Светлана Матић
Светлана Матић (Београд, 19. јун 1966) српска је књижевница и педагог. Пише поезију, прозу и уџбенике на српском и немачком језику. Предаје бошњачки, хрватски и српски језик у бечким школама.[1][2][3]
Биографија
У Београду је 1987. године завршила Педагошку академију за образовање наставника разредне наставе, а 1993. педагогију на Филозофском факултету. Поседује и диплому Више теолошко-педагошке школе у Штреберсдорфу, чиме је 2014. стекла звање наставника православне веронауке, и лиценце осигуравајућег заступника за рад у Србији, Хрватској и Аустрији.
Након искуства рада у струци у ОШ „Вук Караџић” у Рипњу и ОШ „Филип Филиповић” у Београду, одлази у Беч, где је десет година радила као директор маркетинга Радио „Телефона 1510” – једног од најпознатијих српских медија у Аустрији. Данас је ангажована као педагошки саветник у Школској дирекцији града Беча, у саветовалишту „Фабе”, у којем је задужена за децу-мигранте са простора бивше Југославије, која имају потешкоћа у учењу и понашању.[4]
Неретко учествује на стручним и научним скуповима, а такође је и сарадник са педагошким часописима, попут „Учитеља”, „Просветног прегледа”, „Наставе и васпитања”, „Споји” и другим.[5]
Написала је једанаест уџбеника и књига поезије и прозе. Редовна је чланица Удружења књижевника Србије, Матице српске, Удружења „Милутин Миланковић”, СПКД „Просвјета” Аустрија, Удружења писаца „Седмица” из Франкфурта, дописни члан Одељења друштвених наука Српске краљевске академије иновационих наука (СКАИН) и потпредседница Удружења „Вукова породица”. Оснивач је и прва председница Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић”.[6]
Одликована је златном Медаљом за заслуге (2024).[7]
Живи и ради у Бечу.
Дела
Уџбеници
- Наш језик, буквар (Просветни преглед, Београд, 2010)
- Наставни листови за наставу на матерњем језику (Просветни преглед, Београд, 2010)
- Taufe als Thema im orthodoxen Religionsunterricht (Крштење у настави православне веронауке) (Akademikerverlag, Сарбрикен, 2015)
Поезија и проза
- Дечји бисери, читанка (ауторско издање, Београд, 2011)
- Игра – Књига за децу и одрасле, поезија (ауторско издање, Београд, 2013)
- О љубави с љубављу – Дечји искази и афоризми о љубави, коаутор: Александар Чотрић (Пчелица, Чачак, 2014)
- Мајка – Песме за децу и одрасле / Mutter – Gedichte für Kinder und Erwachsene, поезија на српском и немачком језику (ауторско издање, Беч, 2016)
- Певам дању, певам ноћу – Писма Мини Караџић (Банатски културни центар, Ново Милошево и СПКД „Просвјета” Аустрија, Беч, 2018)
- Ich dichte am Tag, dichte in der Nacht – Briefe an Mina Karadžić (Југословенско-немачко културно-уметничко друштво „Хилден”, Хилден, 2018)
- Поздрав Милици Стојадиновић Српкињи, биографија (Прометеј, Нови Сад, 2019)
- Срби у Аустрији, монографија, коаутор: Марко Лопушина (Прометеј, Нови Сад, 2019)
Награде и признања
- За изузетно залагање и ангажовање у школској педагошкој пракси, те 2010. јој је уручена и награда Бечког школског савета, а 2011. специјално признање за успешан саветодавно-педагошки рад од стране аустријских власти.
Референце
- ^ „Ускоро буквар за децу гајстарбајтера” (Политика, 6. август 2010)
- ^ „Усред Беча предаје српски” (Жена, 26. април 2017)
- ^ Биографија на веб-сајту Светлане Матић
- ^ „Беч: Бисери српских ученика” (Вечерње новости, 12. децембар 2011)
- ^ „Општи интереси треба да буду изнад личних – Светлана Матић” (Rasejanje.info, 3. март 2020)
- ^ „„Основано Аустријско-српско културно друштво ’Вилхелмина Мина Караџић’ у Бечу” (Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП РС, 19. новембар 2019)”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2019. г. Приступљено 17. 03. 2020.
- ^ „MILOJEVIĆ, ČEN BO, PEJAKOVIĆ, ZORICA BRUNCLIK: Evo ko će sve danas dobiti odlikovanja povodom Dana državnosti, na spisku 107 imena”. kurir.rs (на језику: српски). 2024-02-17. Приступљено 2024-02-17.
- ^ „Вукова повеља”
- ^ „Дружење уз књигу” (РТС, 2. август 2013)
- ^ Књижевне награде „Растко Петровић” за 2018. годину (РТС, 14. децембар 2018)
Спољашње везе
|
|