Баваниште је насељено место у јужном Банату на територији општине Ковин, јужнобанатски округ, Војводина. Становника има 5.820 према попису из 2011. године. Надморска висина је 82 м. Основна привредна грана је пољопривреда. Најважнија делатност је ратарска производња укључујући и узгој лековитог биља.^[1]

Историја

У току историје, Баваниште мења своје име неколико пута

1412. — 1420. Балванис, Balvanus
1717. — Балваниште
1766. — Баваниште
1911. — мађ. Homokbälvänyos
1918. – Баваниште

Помиње се у почетку XV века као пустара, која је припадала Ковину (Kewy). Године 1412. даровао је краљ Зигмунд опет вароши Ковину. Насеље је 1428, 1438, и 1440. године још у поседу Ковина.

Баваниште спада у ред старих насеља јужног Баната па и читаве Војводине. Први пут се спомиње 1412. године када се јавља под називом пустара Болванис. Припадало је ковинској жупанији. Године 1428. забележено је као насеље. Покоравањем Баната од стране Турака Баваниште је опустело. Године 1660. на карти су забележена два насеља: Велико и Мало Баваниште. Велике промене (сеобе, ратови, болести) током 18. века битно су утицале на даљи развој Баваништа. На картама 1723. и 1761. године се оба насеља означавају као ненасељена. Међутим, како се насеље одликовало плодним земљиштем, Аустрија је одлучила да се подигне и обнови Баваниште. Тако се 1766. године у Баваниште досељавају Срби претежно из Ковина, Гаја и Дубовца.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски статус а становништво је било претежно српско.^[2] Број становника у Баваништу је доста варирао. Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у месту је било шест свештеника. Пароси, поп Пантелејмон Радивојевић (рукоп. 1762), поп Јанко Димитријев (1769), поп Јелисеј Милорадов (1788), поп Пантелејмон Милорадов (1762), поп Михаил Стојанов (дошао 1788. из Пожаревца; рукоп. 1780) и ђакон Арсеније Радивојев (1796).^[3]

Био је 1845. године лајтант у месту Александар Андрић, писац, издавач и новинар. Систематски попис се води од 1869. године.

Узроци варирања броја становника су вишеструки. Током 19. века становништво је смањено због колере и других заразних болести, затим због миграција, а у 20. веку због ратова, миграција и економских проблема. Највећи број становника 6.836 забележен је 1910. године.

Баваништанац Павел Хаџи Стојановић је 1781. године био на поклоничком путовању у Свету Земљу - Јерусалим. Оставио је путописне белешке у једној рукописној књижици, са тог хаџилука које је објавио 1843. године будимски српски лист. Хаџија своје записе почиње речима: О чуда и лепоте превелике! Такође је из Јерусалима послао два писма својим ближњим у Банату. Хаџи Павел је 1766. године у свом дому угостио аустријског цара Јосифа II током његовог путовања ради визитације државе. Тог дана се родио домаћину син Васа, којем је цар том приликом даровао 12 дуката. Сведочанство свог деде сачувао је унук Петар Хаџи Стојановић.^[4]

Године 1768. оснива се Црквена парохија, 1772. године помиње се школа, а нова црква подиже се 1778. године. Грунтовне књиге Баваниште је добило 1809. године. Прва наменска зграда за потребе школе подигнута је 1831. са две учионице и два учитељска стана. Недељне пијаце одржавале су се редовно од 1854. године, а званичну пијацу добија 1859. Државну пошту добија 1868. године. Школску библиотеку добија 1879, читаоницу 1888, апотеку 1892. године када је избушен и први артешки бунар. „Вероисповедаоно забавиште за децу млађу од 6 година“ добило је 1894. године. Исте године изграђена је пруга Ковин — Владимировац — Вршац и отворена је железничка станица.^[5]

Популација кроз историју

Година	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.
Становника	6.120	5.613	5.988	6.680	6.836	6.025
Срба	?	?	?	?	?	5.825
Румуна	?	?	?	?	?	3
Немаца	?	?	?	?	?	238
Мађара	?	?	?	?	?	33

Демографија

У насељу Баваниште живи 4.769 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,0 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 1.884 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	5.805
1953.	6.053
1961.	6.133
1971.	6.322
1981.	6.412
1991.	6.517	6.258
2002.	6.106	6.604
2011.	5.820

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	5.457	89,37%
Роми	411	6,73%
Мађари	37	0,60%
Македонци	36	0,58%
Румуни	16	0,26%
Југословени	16	0,26%
Муслимани	9	0,14%
Хрвати	8	0,13%
Словаци	5	0,08%
Бугари	5	0,08%
Украјинци	2	0,03%
Словенци	2	0,03%
Немци	2	0,03%
Чеси	1	0,01%
Русини	1	0,01%
непознато	33	0,54%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	7	9
80+	41	78
75—79	74	119
70—74	119	196
65—69	132	199
60—64	146	160
55—59	136	132
50—54	218	219
45—49	278	247
40—44	246	214
35—39	203	189
30—34	196	178
25—29	206	175
20—24	230	231
15—19	246	203
10—14	202	206
5—9	184	163
0—4	174	150
Просек :	37,0	40,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.553	1.644	1.689	1.752	1.884	1.937	1.884

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	332	408	319	415	227	122	40	8	6	7	3,24

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.478	815	1.447	133	72	11
Женски	2.549	519	1.460	478	88	4
УКУПНО	5.027	1.334	2.907	611	160	15

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.504	646	0	1	348
Женски	810	378	0	1	95
УКУПНО	2.314	1.024	0	2	443
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	17	89	122	17	69
Женски	1	7	126	22	10
УКУПНО	18	96	248	39	79
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	31	57	28	23
Женски	2	17	13	37	72
УКУПНО	3	48	70	65	95
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	24	6	0	25
Женски	7	7	0	15
УКУПНО	31	13	0	40

Галерија

Баваниште
Баваниште;
	Православна црква у Баваништу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Ковин
Становништво
— 2011.	5.820
— густина	67/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 49′ 05″ С; 20° 52′ 20″ И / 44.818° С; 20.872166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	82 m
Површина	90,8 km2
	Баваниште Баваниште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26222
Позивни број	013
Регистарска ознака	KO

Артески бунар, Баваниште
Баваниште на разгледници
Продавница у Баваништу

Види још

Референце

^ Лековито биље лечи и беспарицу („Политика”, 26. август 2016)
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ "Србски народни лист", Будим 1843. године
^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9. стр. 183.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

[1] Лековито биље лечи и беспарицу („Политика”, 26. август 2016)

[2] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[3] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[4] "Србски народни лист", Будим 1843. године

[5] Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9. стр. 183.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]