Весна је 2018. године први пут стала на позоришне даске после паузе од скоро седамнаест година. У питању је била представа Врат од стаклаЈугословенског драмског позоришта,[2] у којој је, чим је крочила на сцену, поздрављена аплаузом и овацијама. Играла је поред Секе Саблић, уз коју се често сматра најдаровитијом српском комичарком,[3][1][4][5] док је за виртуозност у овом жанру награђена и са две Статуете Ћуран на Данима комедије.
Биографија
Младост у Београду
Весна је рођена 1965. године, у Београду. Њен старији брат приближио јој је разне уметничке врсте. Уз њега је заволела музику, првенствено класичну и џез, научила да свира гитару и ишла на концерте у Коларчевој задужбини. Уз пријатеље са Ликовне академије аматерски се бавила сликањем. Уз то је играла одбојку и трчала. Након завршене средње школе стекла је звање техничара за микробиолошку хемију, те је најпре желела да се настави студирање хемије. Међутим, како би купила време за изласке, наговорила је родитеље да јој помогну да се упише на часове глуме код Александра Саше Волића, који би јој дакле били својеврстан параван за провод.[6] На изненађење свих, Волић је попричао са Весниним родитељима и рекао да је заиста штета што девојка бежи са часова јер она заправо и те како зна да глуми. Тог тренутка Тривалићева је одустала од студија хемије.
О њеном приватном животу се изузетно мало зна. Глумица тврди да има фобију од камера, и да се пред њима, изузев када снима, не осећа пријатно. Тривалићева чак и интервјуе за новине даје ретко.[7] Када ипак пристане на разговор, она напомиње да на питања која се тичу њеног приватног живота неће одговарати.[7] Готово никад није гостовала у неком ток-шоу програму. Познато је да Никола Којо и она гаје вишедеценијско пријатељство.
Ми смо стално у неким глумачким комбинацијама. Ја играм њему деду, он мени игра тетку, ја играм Цвији течу, он мени стрикана.[8]
— Весна за Блиц жену, 25. април 2017.
Весна се удала 2001. године. Док јој муж живи и ради у Дубаију, она ипак често долази у Београд. Имају сина Николу.[9]
Весна Тривалић као Катарина Анђелић „Цакана” и Милан Гутовић као Драгослав Јаковљевић у серији Отворена врата
Бурне 1992. године, Весна је поред мање познатих филмова Злостављање и Проклета је Америка успела да добије улоге у два најгледанија филма године — историјској драми Тито и ја и комедији Ми нисмо анђели. Поред квалитета самих филмова, узрок рекордне гледаности лежао је у чињеници и да је пре него што су оба филма приказана у биоскопима, Југославија због тек уведених санкција остала ускраћена за холивудска остварења. Уследиле су улоге у филмовима Коцкар и Боље од бекства, да би 1993. играла Вању у популарном Полицајцу са Петловог брда.
Весна Тривалић игра улогу свог живота[12][2] — Цакану — у серији Отворена врата из 1994. године. Цакана себе назива уметницом, хуманистом и постмодернистом. Њени радови су толико авангардни да су њеној проблематичној породици бизарни. Упркос несхватању и неразумевању на које наилази, она се упорно бори против новонастале културе деведесетих. Често репризирана и цитирана, ова серија Биљане Србљановић донела јој је врхунац популарности и утрла пут за многе комичарске радове који су уследили. Једна од најпознатијих реплика из серије остало је представљање од ког Цакана није одустајала: Катарина Анђелић, уметник концепта, постмодерниста, хуманиста, вајар, и тако даље, и тако даље. Драго ми је.
1996—2003: Породично благо
Весна је изјавила да јој је улога у филму Ране из 1998. била најтежа у каријери јер су главни ликови били тако аутентични да се она борила да им се некако приближи.[16]
Следеће године пристала је да глуми у наставку серије Отворена врата. Изјавила је за једне дневне новине да снимање не доживљава као обавезу, већ као одмор у Србији.[18]
Уживање у мојој родној груди, у људима, виђању са пријатељима, у храни... До сада ништа нисам стизала. Мени је одушак већ то што се пробудим ујутро, седнем на терасу и посматрам људе и дрвеће. Нема палми, само једна бреза и једна дивља трешња, и моје дете које се љуља на љуљашци од шест ујутро.[18]
— Весна Тривалић за Блиц.
Оригиналној глумачкој екипи придружила се и Аница Добра, на радост Тривалићеве, јер никада пре нису сарађивале.[4] Наредних година Весна је само играла у пројектима њеног пријатеља Николе Која.[19] Рекла је да је сваки позив ценила и да је прихватала улоге, јер је то значило и да није заборављена, да давна пријатељства из Србије нису прекинута када се преселила у Дубаи.[20] Најпре је 2015. добила улогу у хумористичној телевизијској емисији Ко је код Које,[21] па 2016. у комедији Стадо. Весна у Стаду глуми Виду, Кољину супругу (Кољу игра Никола Којо). Заједно са својим пријатељима, Цвијом (Зоран Цвијановић) и његовом женом Милом (Наташа Нинковић), они на све начине покушавају да прикупе новац за продукцију свог најновијег филма. Исте године, опет са Којом, играла је и у филму Јесен самураја.
Весна Тривалић у серији Сенке над Балканом (фотографија Александра Летића
Две године касније, Тривалићева је добила једну од главних улога у серији Жигосани у рекетуДрагана Бјелогрлића, а 2019. Бјелогрлић јој је дао улогу и у његовој другој серији, Сенке над Балканом. Глумица је у Жигосанима у рекету, према мишљењу критике, „маестрално одиграла улогу Даре, власнице кафане, и чак запретила да надмаши своју Цакану из Отворених врата”, али је била принуђена да серију напусти из приватних разлога.[22] У Сенкама на Балкану играла је поднаредницу Драгињу, Кројачевог (Ненад Јездић) и Танетовог (Драган Бјелогрлић) „ратног друга”. Веснина Драгиња инспирисана је ликом и делом Милунке Савић, најодликованије жене-борца у Србији.[23]
Весна је те године упоредо радила на још два пројекта. Играла је у филму Шавови, и у телевизијској серији Дуг мору, где је била у улози Анђе.
Улоге у позоришту
Прва њена професионална улога у позоришту била је у Атељеу 212 у представи Тотови.
Награде
Српски глумац Никоја Којо изјавио је једном приликом да сматра да би Весна, кад би радила у Холивуду, до сада добила неколико Оскара.[24]Раде Шербеџија написао је за Тривалићеву у својој аутобиографији да је небески талентована.[24][25]
Запамћене су и често цитиране бројне реплике које је Тривалићева изговорила током своје каријере.[12] Њима је посвећена и посебна страница на Фејсбуку.[12] Ево неких од њих:
Катарина Анђелић, уметник концепта, постмодерниста, хуманиста, вајар, и тако даље, и тако даље. Драго ми је. (Цакана у Отвореним вратима)
Па не зову мене џабе Цакана Џубокс! (Цакана у Отвореним вратима)
Удри Милице, срећо мамина! (Цакана у Отвореним вратима)
Устај сине, очи мајкине, дошла милиција да те води. (глас мајке у Муњама!)
Кокане! (Бисенија у Породичном благу)
Трудна сам! (Бисенија у Породичном благу)
Довиђења свима. Сада морам да се обесим. (Душанка у Вратиће се роде)
Срам те било! Мајка ти је била првакиња на републичком такмичењу из шипке, а ти тако. (Надреалисти)
Не чује баба, сине, кад јој неко каже: баба! (Цакана у Отвореним вратима)
