Аксентије Димић (Баваниште , 16. фебруар 1808 [ 1] Баваниште , 26. октобар 1874 ) био је српски свештеник и сликар у доба српског народног препорода у Војводини .
Аксентије Димић: Богородица са дететом, 1857. Данас се налази у конаку манастира Баваниште. Рођен је од оца Саве, свештеника. Имао је четири млађа брата, једног свештеника, једног трговца, једног професора-школског управника и једног лекара. По завршеној основној школи, похађао је православну Богословију у Вршцу[ 2]
Аксентије је наставио породичну традицију и био парох у родном месту Баваништу (1835-1874).[ 3] [ 4] Теофилом представљао је Баваниште у Мајској скупштини 1848. године у Сремским Карловцима , када је проглашена Српска Војводина .[ 5]
Са другим братом Михајлом, такође парохом, био је међу обновитељима капеле посвећене Рођењу Пресвете Богородице 1856. године, која се данас налази у склопу манастира Баваниште .
Сликарство је учио код Константина Данила и Константина Арсеновића у Панчеву. Сликао је портрете и иконе у стилу италијанског барока са примесама бидермајера .[ 6] [ 7] Манојла Грбића , иконе у цркви у Липови у Румунији [ 6] Богородице са дететом у природној величини, коју је насликао за наведену капелу у Баваништу . Она се дуго времена налазила у цркви Успења Пресвете Богородице у центру вароши,[ 8]
Аксентије Димић је умро 1874. године као парох у Баваништу. Није имао деце.
Разграната породица Димић води порекло од Диме Путника, Цинцарина који се из Егејске Македоније доселио у Војводину у време сеоба средином XVIII века,[ 9] [ 10] Теофила , Теодора , Петра , Ђуру Б., Душана (Гугу), Платона Димића и Емилију Димић, жену Богољуба Јовановића .[ 11] [ 5]
^ Српски биографски речник (2007), одредница „Димић, Аксентије”. Аllgemeines Künstlerlexikon уз знак питања наводи 1833. г.
^ "Ликовна енциклопедија Југославије", Загреб 1984.
^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме из Херцеговине...", Беч 1866.
^ а б Poreklo.rs: Порекло презимена Димић. Коментар Јована Димића од 21. септембра 2017. у 22:11. ^ а б Аllgemeines Künstlerlexikon, 2000. Одредница „Dimić, Aksentije”, аутор Миодраг Јовановић .
^ Јовановић, Кусовац 1967, стр. 37
^ Mihăilă 2015 , стр. 185 harvnb грешка: no target: CITEREFMihăilă2015 (help ) ^ Поповић 1937 , стр. 356 harvnb грешка: no target: CITEREFПоповић1937 (help ) ^ Ердељановић 1992 , стр. 34 harvnb грешка: no target: CITEREFЕрдељановић1992 (help ) ^ Српски биографски речник (2007) Књига 3, Д-З.
Аllgemeines Künstlerlexikon: Die bildenden Künstler aller Zeiten und Völker. Band 27. München, Leipzig. 2000. ISBN 978-3-598-22740-0 ..
Žarko Domljan (ur.): Likovna enciklopedija Jugoslavije. Knjiga I. Zagreb, Jugoslavenski leksikografski zavod, 1984.
Јован Ердељановић: Срби у Банату. Нови Сад, 1992.
Миодраг Јовановић, Никола Кусовац: Школа Константина Данила. У: Школа Константина Данила. Зрењанин, 1967.
Никола Кусовац: Српско сликарство XVII и XIX века. Каталог збирке Народног музеја Београд. Београд, 1987.
Marian Mihăilă (ур.): Културно наслеђе баната - европско наслеђе. Темишвар. 2015. ISBN 978-973-1958-30-9 .. Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2021)Andrija Mohorovičić i dr. (ur.): Enciklopedija Likovnih Umjetnosti. Knjiga II. Zagreb, Jugoslavenski leksikografski zavod, 1962.
Лазар Николић, Владимир Николић: Српски сликари. Земун, 1895.
Душан Ј. Поповић: О Цинцарима. Прилози питању постанка нашег грађанског друштва. 2. допуњено изд., Београд, 1937 Српски биографски речник. Књига 3, Д-З. Нови Сад: Матица Српска, 2007. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2012)
Лепосава Шелмић и др.: Збирка Јоце Вујића. Београд, 1989. 