Платон Димић

Платон Димић
Платон Димић (стоји, са шеширом) са колегама у кањону Матка крај Скопља, 1959.
Лични подаци
Датум рођења1907.
Место рођењаБаваниште, Аустроугарска
Датум смртиоктобар 1992.
Место смртиБеоград, СР Југославија
Научни рад
Пољематематика
ИнституцијаУниверзитет у Скопљу
Друштвo математичара Србије

Платон Димић (Баваниште, 1907 — Београд, 1992) био је математичар и физичар, професор универзитета, аутор и уредник стручних публикација. Заслужан је за успостављање математике као академске дисциплине у Северној Македонији и за популаризацију математике међу младима.

Биографија

Платон Димић је завршио гимназију у Панчеву и дипломирао 1929. године на математичкој групи Филозофског факултета у Београду. Наставничку каријеру је започео као суплент Панчевачке гимназије 1930. године. 1931-1933. и 1934-1936. године је предавао математику и филозофију на Ваљевској гимназији[1], а 1933-1934. је радио у Шабачкој гимназији. У Ваљевској гимназији је био надзорни наставник Подружнице феријалног савеза. 1936. године је премештен у Мушку реалну гимназију Краља Александра Првог у Београду, која је распуштена после напада Немачке на Југославију 1941. године.[2] Димић је учествовао у другом светском рату. Вратио се у Београд 1945. године и наставио рад на гимназији.

26. августа 1947. године Димић је званично изабран за доцента на новооснованом Институту за математику Филозофског факултета у Скопљу код проф. Драгослава Митриновића. 1952. године прешао је на Технички факултет, где је 1960. године постављен за ванредног професора, а од 1959. до 1963. године био продекан. После поделе Техничког факултета на неколико факултета 1965. године, Димић је до 1967. године водио Архитектонско-грађевински факултет као његов први декан.[3] Предавао је углавном алгебру и методику наставе, увео течајеве за обдарене ученике. Био је заслужан, скупа са колегама, за набавку првог компјутера у Македонији 1964. године. По одласку у пензију 1969. године вратио се у Београд где је наставио са уредничким радом све до своје смрти 1992. године.[4]

У центру његовог научног рада била је методика наставе математике. Истакао се од 1940-их година као оснивач и организатор математичких такмичења за средњошколце на републичком и југословенском нивоу. Објавио је мноштво књига и чланака, а пре свега учествовао у оснивању, издавању и уређивању редовних стручних публикација као што су „Математички лист за ученике основних школа” у издању Друштва математичара Србије чији је био главни и одговорни уредник 15 година[5][6], као и издања скопског универзитета „Математичка школа” и „Математички билтен”[7].

Занимљивости

Димић је у фебруару 1925. године искључен из осмог разреда Панчевачке гимназије, због чега су ученици ступили у штрајк.[8][9] Искључен је наводно јер је на часу надмудрио професора математике.

Поред математичке делатности, Димић се бавио и књижевношћу, објављујући кратке приповетке у предратној Политици.[10] Свирао је виолу.

Одликован је 1968. године наградом „13. новембар” града Скопља за саслуге у области образовања.[11]

Платонов отац се такође звао Платон а мати Анђелка. Отац је био правник, катастарски писар и судија у Банату и по Угарској. Платонова сестра, Славка, је била преводилац руске књижевности и удата за инжењера руског порекла, Ивана Пишкина.[12][13] Платон је био ожењен Наталијом, историчарком.

Разграната породица Димић, чија је крсна слава Ђурђевдан, води порекло од Диме Путника, Цинцарина пореклом из села Блаце у Егејској Македонији, који се доселио у Ковин у време сеоба у првој половини 18. века.[14][15] Породица Димић је дала бројне научно-просветне раднике, укључујући Теофила, Аксентија, Петра, Платоновог деду Тодора, стричеве Ђуру Б., Душана и Вука Димића и тетку Емилију Димић, жену Богољуба Јовановића.[16]

Референце

  1. ^ Глас Ваљева бр. 43/1931 и 34/1934
  2. ^ xgimnazija.edu.rs/o-nama/istorijat/1[мртва веза] Према наводима те гимназије, данашње Десете гимназије, Платон Димић је тамо предавао већ школске 1933/1934. године.
  3. ^ „gf.ukim.edu.mk”. Архивирано из оригинала Проверите вредност параметра |url= (помоћ) 05. 08. 2013. г. Приступљено 18. 12. 2021. 
  4. ^ im-pmf.weebly.com/platon-dimic.html
  5. ^ Математички лист (1992), стр.3
  6. ^ Mićić 2008, стр. 1––19
  7. ^ Илиевски 2000, стр. 153–.
  8. ^ Трумић (1964)
  9. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2019. г. Приступљено 18. 04. 2019. 
  10. ^ John Simon (2007): сећања америчког критичара Џона Сајмона на своју младост у Београду.
  11. ^ „званични сајт града Скопља”. Архивирано из оригинала 06. 05. 2012. г. Приступљено 18. 04. 2019. 
  12. ^ www.worldcat.org
  13. ^ Енциклопедија Српског народног позоришта, „ДИМИЋ-ПИШКИН Станка” (sic!)
  14. ^ Поповић 1937, стр. 356–
  15. ^ Ердељановић 1992, стр. 34–
  16. ^ Српски биографски речник (2007) Књига 3, Д-З.

Литература

Спољашње везе