Лазар или Лазарус је мушко име хебрејског порекла, мада може бити и презиме. Потиче од хебр. אלעזר (Elʿāzār, Елеазар), што значи „Бог је помоћ“ или „Бог је помогао“, што даље вуче корене од арам. עֲזַרְיָה (Azarya, Азарија), с истим значењем.[2]
Порекло
Првобитне су класичне форме — хебр. לזרוס [lȃzaros], лат. Lazarus [lazȃːrus] и грч. Λάζαρος [lȃzaros]. Ово име је кроз хришћанске верске текстове (конкретно Лазар из Витиније из Јеванђеља по Матеју) ушло у језик као стсл. Лаꙁаръ. То је уобичајен начин прилагођавања класичних имена — одбијање генитивног наставка -ос/-ус и утврђивање (додавање дебелога јера).[3]
Данашње форме у европским језицима су још и фр. Lazare [lazȃʁ], итал. Lazzaro [latsȃːro], шп. Lázaro [lȃθaɾo], порт. Lázaro [lȃzaɾo], рус. Лазарь [lȃzarʲ], пољ. Łazarz [wȃzaʂ], укр. Лазар [lȃzar], рум. Lazǎr [lȃzər], мађ. Lázár [lȃːzaːr], литв. Lozorius [lǒzoːrijus] и друге. У неевропским језицима, присутни су облици кин: 拉撒路 [lá.sá.lû], јап. ラザロ [ɽȃzаɽо], кореј. 라자르 [ɾȃdʑaɾu], тај. ลาซาร์ [lȃːsāːr], као и други.
Надимци и друга имена изведени из овог имена јесу Лазо, Лаза, Лаки и слично.
Култура
Имендани за име Лазар славе се у појединим државама. Тај датум је у Бугарској 27. април, а у Мађарској 17. децембар.[4] Сем тога, православни хришћани као имендан славе Лазареву суботу (Врбица, субота уочи Цвети).[5]
Узимајући у обзир бебе рођене у Србији у периоду од 2003. до 2005. године, а према подацима београдског Завода за статистику, Лазар је било шесто мушко, а једанаесто свеукупно име по популарности, са 845 дечака рођених са њим.[6] Ипак, у осталим крајевима оно је много ређе, па је процењено да у Словенији живи свега 149 мушкараца са овим именом, што га ставља на 509. место и саопштава удео 0,0%.[7]
Извори
Литература
