Заједно са најстаријим братом Аксентијем, свештеником,[3] Теофил Димић је представљао Баваниште у Мајској скупштини 1848. у Сремским Карловцима. Ту је изабран у Главни народни одбор[4][5][6][7], који је, на челу са Ђорђем Стратимировићем, израдио устав за Српску Војводину и служио као њена влада. У разним саставима Главног одбора Димић је био члан Финансијско-економске управе[5], Војног савета[7] и Врховног суда [8]. Врховни суд је у јулу 1848. због сарадње са мађарском страном на затворску казну осудио Јакова Игњатовића, који је и поред тога Димића у својим мемоарима описао као младог човека коме је у центру револуционарног покрета „више стало до човечанства него до фанатизма”.[9] Димић је део својих сећања на време револуције и оружане сукобе објавио у новинама Бранику и Застави.[10][11]
Као универзални учењак, био је такође дописник царске и краљевске централне комисије за истраживање и одржавање уметничких и историјских споменика (нем. Königlich-kaiserliche Central-Commission für Erforschung und Erhaltung der Kunst- und historischen Denkmale)[21]. На подстицај Српског ученог друштва 1867. године је истражио последње године живота Филипа Вишњића у сремском селу Грк (данас Вишњићево).[22][23]
Умро је 5. фебруара 1912. године у Сремским Карловцима, где је и сахрањен[3].
Теофил Димић није имао деце. Имао је три старија брата, два свештеника и једног трговца, и једног млађег брата, лекара. Иначе, разграната породица Димић води порекло од Диме Путника, Цинцарина који се из Егејске Македоније доселио у Војводину у време сеоба средином 18. века[24][25], и дала је бројне научно-просветне раднике, укључујући Аксентија, Теодора, Петра, Ђуру Б., Душана (Гугу), Платона Димића и Емилију Димић, жену Богољуба Јовановића.[26][27]
У његову част, библиотека у родном Баваништу, огранак ковинске библиотеке „Вук Караџић“, носи име „Теофил Димић“.
^према Српском биографском речнику. У успоменама из 1898. године (в. Димић (1898)) Димић каже за себе да је „осамдесетогодишњак“, што би значило да је рођен 1818. г. Према другим изворима умро је у 91. години живота, дакле година рођења би била 1821 или 1822.
^Mittheilungen der K.K. Central-Commission zur Erforschung und Erhaltung der Kunst- und Historischen Denkmale, Wien 1877, стр. IV, 1880, стр. V, 1883, стр. VI
Теофил Димић: Списак цоологическо-ботаническе сбирке год. 1855/56 набављене. У: Четврти програм Велике гимназије карловачке за школску годину 1856. Нови Сад, 1856.