Светлана Миленковић (Краљево, 1989) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.
Каријера
Светлана Миленковић је глумом почела да се бави у детињству, а своје прве кораке на сцени направила је као чланица школе глуме „Здраво да сте“, коју је водила Душанка Цвијовић Шана. Прва представа у којој се појавила била је Мала принцеза, тумачивши лик главне јунакиње.[1] Светлана је, као ученица основне школе играла у представи Пољуби ме, Като, а за улогу мушког лика Петручија награђивана је два пута.[а][б] По завршетку Гимназије, уписала је Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, а глумом је наставила да се бави у Књажевско-српском театру,[2] где је остварила улогу у комаду Госпођа министарка, рађену по мотивима истоименог дела Бранислава Нушића, у режији Јована Грујића.[5] Улогу је такође остварила и у представи Клуб Нови светски поредак у адаптацији и режији Александра Дунђеровића.[6][7][8] Касније је прекинула студије права, а након неуспешног пријемног испита на Факултету драмских уметности у Београду, за који ју је припремала Нада Блам,[1] уписала је студије глуме на драмском одсеку Факултета уметности Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици.[9] Дипломирала је 2014. године, у класи професора Милана Плећаша и асистента Немање Савковића,[в] а на истом факултету је годину дана касније одбранила и мастер рад, представом Мрачна игра.[11] Паралелно са студијама и испитним представама,[г] наступала је и у матичном позоришту у Краљеву, где је касније остварила и своје прве улоге по стицању звања академске глумице.[2] У својству слободног уметника, Светлана Миленковић је играла представе Балкански секс и град – Чипка и чоколада,[16] односно Трећи светски рат.[17] Сарађивала је са продукцијом Група Група, односно Владаном Славковићем, те је на тај начин улоге остварила у комаду Еуридика, на уличном позоришном фестивалу А.Н.Ф.И. театар,[18] односно представи Оливера – једно име два света, заједно са Кристином Јевтовић.[19][20][21] Са колегама и сарадницима на представи Play Андрић или људи о којима се не може много казати,[22][23] учествовала је на 53. Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“.[24][25][26] Улогу је такође остварила и у представи Ожалошћена фамилија, рађеној према делу Ожалошћена породица, Бранислава Нушића, која је премијерно изведена на Дан шале, 2018. године.[27]
Награда се додељује за улогу која плени непосредношњу, јасноћом израза, студиозним, постепеним отварањем лика, видљивог у својој невидљивости.
—Одлука жирија, 55. фестивала „Јоаким Вујић“, мај 2019.[28]
Наредне године је са колегама из ансамбла извела представу Сумња, на отварању такмичарског дела 55. по реду фестивала „Јоаким Вујић“, када је домаћинство поверено Краљевачком позоришту.[29] За улогу сестре Џејмс у том комаду, Светлана Миленковић је добила своју прву професионалну награду.[28] У новембру 2019, Светлана Миленковић је, као редитељка,[30] поставила дечју представу Цицина бајка, по тексту Мире Станишев.[31]
^Светлана Миленковић није била део премијерне поставе,[36] већ се ансамблу придружила као замена за одсутну глумицу.[37]
^Није наведена међу глумцима представе на званичној интернет страници Краљевачког позоришта.[38] Према годишњаку позоришта Србије за сезону 2014/15, Светлана Миленковић је преузела улогу Бранкице од Биљане Талић.[39]
^У биографији глумице на званичној интернет страници Краљевачког позоришта, међу одиграним представама наводи се и комад Ивица и Марица, али њено име није наведено међу глумцима те представе.[44][45][46]
^Претпремијера и премијера представе Гласине планиране су за 27, односно 28. март 2020. Услед ширења вируса корона, Влада Републике Србије донела је одлуку о забрани јавних окупљања у затвореном простору са више од 100 људи. У складу с тим, Краљевачко позориште је обуставило свој програм од 12. марта 2020. године.[64][65][66] Нови термин премијерног извођења представе био је 5. септембра, на отварању следеће позоришне сезоне.[67]
^У премијерној поставци представе су од 1989. до 2016. године играли Биљана Костантиновић, Предраг Павловић и Верољуб Андријанић.[68][69][70]