Финална трка жена на 1.500 метара на Светском првенству у Дохи 2019.
Трка на 1.500 метара средњопругашка атлетска дисциплина. Трка на 1.500 метара се трчи 3 цела и три четвртине круга (на атлетским стазама дугим 400 метара). Ова дистанца је уврштена у програм Олимпијских игара први пут на Летњим олимпијским играма од 1896. На Светским првенствима, трка на 1.500 метара на програму је од првог Светског првенства 1983.
Оперећења на организам тркача слична су као и код трке на 800 метара, али са нешто већим нагласком на аеробну издржљивост и нешто мањим захтевом за брзином спринта. Трка на 1500 метара је претежно аеробна, али је потребна и анаеробна кондиција.[1] Mаксимални капацитет мишића да извуче кисеоник из крви и акумулација лактата у крви су важне предиспозиције добрих перформанси код тркача на 1500 м.[1]
У новије време трка на 1.500 метара је по пролазним временима постала блиска спринтерским временима. Тако је Хишам ел Геруж, када је истрчао светски рекорд од три минута, 26 секунди и нула стотинки, сваки круг од 400 метара трчао брже од 55 секунди. Током 1980их овом дисциплином су доминирали британски тркачи, да би касније најбољи били атлетичари из Марока, Алжира и Кеније. Међу женама, крајем двадесетог и почетком 21. века су доминирале такмичарке из Кине, да би потом примат преузеле атлетичарке из Кеније и Етиопије.
Најбржи међу мушкарцима постижу резултате од око 3:27 минута, што одговара средњој брзини од 7,24 m/s, или 26,08 km/h.
Најбрже атлетичарке ову дистанцу претрче за око 3:51 минута, што одговара средњој брзини од 6,49 m/s, 23,37 km/h.
^ абFerri, Alessandra; Adamo, Saverio; La Torre, Antonio; Marzorati, Mauro; Miserocchi, Giuseppe; Bishop, David John (децембар 2011). „Determinants of performance in 1,500-m runners”. European Journal of Applied Physiology. 112 (8): 3033—3043.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
