После завршетка трећег разреда Индустријске школе, завршио је Школу за активне официре везе 1953. године. Након тога Школу страних језика ЈНА — 1966, Вишу војну академију „Фрунзе” у Совјетском Савезу — 1969, Ратну школу ЈНА — 1973. и Школу општенародне одбране (данас Школа националне одбране) — 1987. године.
Обављао је следеће командне дужности: командирвода у Гарди, команданткорпуса, командир чете у 166. гардијском пуку, командант Првог и Трећег пешадијског батаљона Четвртог пролетерског пешадијског пука, командант 168. пешадијског пука, командант 168. пешадијске бригаде, командант 25. и 26. пешадијске дивизије, и командант 52. корпуса.[2]
Налазио се и на месту помоћника начелника Штаба дивизије за обавештајне послове, начелника Штаба Шеснаестог пешадијског пука, начелника Штаба и уједно заменика команданта 41. пешадијске дивизије и начелника Штаба 52. корпуса.[2]
Постао је заменик команданта Седме армије 1986. године и на тој дужности био до 1987, те заменик Начелника Генералштаба Оружаних снага СФРЈ до 1989.