Основна школа је школа коју ученик похађа као прву школу. Делатност основног школства обухвата васпитање и обавезно школовање, друге облике школовања деце и омладине и школовање одраслих особа. Сврха основног школства је да ученику омогући стицање знања, појмова, умећа, ставова и навика потребних за живот и рад или даље школовање.[1][2]
Међународна стандардна класификација образовања разматра основно образовање као једну фазу у којој су програми типично дизајнирани да обезбеде основне вештине у читању, писању и математици и да успоставе чврсту основу за учење. Ово је ISCED ниво 1: Основно образовање или прва фаза основног образовања.[3]
Поређење кохорти
У свету енглеског говорног подручја постоје три широко коришћена система за описивање узраста детета. Први је „еквивалентни узраст“, затим земље које своје образовне системе заснивају на „енглеском моделу“ користе једну од две методе за идентификацију групе година, док се земље које своје системе базирају на „америчком моделу К–12“ односе на њихове групе узраста као „оцене”. Канада такође следи амерички модел, иако се њени називи за групе узраста стављају као број после разреда: на пример, „разред 1“ у Канади, уместо „први разред“ у Сједињеним Државама. Ова терминологија се користи и у истраживачкој литератури.[4]
У Канади, образовање је покрајинска, а не савезна одговорност. На пример, провинција Онтарио је такође имала „разред 13“, дизајниран да помогне ученицима да уђу у радну снагу, или даље образовање, али је то постепено укинуто 2003. године.
У већини делова света, основно образовање је прва фаза обавезног образовања и обично је доступно бесплатно, али га могу понудити и независне школе које наплаћају накнаду. Термин градирана школа се понекад користи у САД, иако се и овај термин и елементарна школа могу односити на првих осам разреда, другим речима основно образовање и ниже средње образовање.[5][6][7]
Термин примарна школа је изведен из француског école primaire, који је први пут употребљен у једном енглеском тексту 1802. године.[8] У Уједињеном Краљевству, „основно образовање“ се предавало у „основним школама“ до 1944. године, када је предложено бесплатно основно образовање за ученике старије од 11 година: требало је да постоје основне основне школе и основне средње школе;[а] оне су постале познате као основне школе; школе и средње школе.
Примарна школа је преферирани термин у Уједињеном Краљевству, Ирској и многим земљама Комонвелта, као и у већини публикација Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO).[10]
Елементарна школа је и даље преферентни назив у неким земљама, посебно у Сједињеним Државама и Канади.
Елементарне школе
Иако се често користи као синоним, „основна школа“ има специфична значења на различитим локацијама.
Елементарна школа (Сједињене Америчке Државе): први пут су промовисане 1647. у колонији Масачусетс Беј.[12] Данас тренутно постоји око 92.858 елементарних школа (68.173 јавних, 24.685 приватних).[13] У Сједињеним Државама, елементарне школе обично имају шест разреда са ученицима узраста између 5 и 11 година.[14]Закон о основном и средњем образовању из 1965. је осмишљен да финансира основно и средње образовање.[15] Такође је наглашен једнак приступ образовању и успостављени су високи стандарди и одговорност.[16]
Пројектовање школских зграда се не дешава изоловано. Зграда (или школски кампус) обухвата:
Садржај наставног плана и програма
Наставне методе
Трошкови
Образовање у политичким оквирима
Коришћење школске зграде (такође у окружењу заједнице)
Ограничења која намеће сајт
Филозофија дизајна
Свака земља има својеврстан образовни систем и приоритете.[18] Школе требају да приме ученике, особље, складишни простор, механичке и електричне системе, помоћно особље, и администрацију. Број потребних просторија може се одредити из предвиђеног распореда школе и потребне површине.
Према стандардима који се користе у Уједињеном Краљевству, општа учионица за 30 ученика пријемног разреда или бебе (кључна фаза 1) треба да има 62 m², односно 55 m² за јуниоре (кључна фаза 2).[19] Дати су примери о томе како се ово може конфигурисати за основну школу од 210 места са припадајућим вртићем од 26 места[20] и двоспратну основну школу од 420 места са вртићем од 26 места.[21]
Разреди и предмети
Прва четири разреда ученике у већини предмета подучава учитељ, који је уједно и разредни старешина. Предмети су: српски језик, енглески језик, математика, свет око нас (први и други разред), природа и друштво (трећи и четврти разред), музичка култура, ликовна култура, физичко и здравствено образовање, изборни предмет (веронаука или грађанско васпитање), други изборни предмет (трећи и четврти разред) (чувари природе, од играчке до рачунара или народна традиција).[22]
Друга четири разреда, ученици добијају новог разредног старешину и посебне наставнике за сваки предмет. Предмети су: математика, српски језик, енглески језик, биологија, географија, историја, ликовна култура, музичка култура, техника и технологија, физичко и здравствено образовање, информатика и рачунарство, први изворни предмет (веронаука или грађанско васпитање), други страни језик, физика (од 6. разреда), хемија (од 7. разреда).
^Secondary elementary school: A term already used by London County Council from 1921 to describe some 11–14 schools,[9] and term still in use in Florida, Ohio and Brazil.
^Technology, Elcom. „Education system overview”. www.studyinaustralia.gov.au (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 09. 2020. г. Приступљено 2021-02-21.
^Snyder, Thomas D.; Hoffman, Charlene M. (2001). Digest of Education Statistics 2001(PDF). Institute of Education Sciences, Washington: National Center for Education Statistics. стр. 7, fig. 1. Архивирано(PDF) из оригинала 9. 8. 2017. г. Приступљено 19. 8. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Обавезни наставни предмети”. Основна школа "Вук Караџић" Лозница (на језику: српски). 2013-03-21. Приступљено 2023-04-12.
Литература
India: A reference annual (53. изд.). New Delhi: Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Govt. of India. 2009. ISBN9788123015576. OCLC302318204.
Dearden, R. F. (2012). Theory and Practice in Education (RLE Edu K). Oxon: Routledge. стр. 71. ISBN978-0-415-69722-4.
Sherman, Patrice (2012). John Locke: Philosopher of the Enlightenment. Huntington Beach, CA: Teacher Created Materials. стр. 26. ISBN978-1-4333-5014-6.
Teaching for Transfer of Learning. Thomas, Ruth; National Center for Research in Vocational Education, Berkeley, CA.. 93 NCRVE, December 1992.
Perkins, D. (1992). Transfer of Learning. International Encyclopedia of Education, 2. Retrieved March 23, 2015.