Uprkos značajnim razlikama koje postoje među zemljama po pitanju vidljivosti LGBT zajednice i garantovanja prava LGBT osoba, Evropa se može smatrati najinkluzivnijim kontinentom kada su gejevi, lezbejke, biseksaulne i transrodne osobe u pitanju. Osam od jedanaest država na planeti koje su do sada priznale istopolne brakove nalaze se u Evropi. Pored toga, dvadeset evropskih zemalja priznaje neki od oblika istopolnih zajednica, koji u manjoj ili većoj meri garantuju prava koja su garantovana brakom. Homoseksualni odnosi su legalni u svim državama Evrope, a velika većina zemalja ima zakone za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
Zakoni
Istopolni odnosi su legalni u celoj Evropi. Turska Republika Severni Kipar je poslednja evropska teritorija (TRSK nije međunarodno priznata nezavisna država) koja je legalizovala homoseksualnost izmenom Krivičnog zakona koji stupa na snagu 1.1.2009. Aktualna politička i zakonska pitanja koja se danas pokreću u najvećem broju evropskih država su antidiskriminacioni zakoni, istopolna partnerstva i brakovi i usvajanje dece od strane istopolnih parova.
Istopolna partnerstva
Istopolna partnerstva postoje zakonski priznata u većini zapadno- i severnoevropskih zemalja. Prva zemlja koja je donela zakon o registrovanom partnerstvu bila je Danska, 1989. godine. Danska je ujedno i prva zemlja u svetu koja je donela ovakav zakon. Njen primer su uskoro počele da slede i druge skandinavske i zapadnoevropske zemlje, koje su donosile zakone o različitim oblicima istopolnih zajednica koje u manjoj ili većoj meri garantuju ista prava koja su garantovana brakom.
Zakoni o usvajanju dece od strane istopolnih parova se razlikuju u državama koje odobravaju usvajanja. Potpuno izjednačena prava heteroseksualnih i istopolnih parova pri usvajanju dece garantuju Velika Britanija, Švedska, Španija, Norveška, Island, Holandija, Belgija i Andora, s tim što u Norveškoj istopolni parovi ne mogu da usvajaju decu iz inostranstva, dok u ostalim navedenom državama na to imaju prava. U Danskoj i Nemačkoj dozvoljeno je da partner ili partnerka u registrovanom partnerstvu usvoji dete svog partnera, odnosno svoje partnerke. U nekim državama, kao što su Francuska, Irska i Finska, omogućena su usvajanja dece od strane samo jedne osobe, ali zajednička usvajanja nisu omogućena. U Finskoj, iako nisu legalizovana zajednička usvajanja dece od strane istopolnih parova, istopolni parovi mogu da budu hraniteljske porodice.
Istopolni brakovi
Prva zemlja u Evropi i u svetu koja je zakonski priznala istopolne brakove bila je Holandija, 2001. godine. Time je Holandija potpuno izjednačila prava istopolnih i heteroseksualnih parova. Nakon ovog, usledilo je priznavanje istopolnih brakova u Belgiji (2003), Španiji (2005), Norveškoj (2009), Švedskoj (2009), Portugalu (2010), Islandu (2010), Danskoj (2012), i Francuskoj (2013).
Partneri/ke moraju pružati vaspitnu i finansiju podršku biološkoj deci svojih partnera/ki.
Da
Zabranjeni neki oblici diskriminacije.
Da
Društveni odnos
Javno mnenje
Javno mnenje po pitanju prava LGBT osoba, kao i prihvatanja LGBT osoba u javnosti se veoma razlikuje između različitih delova Evrope. Zapadna i Severna Evropa su najliberalnije po ovom pitanju. Velika većina zemalja u ovim regionima zakonski priznaje istopolne zajednice i sve zemlje, osim jedne, zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Južna Evropa je nešto zatvorenija po ovom pitanju, ali je liberalnija od istočne, koja se još uvek oporavlja od uticaja doskorašnjih komunističkih uređenja i pod jakim je uticajem Katoličke ili Pravoslavne crkve.
Prema istraživanjima koje je sproveo Pew Research Center, 2002. godine, većina u zapadnoevropskim zemljama smatra da LGBT osobe treba da budu prihvaćene u društvu, dok se u takvom stavu protivi većina u državama kao što su Rusija, Poljska i Ukrajina[13]. Istraživanje koje je 2006. sproveo Eurobarometer na 30.000 stanovnika Evropske unije pokazuje podeljenost EU-a oko pitanja istopolnih brakova. Podršku istopolnim brakovima daje većina građana i građanki Holandije (82%), Švedske (71%), Danske (69%), Luksemburga (58%), Španije (56%), Nemačke (52%) i Češke (52%). U svim ostalim državama, među kojima je najveći broj novih članica Evropske unije, procenat onih koji podržavaju istopolne brakove je ispod 50%: Rumunija (11%), Letonija (12%), Kipar (14%), Bugarska (15%), Grčka (15%), Poljska (17%), Litvanija (17%) i Malta (18%)[14]. Usvajanje dece od strane istopolnih parova ima većinsku podršku samo u dve države: u Holandiji (69%) i u Švedskoj (51%), dok najmanje podrške dolazi iz Poljske i sa Malte ( 7%)[14]. Istraživanje provedeno u Hrvatskoj krajem 2013. pokazalo je da 59% građana podržava inicijativu da da se brak Ustavom definira kao zajednica muškarca i žene, dok ih 31% inicijativu ne podupire.[15]
Istraživanje Gallup grupe iz 2003. godine pokazuje da žene, mlađa populacija, kao i oni sa višim obrazovanjem pružaju više podrške pitanjima kao što su istopolni brakovi i usvajanje dece od strane istopolnih parova[16].
U Evropi se održava stotinak različitih godišnjih manifestacija koje za cilj imaju povećanje vidljivosti LGBT osoba i pitanja poštovanja LGBT prava. U većini država se godišnje organizuje bar jedna parada ponosa LGBT osoba, dok se u nekim državama organizuje i više njih u različitim gradovima. Najznačajnije parade ponosa održavaju se u velikim evropskim centrima, kao što su Berlin (Christopher Street Day), Keln (Cologne Pride), Amsterdam (Amsterdam Gay Pride), London (Pride London), Pariz (Pariz Pride) i dr. Takođe, godišnje se organizuje i Europride, kao centralna evropska proslava ponosa LGBT osoba, koja se održava u različitim evropskim gradovima. Kao panevropsko LGBT sportsko takmičenje, organizuju se Eurogames, koje takođe menjaju mesto održavanja svake godine.
Eurogames organizuje Evropska gej i lezbejska sportska federacija svake godine, osim u godinama kada se održavaju Gay Games. Zvanično postoje Big EuroGames, koje se organizuju u godinama kada se dešavaju Olimpijske igre, dok se male EuroGames organizuju ostalih godina, kada je broj učesnika i učenica ograničen na 1500 i kada se organizuju takmičenja iz samo 7 disciplina. Ovakav fromat se polako menja jer u poslednjim godinama raste interesovanje za ova dešavanja, pa time i broj učesnika i učesnica, kao i sportskih disciplina. Glavni razlog za organizovanje ovakvih takmičenja je homofobija i diskriminacija u sportskim savezima.
Europride je međunarodna proslava Dana ponosa LGBT osoba. Organizaciju Europridea na sebe uzimaju veliki evropski gradovi sa razvijenom LGBT zajednicom. Prvi Europride organizovan je u Londonu, 1992. godine sa oko 100.000 učesnika i učesnica. Popularnost ovog događaja od tada raste, tako da je na Europrideu u Kelnu, 2002. godine učešće uzelo više od jednog miliona ljudi. Cela proslava traje oko nedelju dana, kada se organizuje umetnički, kulturni, sportski i politički program širom grada-domaćina, a kulminira za vikend kada se održava karneval sa povorkom kroz centralne ulice grada i zabavnim, muzičkim programom, specijalnim klupskim zabavama i noćnim bdenjem posvećenim žrtvama AIDS-a.