Republika Mauricijus (Republic of Mauritius, République de Maurice) je ostrvska država u jugoistočnom Indijskom okeanu, oko 900 km istočno od Madagaskara. Pored ostrva Mauricijus u sastavu republike se nalaze i ostva Sv. Brandon, Rodrigez kao i ostrvska grupa Agalega.
Ostrvo su otkrili Portugalci1505. godine. Prvi kolonizatori su bili Holanđani koji su naselili ostrvo 1638. godine, dajući mu ime po princu Morisu od Nasaua. Francuzi su vladali ostrvom tokom osamnaestog veka, a ostrvu su dali ime Ile de France. Britanci su preuzeli ostrvo 1810, i vratili mu ime Mauricijus.
Mauricijus je nezavisnost dobio 1968, kada je država postala republika. Mauricijus je demokratska zemlja i jedna je od najrazvijenijih zemalja Afrike.
Na čelu države se nalazi predsednik, koga bira parlament (National Assembly) na period od pet godina. Parlament ima 62 poslanika koji se biraju na izborima, dok se 4 do 8 poslanika biraju iz reda nacionalnih manjina. Vladom upravlja premijer i Veće ministara.
Mauricijus je zajedno sa Reunionom i Rodrigezom, deo Maskarenskih ostrva. Ovaj arhipelag je formiran nizom vulkanskih erupcija. Mauricijus je nastao pre oko 8 do 10 miliona godina. Na tom području više nema vulkanskih aktivnosti.
Od sticanja nezavisnosti 1968, Mauricijus je razvio ekonomiju zasnovanu na agrikulturi, sa industrijom i turizmom koji beleže stalni porast. Godišnji porast bruto nacionalnog dohotka je 5% do 6%.
Šećerna trska se uzgaja na oko 90% kultivisanog zemljišta i čini oko 25% izvoza. Nezaposlenost na Mauricijusu je oko 7%.
Dva zvanična jezika na Mauricijusu su engleski i francuski. Mauricijski kreolski, koji je mešavina engleskog, francuskog, portugalskog i hindi jezika, je široko rasprostranjen. Pisani kreolski je razvijen tek šezdesetih godina prošlog veka.
Skoro sve svetske religije su rasprostranjene na Mauricijusu. Oko polovine stanovništva pripada Hindu religiji, Hrišćanstvu(28%), a Islamu (17%).
Izmešana kolonijalna prošlost se odrazila na kulturu Mauricijusa. Na primer kuhinja je mešavina holandske, francuske, indijske i kreolske.
Mauricijus je peta zemlja na svetu koja je 1847. godine uvela poštanske marke.
Kada je otkriven, na Mauricijusu je živela do tada nepoznata vrsta ptica, kokju su Portugalci nazvali dodo. Do 1681, svi dodoi su bili pobijeni od strane naseljenika i njihovih domaćih životinja.