Холберг је творац данске комедије. Јохан Х стекао је име најбољег хумористе осамнаестог века комедијом „Љубав без чарапа“. Ханс Кристијан Андерсен доноси потпуно нови облик у књижевност, писао је бајке и приче за децу. Хенрик Понтопидан пише 3 велика циклуса романа и настоји да каже праву истину о својим земљацима.

Два највећа писца прве половине деветнаестог века су Мартин Андерсен Нексе, песник градског пролетаријата, и Јоханес Јенсен, есејиста, песник.

Од савремених данских писаца познати су драматичари Кај Мунк и Клејд Абел, а од песника Нис Петерсен, Раул Лакур и Тове Дитлевсен.

Образовање

Образовање у Данској је бесплатно и готово сва омладина је образована. Девет година школе за децу од 7 до 16 година је обавезно. Предшколска настава и вртићи су остављени слободном избору али их око 60% деце похађа. После завршених девет разреда четвртина ученика напушта школу и почиње да ради. Такође постоји и десети разред који деца могу да упишу уколико се не осећају спремнима за средњу школу. Доста ученика га похађа.

Приближно половина ученика иде на занат и нешто мало више од четвртине се уписује у више средње школе (гимназија) или друге институције које нуде више образовање. После гимназије млади најчешће настављају са универзитетима или академијама. Већина их прави једногодишњу паузу између средње школе и факултета и путују по свету.

Већина ученика за време средњег образовања ради отприлике по 6 сати недељно. Са навршених шеснаест година они од државе добијају школарину, како не би морали радити прековремено и како би имали више времена за учење.

У свим школама постоје савети ученика који се брину о свим проблемима ученика и о њима расправљају на састанцима са директорима и професорима. Сваке године од владе добију одређену своту новца са којом сами располажу. Најчешће са тим парама праве школске приредбе, купују уџбенике. Дужина часа варира од школе до школе.

Привреда

Данска има модерну тржишну привреду. Животни стандард је врло висок, данска круна је стабилна и везана уз евро (1 € = 7,42 ДКК). Привреда зависи од спољне трговине и извоза (највише се извози: свињетина, риба и житарице). Данци су одбили евро на референдуму 2000. године. Привреда је врло синдикализована; више од 75% радне снаге су чланови синдиката. Правила о раду и плати већином се договарају између синдиката и послодаваца, без уплитања државе.

Занимљивости

Скулптура Мала сирена, обележје Копенхагена, односи се на сирену из истоимене бајке Данца Ханса Кристијана Андерсена.

Тачка Данске најудаљенија од мора налази се на само 50 km од обале.

Највиша тачка Данске налази се на само 173 m надморске висине.

Познате „Лего“ коцке производе се у месту Билунд у Данској.

Референце

^ „Hendes Majestæt Dronning Margrethe II” (на језику: дански). Kongehuset. Архивирано из оригинала 10. 05. 2013. г. Приступљено 01. 05. 2013.
^ „Økonomi- og Indenrigsministeriets Kommunale Nøgletal”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2018. г. Приступљено 11. 08. 2014.
^ „United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014.
^ Давидовић, Раде. Регионална географија - књига II.

Литература

Busck, Steen (2002). Poulsen, Henning, ур. Danmarks historie – i grundtræk. Aarhus Universitetsforlag. ISBN 978-87-7288-941-2.
Gammelgaard, Frederik; Sørensen, Niels (1998). Danmark – en demokratisk stat. Alinea. ISBN 978-87-23-00280-8.
Jørgensen, Gitte (1995). Sådan styres Danmark. Flachs. ISBN 978-87-7826-031-4.
Michaelsen, Karsten Kjer. "Politikens bog om Danmarks oldtid", Politikens Forlag (1. bogklubudgave). 2002. ISBN 978-87-00-69328-9..
Nationalencyklopedin, vol. 4, Bokförlaget Bra Böcker. 2000. ISBN 978-91-7024-619-7..