Aktinij

Aktinij,  89Ac
Aktinij u periodnom sistemu
Hemijski element, Simbol, Atomski brojAktinij, Ac, 89
SerijaPrelazni metali
Grupa, Perioda, Blok3, 7, d
Izgledsrebrenasti metal
emitira plavičastu svjetlost[1][2]
CAS registarski broj7440-34-8
Zastupljenost6 · 10-18[3] %
Atomske osobine
Atomska masa227,0278 u
Atomski radijus (izračunat)195 (-) pm
Kovalentni radijus215 pm
Van der Waalsov radijus- pm
Elektronska konfiguracija[Rn] 6d17s2
Broj elektrona u energetskom nivou2, 8, 18, 32, 18, 9, 2
1. energija ionizacije499 kJ/mol
2. energija ionizacije1170 kJ/mol
3. energija ionizacije1900 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanječvrsto
Kristalna strukturakubična plošno centrirana
Gustoća10070 kg/m3
Tačka topljenja1323 K (1050 °C)
Tačka ključanja3500±300[2] K (3200±300 °C)
Molarni volumen22,55 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja400 kJ/mol
Toplota topljenja14 kJ/mol
Brzina zvukam/s
Specifična toplota27,2 J/(kg · K) kod 293 K
Toplotna provodljivost12 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacioni broj3, 2
Elektrodni potencijal-2,13 V (Ac3+ + 3e- → Ac)
Elektronegativnost1,1 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
225Ac

sin

10 d α 5,935 221Fr
226Ac

sin

29,4 h β- 0,640 226Th
ε 1,116 226Ra
α 5,536 222Fr
227Ac

100 %

21,773 god β- 0,045 227Th
α 5,536 223Fr
228Ac

u tragovima

6,15 h β- 2,127 228Th
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja
Oznaka upozorenja nepoznata[4]
Obavještenja o riziku i sigurnostiR: /
S: /
Ostala upozorenja
Radioaktivnost
Radioaktivni element
Radioaktivni element

Radioaktivni element
Ako je moguće i u upotrebi, koriste se osnovne SI jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci dobijeni su mjerenjima u normalnim uvjetima.

Aktinij je hemijski element sa simbolom Ac i atomskim brojem 89. Po njemu je serija hemijskih elemenata dobila ime aktinoidi, gdje spada grupa od petnaest vrlo sličnih elemenata u periodnom sistemu, počev od njega do lorensija. Aktinij se također ponekad smatra i prvim prelaznim metalom 7. periode, mada se mnogo rjeđe lorensiju dodjeljuje ta pozicija. Aktinij je otkriven 1899. godine, a bio je prvi neprimordijalni radioaktivni element koji je izdvojen. Iako su polonij, radij i radon otkriveni prije aktinija, oni nisu bili dobijeni u čistom obliku sve do 1902. godine.

Aktinij je vrlo mehak, srebrenasto-svijetli radioaktivni metal koji vrlo burno reagira sa kisikom i vlagom iz zraka, gradeći bijeli pokrivni aktinij-oksid koji sprječava daljnju oksidaciju. Kao i većina lantanoida i mnogih aktinoida, on zadržava oksidacijsko stanje +3 u gotovo svim svojim spojevima. Ovaj metal se nalazi samo u tragovima unutar ruda uranija i torija u vidu izotopa 227Ac, a koji se raspada tokom vremena poluraspada od 21,772 godine, pretežno emitirajući beta- a rjeđe i alfa-čestice. Također, postoji i izotop 228Ac, koji je beta aktivan, ali mu je vrijeme poluraspada samo 6,15 sati. U jednoj toni prirodnog uranija u rudama sadržano je oko 0,2 miligrama aktinija-227, dok jedna tona prirodnog torija sadrži približno 5 nanograma aktinija-228. Zbog velike sličnosti u fizičkim i hemijskim osobinama aktinija i lantana, odvajanje aktinija iz njegovih ruda nije praktično. Umjesto toga, ovaj element se u miligramskim količinama dobija zračenjem neutronima izotopa radija-226 u nuklearnim reaktorima. Zbog rijetkosti, visoke cijene dobijanja i radioaktivnosti, aktinij nema značajnijih primjena u industriji. Njegova upotreba svodi se na izvor neutrona te kao sredstvo u radioterapiji, kojim se zrače određene ćelije tumora u tijelu.

Historija

Francuski hemičar André-Louis Debierne objavio je 1899. otkriće novog elementa. Izdvojio ga je iz ostataka rude uraninita, iz koje su Marie i Pierre Curie prethodno izdvojili radij. Iste godine, Debierne je opisao novu tvar da je slična titaniju[5] a u studiji iz 1900. naveo je da je element sličan toriju.[6] Aktinij je, neznajući za Debierneovo otkriće, također otkrio i Friedrich Oskar Giesel 1902. godine[7] kada je novu supstancu opisao da je slična lantanu, te ga je 1904. godine nazvao emanium.[8] Nakon što su Harriet Brooks 1904. te Otto Hahn i Otto Sackur 1905. godine uporedili vremena poluraspada supstanci koje su otkrili Debierne i Giesel,[9] odabrali su da zadrže ime elementa koje je predložio Debierne jer je bio prvi koji ga je otkrio, iako je postojala nepodudarnost u hemijskim osobinama koje je on različito navodio u različitim radovima i periodima.[8][10]

Članci objavljeni tokom 1970tih[11] i kasnije[12] navode da Debierneovi rezultati objavljeni 1904. nisu saglasni sa onim objavljenim 1899. i 1900. godine. Osim toga, prema današnjem znanju iz oblasti hemije aktinija izvodi se zaključak da je ovaj element nije mogao biti ništa drugo osim vrlo mali sastojak u Debierneovim rezultatima iz 1899. i 1900. Zapravo, hemijske osobine tvari o kojoj je on pisao navode na pomisao da se u tom slučaju radilo o protaktiniju, elementu koji nije otkriven još narednih četrnaest godina, samo zbog toga što je "nestao" zbog svoje hidrolize i adsorpcije na Debierneovom laboratorijskom posuđu. To otkriće je navelo neke autore da Giesela "proglase" osobom koja je otkrila aktinij.[2] Nešto umjereniju viziju naučnog otkrića predložio je Adloff.[12] On je naveo bi se retrospektivne kritike ranih radova trebale ublažiti zbog tadašnjeg nivoa znanja iz radiohemije: naglašavajući opreznost Debierneovih tvrdnjih u prvobitnim radovima, on zapaža da niko ne može sa sigurnošću tvrditi da Debierneova supstanca nije sadržavala aktinij.[12] Debierne, koji prema mišljenjima većine historičara važi za pronalazača aktinija, izgubio je kasnije zanimanje za ovaj element i napustio istraživanje. S druge strane, Gieselu se s punim pravom može dati čast za prvo dobijanje radiohemijski čistog uzorka aktinija kao i za određivanje njegovog atomskog broja 89.[11] Ime aktinij potječe od starogrčkih riječi aktis, aktinos (starogrčki: ακτίς, ακτίνος) što znači zraka.[13] Njegov simbol Ac također se koristi i kao skraćenica za druge supstance ili organske spojeve koji nemaju nikakve veze sa aktinijem, poput acetila, acetata[14] i ponekad acetaldehida.[15]

Osobine

Aktinij je mehki, srebreno-sjajni,[16][17] radioaktivni metalni element. Njegov modul smicanja (Coulombov modul) vrlo je blizak onom kod olova.[18] Zbog vrlo snažne radioaktivnosti aktinija, on u mraku sjaji svijetloplavom svjetlošću, koja potječe jer se okolni zrak ionizira zbog emisije energetskih čestica.[19] Hemijske osobine su slične osobinama lantana i drugih lantanoida, pa je sve te elemente vrlo teško razdvojiti iz ruda uranija. Ekstrakcija otapalima i ionoizmjenjivačka hromatografija su najčešće metode korištene u izdvajanju aktinija.[20] Kao prvi element među aktinoidi, a po njemu je ova grupa i dobila ime, na isti način kao što je lantan za lantanoide. Međutim, aktinoidi su u mnogo većoj mjeri različiti između sebe u odnosu na lantanoide, tako da sve do 1928. i prijedloga Charlesa Janeta o najznačajnijoj izmjeni Mendeljejevog periodnog sistema još od formiranja grupe lantanoida, tako što je uveo aktinoide, a isti prijedlog imao je i Glenn T. Seaborg 1945. godine.[21]

Aktinij vrlo burno reagira sa kisikom i vlagom iz zraka gradeći bijeli pokrovni sloj aktinij-oksida koji onemogućava daljnju oksidaciju.[16] Kao i kod većine lantanoida i aktinoida, aktinij postoji u oksidacijskom stanju +3, a ioni Ac3+ su bezbojni u rastvorima.[22] Oksidacijsko stanje +3 se javlja zbog elektronske konfiguracije aktinija [Rn]6d17s2, sa tri valentna elektrona koji se vrlo lahko otpuštaju dajući stabilnu strukturu zatvorenih elektronskih ljusci plemenitog plina radona.[17] Rijetko oksidacijsko stanje +2 jedino je poznato kod aktinij-dihidrida (AcH2); mada se i tu možda radi o elektridnom spoju kao i kod njegovog lakšeg kongenera lantana u spoju LaH2.[23]

Izotopi

Aktinij koji se javlja u prirodi sastoji se iz dva radioaktivna izotopa: 227Ac (koji se nalazi u radioaktivnom nizu raspadanja izotopa 235U) i 228Ac, koji je treći po redu "kćerka" izotop od 232Th. 227Ac se pretežno raspada kao beta emiter s vrlo malom energijom, ali se pri 1,38% raspada emitira alfa čestica, pa se stoga vrlo lahko može identificirati pomoću alfa spektrometrije.[2] Ukupno je do danas poznato 36 radioizotopa ovog elementa, a među njima je najstabilniji 227Ac čije vrijeme poluraspada iznosi 21,772 godina. Nakon njega slijede 225Ac sa vremenom poluraspada od 10 dana i 226Ac sa vremenom poluraspada od 29,37 sati. Svi ostali poznati radioaktivni izotopi imaju vremena poluraspada kraća od 10 sati, a većina od njih vremena kraća od jedne minute. Najkraće vrijeme poluraspada ima izotop aktinija 217Ac sa 69 nanosekundi, a koji se raspada alfa raspadom i elektronskim zahvatom. Aktinij ima i dva poznata metastabilna izotopa.[24] U hemiji su najznačajniji izotopi 225Ac, 227Ac i 228Ac.[2]

Obogaćeni 227Ac se nalazi u ravnoteži sa svojim proizvodima raspada nakon otprilike pola godine. On se raspada tokom svog vremena poluraspada od 21,772 godine emitirajući uglavnom beta (98,62%) i neznatno alfa čestice (1,38%),[24] a "kćerke" izotopi su dio lanca raspada poznatog kao aktinijev niz. Iz razloga svoje rijetkosti i slabe rasprostranjenosti, niske energije beta čestica koje emitira (najviše 44,8 keV) i niskog intenziteta alfa zračenja, 227Ac je vrlo teško direktno detektirati putem njegove emisije pa se stoga prati samo preko proizvoda raspada.[22] Izotopi aktinija po atomskoj težini imaju raspon od 206 u (206Ac) do 236 u (236Ac).[24]

Izotop Proizvodnja Raspad Vrijeme
poluraspada
221Ac 232Th(d,9n)→225Pa(α)→221Ac α 52 ms
222Ac 232Th(d,8n)→226Pa(α)→222Ac α 5,0 s
223Ac 232Th(d,7n)→227Pa(α)→223Ac α 2,1 min
224Ac 232Th(d,6n)→228Pa(α)→224Ac α 2,78 h
225Ac 232Th(n,γ)→233Th(β−)→233Pa(β−)→233U(α)→229Th(α)→225Ra(β−)→225Ac α 10 dana
226Ac 226Ra(d,2n)→226Ac α, β−
elektronski
zahvat 		29,37 h
227Ac 235U(α)→231Th(β−)→231Pa(α)→227Ac α, β− 21,77 god.
228Ac 232Th(α)→228Ra(β−)→228Ac β− 6,15 h
229Ac 228Ra(n,γ)→229Ra(β−)→229Ac β− 62,7 min
230Ac 232Th(d,α)→230Ac β− 122 s
231Ac 232Th(γ,p)→231Ac β− 7,5 min
232Ac 232Th(n,p)→232Ac β− 119 s

Rasprostrenjenost

Može se naći samo u tragovima u rudama uranija. Jedna tona rude uranija sadrži oko 0,2 miligrama izotopa 227Ac[25][26] dok jedna tona rude torija sadrži oko 5 nanograma izotopa 228Ac. Izotop 227Ac je prelazni član raspadnog lanca uranij-aktinijevog niza koji počinje sa "roditeljskim" izotopom uranija-235 (ili plutonija 239Pu) a završava sa stabilnim izotopom olova 207Pb. Izotop 228Ac je prelazni član torijevog niza raspada, koji započinje "roditeljskim" izotopom 232Th a završava stabilnim izotopom olova 208Pb. Još jedan izotop aktinija (225Ac) je prelazni član u neptunijevom nizu raspada, a koji počinje sa 237Np (ili 233U) a završava sa talijem (205Tl) i (gotovo) stabilnim bizmutom (209Bi), mada je ovaj lanac raspada postojao samo u ranoj fazi nastanka Sunčevog sistema zbog vrlo kratkog vremena poluraspada izotopa neptunija-237.

Dobijanje

Ruda uraninita ima povišenu koncentraciju aktinija.

Mala prirodna koncentracija i fizičke i hemijske osobine koje su vrlo bliske onima kod lantana i drugih lantanoida, a koje su vrlo bogate u rudama koje u svom sastavu imaju tragove aktinija, čine izdvajanje ovog elementa iz ruda vrlo nepraktičnim, a povrh toga potpuno izdvajanje nikad nije postignuto.[27] Iz tih razloga, aktinij u miligramskim količinama dobija se zračenjem neutronima izotopa radija 226Ra u nuklearnom reaktoru.[26][28]

Ova reakcija ima prinos od oko 2% od težine upotrebljenog radija. 227Ac može kasnije i dalje "hvatati" neutrone što rezultira nastankom malih količina 228Ac. Nakon sinteze, aktinij se odvaja od radija kao i od proizvoda raspada i nuklearne fuzije, poput torija, polonija, olova i bizmuta. Ekstrakcija se vrši pomoću vodenog rastvora tenoiltrifluoroaceton-benzena iz rastvora proizvoda zračenja, a selektivnost prema određenom elementu postiže se podešavanjem pH vrijednosti rastvora (oko 6,0 za aktinij).[25] Alternativni način jeste izmjena aniona sa odgovarajućom smolom u dušičnoj kiselini, čime se može postići faktor razdvajanja od 1.000.000 za radij i aktinij u odnosu na torij u dvostepenom procesu. Nakon toga aktinij se razdvaja od radija odnosom od približno 100, koristeći smolu sa slabom kationskom izmjenom niskog poprečnog vezivanja te dušičnu kiselinu kao eluant.[29]

Spojevi

Poznat je vrlo ograničen broj spojeva aktinija uključujući AcF3, AcCl3, AcBr3, AcOF, AcOCl, AcOBr, Ac2S3, Ac2O3 i AcPO4. Osim spoja AcPO4, svi drugi spojevi vrlo su slični odgovarajućim spojevima lantana. U svim navedenim spojevima, aktinij se nalazi u oksidacijskom stanju +3.[22][27] Tačnije, konstante rešetke analognih spojeva aktinija i lantana razlikuju se za samo nekoliko postotaka.[27]

Formula Boja Simetrija Prostorna
grupa 		Br Pearson a (pm) b (pm) c (pm) Z Gustoća,
g/cm3
Ac srebrenast fcc[23] Fm3m 225 cF4 531,1 531,1 531,1 4 10,07
AcH2 nepoznato kubična[23] Fm3m 225 cF12 567 567 567 4 8,35
Ac2O3 bijel[16] trigonalna[30] P3m1 164 hP5 408 408 630 1 9,18
Ac2S3 crn kubična[31] I43d 220 cI28 778,56 778,56 778,56 4 6,71
AcF3 bijel[32] heksagonalna[27] P3c1 165 hP24 741 741 755 6 7,88
AcCl3 bijel heksagonalna[33] P63/m 165 hP8 764 764 456 2 4,8
AcBr3 bijel[27] heksagonalna[33] P63/m 165 hP8 764 764 456 2 5,85
AcOF bijel[34] kubična[27] Fm3m 593,1 8,28
AcOCl bijel tetragonalna[27] 424 424 707 7.23
AcOBr bijel tetragonalna[27] 427 427 740 7,89
AcPO4·0.5H2O nepoznato heksagonalna[27] 721 721 664 5,48

Ovdje su a, b i c konstante rešetke, br. je broj prostorne grupe a Z je član formulske jedinice po ćelijskoj jedinici. Gustoća spojeva nije mjerena direktnim putem već izračunata preko parametara rešetke.

Oksidi

Aktinij-oksid (Ac2O3) može se dobiti zagrijavanjem hidroksida na 500 °C ili zagrijavanjem oksalata pri 1100 °C u vakuumu. Njegova kristalna rešetka je izotipska sa oksidima većine trovalentnih rijetkih zemnih metala.[27]

Halidi

Aktinij-trifluorid se može dobiti bilo u rastvoru ili putem reakcije čvrstih tvari. Prva reakcija u rastvoru može se odvijati pri sobnoj temperaturi tako što se dodaje fluoridna kiselina u rastvor u kojem se nalaze ioni aktinija. Drugi metod pri čemu se metalni aktinij tretira fluorovodikom pri 700 °C sa platinom kao katalizatorom. Djelovanjem amonij-hidroksida na aktinij-trifluorid pri 900–1000 °C dobija se oksifluorid AcOF. Dok lantan-oksifluorid se vrlo lahko može dobiti sagorijevanjem lantan-trifluorida u prisustvu zraka pri 800 °C tokom jednog sata, slična procedura aktinij-trifluorida ne daje AcOF te se samo dobijaju istopljeni reaktanti.[27][35]

AcF3 + 2 NH3 + H2O → AcOF + 2 NH4F

Aktinij-trihlorid se dobija reakcijom aktinij-hidroksida ili oksalata sa parama ugljik-tetrahlorida pri temperaturama iznad 960 °C. Slično kao i kod oksifluorida, aktinij-oksihlorid se može dobiti hidroliziranjem aktinij-trihlorida sa amonij-hidroksidom pri 1000 °C. Međutim, za razliku od oksifluorida, oksihlorid se mnogo lakše može sintetizirati ako se u rastvor aktinij-trihlorida u hlorovodičnoj kiselini doda amonijak.[27]

Reakcija aluminij-bromida i aktinij-oksida daje aktinij-tribromid:

Ac2O3 + 2 AlBr3 → 2 AcBr3 + Al2O3

a zatim se dodavanjem amonij-hidroksida pri 500 °C dobija oksibromid AcOBr.[27]

Drugi

Aktinij-hidrid se može dobiti redukcijom aktinij-trihlorida sa kalijem pri 300 °C, a njegova struktura se proučava putem analogije sa odgovarajućim LaH2 hidridom. Izvor vodika u ovoj reakciji nije sasvim poznat.[36]

Miješajući mononatrij-fosfat (NaH2PO4) sa rastvorom aktinija u hlorovodičnoj kiselini dobija se bijeli spoj aktinij-fosfat poluhidrat (AcPO4·0.5H2O), dok se zagrijavanjem aktinij-oksalata sa parama vodik-sulfida pri 1400 °C tokom nekoliko minuta dobija crni aktinij-sulfid Ac2S3. Moguće je da se on također može dobiti djelovanjem mješavine vodik-sulfida i ugljik-disulfida na aktinij-oksid pri temperaturi od 1000 °C.[27]

Reference

  1. ^ Wall, Greg (8. 9. 2003). "C&EN: It's Elemental: The Periodic Table - Actinium". C&EN: It's Elemental: The Periodic Table. Chemical and Engineering News. Pristupljeno 2. 6. 2011.
  2. ^ a b c d e Kirby Harold W.; Morss Lester R. (2006). "Actinium". The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements. str. 18. doi:10.1007/1-4020-3598-5_2. ISBN 978-1-4020-3555-5.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  3. ^ Harry H. Binder (1999). Lexikon der chemischen Elemente. Stuttgart: S. Hirzel Verlag. ISBN 3-7776-0736-3.
  4. ^ EU ovaj element još uvijek nije stavila na spisak opasnih elemenata, međutim trenutno nije moguće pronaći pouzdani izvor ili literaturu o opasnim svojstvima ove supstance. Radioaktivnost ne spada u opasna svojstva koja se ovdje navode.
  5. ^ André-Louis Debierne (1899). "Sur un nouvelle matière radio-active". Comptes rendus (jezik: francuski). 129: 593–595. Pristupljeno 26. 9. 2017.
  6. ^ André-Louis Debierne (1900). "Sur un nouvelle matière radio-actif – l'actinium". Comptes rendus (jezik: francuski). 130: 906–908.
  7. ^ Friedrich Oskar Giesel (1902). "Ueber Radium und radioactive Stoffe". Berichte der Deutschen Chemische Geselschaft (jezik: njemački). 35 (3): 3608–3611. doi:10.1002/cber.190203503187.
  8. ^ a b Friedrich Oskar Giesel (1904). "Ueber den Emanationskörper (Emanium)". Berichte der Deutschen Chemische Geselschaft (jezik: njemački). 37 (2): 1696–1699. doi:10.1002/cber.19040370280.
  9. ^ André-Louis Debierne (1904). "Sur l'actinium". Comptes rendus (jezik: francuski). 139: 538–540.
  10. ^ Friedrich Oskar Giesel (1905). "Ueber Emanium". Berichte der Deutschen Chemische Geselschaft (jezik: njemački). 38 (1): 775–778. doi:10.1002/cber.190503801130.
  11. ^ a b Harold W. Kirby (1971). "The Discovery of Actinium". Isis. 62 (3): 290–308. doi:10.1086/350760. JSTOR 229943.
  12. ^ a b c J. P. Adloff (2000). "The centenary of a controversial discovery: actinium". Radiochim. Acta. 88 (3–4_2000): 123–128. doi:10.1524/ract.2000.88.3-4.123.
  13. ^ Hammond, C. R. The Elements u: Lide, D. R. (2005). CRC Handbook of Chemistry and Physics (86 izd.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5.
  14. ^ Gilley, Cynthia Brooke; Univerzitet Kalifornije, San Diego (2008). New convertible isocyanides for the Ugi reaction; application to the stereoselective synthesis of omuralide. ProQuest. str. 11. ISBN 978-0-549-79554-4.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  15. ^ Reimers, Jeffrey R. (2011). Computational Methods for Large Systems: Electronic Structure Approaches for Biotechnology and Nanotechnology. John Wiley and Sons. str. 575. ISBN 978-0-470-48788-4.
  16. ^ a b c Joseph G. Stites; Salutsky Murrell L.; Stone Bob D. (1955). "Preparation of Actinium Metal". J. Am. Chem. Soc. 77 (1): 237–240. doi:10.1021/ja01606a085.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  17. ^ a b "Actinium". Encyclopædia Britannica (15 izd.). 1995. str. 70.
  18. ^ Seitz, Frederick; Turnbull, David (1964). Solid state physics: advances in research and applications. Academic Press. str. 289–291. ISBN 0-12-607716-9.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  19. ^ Richard A. Muller (2010). Physics and Technology for Future Presidents: An Introduction to the Essential Physics Every World Leader Needs to Know. Princeton University Press. str. 136–. ISBN 978-0-691-13504-5.
  20. ^ J. J. Katz; Manning W. M. (1952). "Chemistry of the Actinide Elements Annual Review of Nuclear Science". Annual Review of Nuclear Science. 1: 245–262. Bibcode:1952ARNPS...1..245K. doi:10.1146/annurev.ns.01.120152.001333.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  21. ^ Glenn T. Seaborg (1946). "The Transuranium Elements". Science. 104 (2704): 379–386. Bibcode:1946Sci...104..379S. doi:10.1126/science.104.2704.379. JSTOR 1675046. PMID 17842184.
  22. ^ a b c Actinium, Большой Советской Энциклопедии; pristupljeno 28. septembra 2017. (ru)
  23. ^ a b c Farr J.; Giorgi A. L.; Bowman M. G.; Money R. K. (1961). "The crystal structure of actinium metal and actinium hydride". Journal of Inorganic and Nuclear Chemistry. 18: 42–47. doi:10.1016/0022-1902(61)80369-2.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  24. ^ a b c Audi Georges; Bersillon O.; Blachot J.; Wapstra A. H. (2003). "The NUBASE Evaluation of Nuclear and Decay Properties". Nuclear Physics A. Atomic Mass Data Center. 729: 3–128. Bibcode:2003NuPhA.729....3A. doi:10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  25. ^ a b Hagemann French (1950). "The Isolation of Actinium". Journal of the American Chemical Society. 72 (2): 768–771. doi:10.1021/ja01158a033.
  26. ^ a b Greenwood Norman N.; Earnshaw Alan (1997). Chemistry of the Elements (2 izd.). Butterworth-Heinemann. str. 946. ISBN 0-08-037941-9.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  27. ^ a b c d e f g h i j k l m n Fried Sherman; Hagemann French; Zachariasen W. H. (1950). "The Preparation and Identification of Some Pure Actinium Compounds". Journal of the American Chemical Society. 72 (2): 771–775. doi:10.1021/ja01158a034.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  28. ^ Emeleus, H. J. (1987). Advances in inorganic chemistry and radiochemistry. Academic Press. str. 16–. ISBN 978-0-12-023631-2.
  29. ^ Bolla Rose A.; Malkemus D.; Mirzadeh S. (2005). "Production of actinium-225 for alpha particle mediated radioimmunotherapy". Applied Radiation and Isotopes. 62 (5): 667–679. doi:10.1016/j.apradiso.2004.12.003. PMID 15763472.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
  30. ^ Zachariasen W. H. (1949). "Crystal chemical studies of the 5f-series of elements. XII. New compounds representing known structure types". Acta Crystallographica. 2 (6): 388–390. doi:10.1107/S0365110X49001016.
  31. ^ Zachariasen W. H. (1949). "Crystal chemical studies of the 5f-series of elements. VI. The Ce2S3-Ce3S4 type of structure". Acta Crystallographica. 2: 57–60. doi:10.1107/S0365110X49000126.
  32. ^ Meyer 1991, str. 71.
  33. ^ a b Zachariasen W. H. (1948). "Crystal chemical studies of the 5f-series of elements. I. New structure types". Acta Crystallographica. 1 (5): 265–268. doi:10.1107/S0365110X48000703.
  34. ^ Meyer 1991, str. 87.
  35. ^ Meyer 1991, str. 87-88.
  36. ^ Meyer 1991, str. 43.

Literatura

Commons logo
Commons logo
Commons ima datoteke na temu: Aktinij

Read other articles:

James Dutton (Perwira Marinir Kerajaan)

Letnan Jenderal Sir James Benjamin Jim Dutton , KCB, CBE (lahir 21 Februari 1954) adalah pensiunan perwira Marinir Kerajaan dan mantan Gubernur Gibraltar. Dia memegang berbagai posisi staf di awal karirnya, sebelum memimpin 40 Komando. Sebagai seorang brigadir, ia memegang dua jabatan staf tingkat tinggi—yang pertama di Kementerian Pertahanan di London, sebagai Direktur kebijakan NATO, dan yang kedua sebagai penghubung Inggris dengan Pentagon tak lama setelah serangan 11 September, di mana ...

 

Alpha Centauri Bb

Alpha Centauri BbJenis objekVisual artifact, bintang, planet luar surya Data pengamatan(Epos J2000.0[*]) Rasi bintangSentaurus Asensio rekta219,896083 derajat Deklinasi−60,837528 derajat Metode penemuanspektroskopi Doppler[*]Tahun penemuan16 Oktober 2012[sunting di Wikidata] Alpha Centauri Bb adalah sebuah usulan eksoplanet yang mengorbit bintang kelas K Alpha Centauri B, yang berjarak sekitar 4,37 tahun cahaya dari Bumi, atau berada di tepi tata surya, di rasi bintang selatan...

 

Rotork

British industrial flow control company Rotork plcCompany typePublicTraded asLSE: RORFTSE 250 componentIndustryEngineeringFounded1940sHeadquartersBath, Somerset, UKKey peopleDorothy Thompson, ChairKiet Huynh, CEORevenue £719.2 million (2023)[1]Operating income £148.8 million (2023)[1]Net income £113.5 million (2023)[1]Number of employees3,200 (2023)[2]Websitewww.rotork.com Rotork plc is a British-based company manufacturing industrial flow control equip...

Unikorn (keuangan)

Istilah unikorn pertama kali diperkenalkan oleh Aileen Lee, seorang investor perusahaan rintisan. Unikorn (Inggris: Unicorn) adalah istilah untuk perusahaan rintisan dengan nilai kapitalisasi lebih dari $1 miliar. Istilah unikorn ini pertama kali diperkenalkan oleh Aileen Lee, seorang investor perusahaan rintisan yang juga pendiri Cowboy Ventures. Penamaan unikorn ini muncul dalam artikelnya yang berjudul “Welcome to The Unicorn Club” yang terbit di Techcrunch pada tahun 2013.[1&#...

 

2013 Kosovan local elections

Politics of Kosovo Constitution and law Executive President Vjosa Osmani Prime Minister Albin Kurti Second Kurti cabinet Government Legislature Assembly Chairman: Glauk Konjufca Judiciary Constitutional Court Kosovo Judicial Council Administrative divisions Districts Municipalities Recent elections Presidential: 201120162021 Parliamentary: 201420172019 Local: 2009201320172021 Referendums: 199120122024 Political parties PDKLDKAAKSLSVVAKR Foreign policy Ministry of Foreign Affairs Foreign relat...

 

Синелобый амазон

Синелобый амазон Научная классификация Домен:ЭукариотыЦарство:ЖивотныеПодцарство:ЭуметазоиБез ранга:Двусторонне-симметричныеБез ранга:ВторичноротыеТип:ХордовыеПодтип:ПозвоночныеИнфратип:ЧелюстноротыеНадкласс:ЧетвероногиеКлада:АмниотыКлада:ЗавропсидыКласс:Пт�...

SOP (TV program)

Philippine television variety show SOPTitle cardAlso known as Sobrang Okey, Pare[a] SOP[b] SOP Rules[c] SOP Fully Charged[d] GenreVariety showDirected by Al Quinn (1997) Louie Ignacio (1997–2010) Country of originPhilippinesOriginal languageTagalogNo. of episodes672ProductionProduction locations GMA Broadway Centrum, Quezon City, Philippines (1997–2000) Studio 5, GMA Network Center, Quezon City, Philippines (2000–08) Studio 7, GMA Network Studios Annex, Q...

 

2022 Illinois Attorney General election

2022 Illinois Attorney General election ← 2018 November 8, 2022 2026 →   Nominee Kwame Raoul Tom DeVore Party Democratic Republican Popular vote 2,219,420 1,774,468 Percentage 54.35% 43.45% County results Congressional district resultsRaoul:      40–50%      50–60%      70–80%DeVore:      40–50%      50–60%    &#...

 

Stasiun Hanzhongmen

Hanzhongmen汉中门LokasiDistrik Gulou dan Distrik Qinhuai, Nanjing, JiangsuChinaOperatorNanjing Metro Co. Ltd.Jalur     Jalur 2KonstruksiJenis strukturBawah tanahSejarahDibuka28 Mei 2010Operasi layanan Stasiun sebelumnya   Nanjing Metro   Stasiun berikutnya Mochouhu Yuzui Jalur 2Shanghailu Jingtianlu Sunting kotak info • L • BBantuan penggunaan templat ini Stasiun Hanzhongmen (Hanzi: 汉中门站), adalah sebuah stasiun di Jalur 2 dari Nanjing...

Українці Польщі

Українці Польщі Кількість 27 тис. громадян (перепис 2002)бл. 2 млн заробітчан та мігрантів (2018)[1]Ареал Вармінсько-Мазурське воєводство, Варшава, Краків та іншіБлизькі до: полякиМова українська мовапольська моваРелігія християнство Ця стаття є частиною серії статей про �...

 

Ma Manasa Temple, Jakpur

Hindu temple in West Bengal, India Ma Manasa Temple, JakpurReligionAffiliationHinduismDistrictPaschim MedinipurDeityManasa Ma, Snake DeityLocationLocationJakpurStateWest BengalCountryIndiaGeographic coordinates22°12′12.5″N 87°24′47.4″E / 22.203472°N 87.413167°E / 22.203472; 87.413167 Ma Manasa Temple, Jakpur is a Hindu temple in Jakpur near Kharagpur in Paschim Medinipur district of West Bengal.[1] It is a Ma Manasa (snake god) temple and very popul...

 

End Conscription Campaign

Anti-apartheid organization allied to the United Democratic Front Part of a series onApartheid Events 1948 general election Coloured vote constitutional crisis 1956 Treason Trial Sharpeville massacre Rivonia Trial Soweto uprising Church Street, Pretoria bombing Vaal uprising Trojan Horse Incident Khotso House bombing Cape Town peace march CODESA Assassination of Chris Hani Saint James Church massacre 1994 Bophuthatswana crisis Shell House massacre Organisations ANC APLA IFP AWB BBB Black Sash...

Alotrop karbon

Delapan alotrop karbon: a) berlian, b) grafit, c) lonsdaleite, d) C60 buckminsterfullerene, e) C540, Fullerite f) C70, g) karbon amorf, dan h) carbon nanotube dinding tunggal. Karbon mampu membentuk banyak alotrop karena bilangan valensi yang dimiliki oleh atom karbon. Salah satu alotrop karbon yang umum dikenal adalah berlian dan grafit. Akhir-akhir ini, semakin banyak jenis alotrop karbon baru yang diteliti dan ditemukan. Salah satunya seperti buckminsterfullerene (berbentuk bola), graphene...

 

Deryck Whibley

Canadian musician (born 1980) Deryck WhibleyWhibley performing in 2023BornDeryck Jason Whibley (1980-03-21) 21 March 1980 (age 44)Scarborough, Ontario, Canada[1]Other namesBizzy DGunnerEducationExeter High SchoolOccupations Musician singer songwriter record producer Spouses Avril Lavigne ​ ​(m. 2006; div. 2010)​ Ariana Cooper ​ ​(m. 2015)​Children2Musical careerGenres Pop punk alternative rock...

 

Burnaby Heights

This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Burnaby Heights – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (August 2013) (Learn how and when to remove this message) The Heights as seen from Capitol Hill, with Downtown Vancouver in the distance Burnaby Heights, often referred to as The Heights, is a resid...

Сотовый телефон

Запрос «Мобильный телефон» перенаправляется сюда. На эту тему нужно создать отдельную статью.Запрос «мобильник» перенаправляется сюда; см. также другие значения. Сотовый телефон Краткое имя/название cell, mobile, 携帯, ケータイ, Handy, Natel, portable, cellulaire, cellulare, telef...

 

Chang'e 5

Chang'e 5sonde spatiale Vue d'artiste de la sonde après son lancement.Données générales Organisation CNSA Constructeur CASC Programme Chang'e Domaine Exploration de la Lune Type de mission Mission de retour d'échantillons Statut Mission achevéeEn orbite terrestre (orbiteur) Base de lancement Wenchang Lanceur Longue Marche 5 Principaux jalons Lancement 23 novembre 2020 Insertion en orbite autour de la Lune 28 novembre 2020 Atterrissage à la surface de la Lune 1er décembre 2020 Décoll...

 

Ministry of Commerce (China)

Chinese government ministry Ministry of Foreign Economic Relations redirects here. For other uses, see Ministry of Foreign Economic Relations (Serbia) and Ministry of Foreign Economic Relations (Soviet Union).Ministry of Commerce of the People's Republic of China中华人民共和国商务部Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó ShāngwùbùLogo of the Ministry of CommerceHeadquartersAgency overviewFormedMarch 2003; 21 years ago (2003-03)Preceding agencyMinistry of Foreign T...

List of senators of Lot-et-Garonne

Location of Lot-et-Garonne in France Following is a list of senators of Lot-et-Garonne, people who have represented the department of Lot-et-Garonne in the Senate of France. Third Republic Senators for Lot-et-Garonne under the French Third Republic were:[1] Octave de Bastard d'Estang (1876–1879) Raymond Noubel (1876–1879) Louis Pons (1879–1888) Léopold Faye (1879–1900) Édouard Laporte (1885–1890) Jean-Baptiste Durand (1888–1897) Armand Fallières (1890–1906) Joseph Ch...

 

Takashi Sorimachi

Japanese actor, singer (1973-) Takashi SorimachiBorn野口 隆史 (Noguchi Takashi) (1973-12-19) December 19, 1973 (age 50)[1]Saitama, JapanNationalityJapaneseOccupations Actor Singer Model Years active1988–1990 1994–presentAgentKen-OnHeight1.81 m (5 ft 11+1⁄2 in)Spouse Nanako Matsushima ​(m. 2001)​Children2 DaughtersMusical careerGenres J-pop Instrument(s) Vocals Guitar Labels Mercury Records Musical artist Takashi Sorim...