Библиотека Глигорије Возаровић

Оснивање	1866.
Локација	Сремска Митровица  Србија
Обим	118.187
Директор	Слободан Кекић
Адреса	Вука Караџића 1
Веб-сајт	Библиотека Глигорије Возаровић

Библиотека Глигорије Возаровић је културна установа великог значаја у Сремској Митровици, основана је на темељима српске грађанске читаонице из 1886. године и једна је од најстаријих библиотека на подручју Срема. Представља једну од регионалних библиотека у библиотечко-информационом систему Републике Србије, а према решењу Министарства за културу обавља матичну функцију за библиотеке Срема. Добија име по познатом књиговесцу и издавачу Глиорију Возаровићу.

Установа Библиотеке Глигорије Возаровић у Сремској Митровици смештено је у здање Српског дома у самом срцу старог дела града.

Српска грађанска читаоница у Митровици основана је 4. фебруара 1866. године.^[1][2] Правила су усвојена 8./21. фебруара 1904. године на Главној редовној скупштини. Штампана су у митровачкој штампарији Мирослава Спајића. У шест поглавља је регулисан целокупан рад:

• Наслов и циљ
• Чланови
• Друштвена управа
• Општа опредељења
• Престанак рада друштва
• Обавезна моћ друштвених правила

Од Српског академског друшта Зора из Беча добила је 1906. 10.000 народних марака за оснивање Народне књижнице која би ширила образованост и писменост. Примање жена у Читаоницу била је реткост. Тек 1912. после краће дебате примљена је прва жена, а 1913. на предлог Јована Удицког жене су добиле дозволу за учлањење.^[2]

Први светски рат и пожар Књижнице који се догодио 6. септембра 1914. утицали су да Читаоница престане са радом 5 година. Године 1919. Читаоница се преселила у просторије Имовине општине и ту поново отпочела свој рад, а због нестабилних политичких ситуација и ратних година престаје са радом тридесетих година.

Почетак Другог светског рата је поново време страдања књиге. Поново се 1946.године оснива градска књижница и читаоница у Сремској Митровици, 1948. пресељена је у Дом културе, а 1949. у нове просторије у центру града. Тада броји 4.445 књига, док је број чланова био све већи, највише уписаних ђака и студената. Библиотека развија нове путеве на старим темељима, поново организује манифстације, предавања, књижевне вечери, наставља се рад покретне библиотеке.^[2]

Иако је рад читаонице био различитог обима са повременим прекидима и тешкоћама које су и живот и суровости два рата доносили, она остаје племенити почетак и корен библиотекарства у граду. После Другог светског рата, 1946. године, долази до обједињавања књижних фондова у граду и стварања Народне књижнице и читаонице „Просвета“, која је имала 2.115 књига и била смештена у две просторије приватне зграде. На иницијативу библиотеке и Савета пионира се 1957. године оснива прво Дечје одељење. Одвојено је 2500 књига, и у првој години рада уписано око 500 читалаца. Током шездесетих година мрежа библиотека у Сремској Митровици била је неразвијена. Радила је само библиотека Просвета и имала је огранак у Општој болници. У околним селима су повремено радиле библиотеке, без средстава и стручног рада, а 1964. се отварају три огранка. Библиотека временом мења популистички карактер и окреће се задовољавању културних, просветних и информационих потреба свих слојева становништва, рад постаје законом регулисан и финансиран из јавнх средстава, а фондови се полако попуњавају стручном и научном литературом, поред белетристике и књига за децу. Библиотека је 13. октобра 1966. године добила нове просторије за Дечије одељење, које је бројало 8.390 књига. У априлу 1968. године библиотека је добила диплому и новчану награду за најбољу библиотеку у Војводини, а због изузетних успеха у раду са школском децом, Културно-просветна заједница Републике Србије, издавачка предузећа и Општинска заједница образовања за Срем, поклонили су Дечијем одељењу 5.200 књига. Године 1969. библиотека Просвета пресељена је у строги центар града, у Српски дом у којем је раније био смештен хотел Парк. На Дан ослобођења града, 1. новембра 1969. било је отварање библиотеке.^[2]

Седамдесетих година дошло је до развоја индустрије и мреже културно-образовних институција у граду, мењала се интелектуална и професионална структура корисника библиотеке што је захтевало попуњавање фондова литературом уже стручне садржине. Тако је издавањем енциклопедија, лексикона, речника, књижевне критике и њиховим смештањем у нови, наменски простор основано 1969. године Научно одељење. Године 1970. библиотека је добила и нови назив Глигорије Возаревић, по књиговесцу и издавачу који је рођен у Лежимиру, селу близу Сремске Митровице. Била је члан удужења Братство осам библиотека коју су чиниле и библиотека у Цетињу, Тетову, Чачку, Мостару, Крању, Карловцима и Косову . Седамдесетих година број читалаца је био недовољан, те је почела борба за нове књиге и читаоце. Упућена су писма радним организацијама, успостављена је сарадња са синдикатима, планирано је организовање културно-уметничких и образовних приредби и предавања. гостовање познатих уметника и писаца, такмчичења за ученике средњих школа. Такође, почела је и са радом покретна библиотека. Два пута месечно књижничари су носили кофер са књигама у фабрику Митрос, радници си узимали књиге на читање и уредно их враћали. Било је активно и Дечије одељење, које је за своје читаоце организовало низ културно-образовних програма. Године 1973. библиотека је отворила прву дискотеку са намером да шири музичку кутуру. Читаоницама је на располагању била колекција од 160 музичких плоча са различитим жанровима. У децембру, 1977. године, после дугогодишњих припрема дошло је до реализовања једног од до тада највећих акција библиотеке, Библиобус - покретна библиотека. Возач – књижничар је у комбију, сваког дана по утврђеном редоследу, са одређеним бројем књига из Одељења за одрасле и Одељења за децу, обилазио месне заједнице и радне организације. На овај начин је библиотека ушла у производне хале, мензе, клубове и приближила се радницима који су постли значајан део читалачке публике.^[2]

Осамдесете су за библиотеку биле године јубилеја и награда. Године 1986. обележавало се 120 година од оснивања Српске грађанске читаонице и 40 година рада у слободи. Библиотека је 1980. располагала књижним фондом од 87.654 књига. За период од 1981- 1985. радна група Савеза библиотечких радника Срема усвојила је план развоја библиотека. Договорено је да стручна литература у библиотеци у Сремској Митровици буде специјализована за области медицине, месне, шумарске, и дрвопрерађивачке области. Усвојен је предлог да се изради Централни каталог стручне литературе. У 1983. години урађена је прва ревизија књига, која је успешно одрађена, тако да је фонд износио 90.424 књига. Крајем осамдесетих година донесени су многи закони о библиотекарству, који су јасно дефинисали положај и улогу библиотекара, те се библиотека суочила са новим променама.

Деведесете су започете обележавањем 200 година од рођења Глигорија Возаровића. Књижни фонд у библиотеци бројао је 107.902 књига. Године 1994. библиотека у Сремској Митровици постала је једна од регионалних библиотека у библиотечко-информационом систему Републике Србије. Крајем 20. века библиотека је испуњавала професионалне, уметничке, јавне и културне функције.^[2]

Библиотека је, поштујући традицију из које је проникла, за свој Дан изабрала 4. фебруар, дан када је настала Српска грађанска читаоница у Сремској Митровици и први пут га обележила 2002.године. Дечије одељење је 2003. штампало Књиготеку у којој је сваког месеца обавештавло децу о новим књигама и програмима. То је био први информативни лист овог одељења. Уведен је нови програм за обраду библиотечких фондова, 24. фебруара 2005. презентован је рад и одржана обука за библиотекаре који ће радити у БИСИС програму. Тако је после МПА и ВИНАЈСИС програма, поново почело стварање нове е-базе библиотечких фондова у БИСИС-у. Године 2006. обележавало се 140 година од оснивања Српске грађанске читаонице у Митровици, а од 18. до 25. маја 2007 пола века од оснивања Дечјег одељења које је бројало 39.115 књига обрађених у БИСИС програму. Године 2008. покренут је посебан програм за тинејџере и 11. јуна отоврен је омладински кутак Зона младих. То је било физички одвојено, урбано уређено, модерно опремљено и опуштено место у читаоници Одељења за одрасле. Грађа је прилагођена потребама младих, од романа, стрипова, приручника, популарних часописа до избора музике, рачунарских програма, игара и слично. Библиотека је 2009. отворила још једној посебној групи читалаца, а то су жене са села, пошто су се удружења жена организовала у разним селима митровачке општине са циљем да се негује етно-традиција. Од 2011. године корисницима су на располагању и рачунар и интернет. Данас Библиотека по својој развијености и функцији представља једну од регионалних библиотека у библиотечко-информационом систему Републике Србије. Библиотека располаже простором од 673 m2 који је раздвојен и налази се у склопу суседних зграда. У Библиотеци ради 24 запосленa, од тога 20 библиотечких радника. Књижни фонд броји преко 120.000 књига, док је у 2015. години износио 118. 187 књига.^[3]

Унутрашња организација следи законске одредбе.^[2]

Према решењу Министарства за културу Библиотека обавља матичну функцију за библиотеке Срема у општинама Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Стара Пазова и Шид од 1961. У својој надлежности има 6 народних, 32 основношколске, 12 средњошколских и пет специјалних библиотека, у којима ради 156 библиотечких радника.

Набавља и обрађује књиге за сва одељења и огранке. У одељењу се изграђују централни, ауторски, стручни, предметни и насловни каталог. Одељење располаже књижним фондом од 52.453 књиге из области науке, уметности и књижевности, 9 дневних новина и 4 часописа које користи 4.525 уписаних читалаца. Органиѕују се књижевни сусрети, потеске вечери, трибине и изложбе у читаоници одељења. Од 2005. води инвентар и обраду у БИСИС програму.

Читаоцима даје на коришћење у свом простору богат фонд од 10.783 наслова из свих области науке, уметности и књижевности. Намењен корисницима који се бави научно-истраживачким, студијским и публицистичким радом.

Чува културну баштину Општине. Сакупља и обрађује сву књижну у некњижну грађу, која се своји садржајем, местом издања или ауторством односи на територију општине. Збирка броји 1.606 књига и 39 наслова новина, часописа, магазина и недељника.

Преко разноврсних облика културно-васпитних активности и књижног фонда од 46.631 књига и 8.638 сликовница кроз свет књиге и читања води децу од предшколског узраста до завршетка основне школе. У одељењу, поред изнајмљивања жељене књиге они могу да учествују у такмичењима у цртању, рецитовању, писању, квизовима, креативним радионицама или присуствују књижевним сусретима. Огранци у Босуту, Јарку, Кузмину, Мартинцима, Чалми и Шашинцима својим књижним фондовима од 38456 књига и књижевним програмима задовољавају потребе за културом деце и мештана ових села.

Одељење је у сарадњи са школским и предшколским установама, невладиним организацијама, предузећима, удружењима жена и пензионера. Програм обухвата широк круг читалаца, од којих је посебно значајан програм намењен младима Зона младих, који окупља кориснике средњих школа.

Садржи грађу намењену корисницима старијим од 14 година. Њима је на располагању 79.580 књига и бесплатно коришћење интернета. У Одељењу се налази и збирка старе и ретке књиге која је електорнски обрађена. Збирка броји 4.006 књига на 11 страних језика.

Библиотека има организован рад у шест села: Шашинци, Чалма, Мартинци, Јарак, Босут и Кузмин. Располажу књижним фондом од 48.113 књига и 1293. сликовнице. Укупан број чланова износи 898 читалаца.^[2]

Годишњак библиотека Срема је стручни часопис који су библиотекари Срема покренули 1997.године.^[4] Оснивањем часописа тежили су да садржај и културни живот библиотеке буде доступан широј јавности. Часопис обухвата вести о стручним активностима, вредностима легата и збирки, портрете знаменитих стваралаца, успешне програме, прати развој сремских библиотека и сл. У сарадњи са Библиотеком, часопис издаје и Подружница библиотекара Срема.^[3] Подружница библиотекара Срема јесте организација библиотечких радника, која је основана 1972. године, а сам назив Продужница добија 1992. године. Подружницу чине библиотечки радници народних, школских и специјалних библиотека Срема.

• Званична презентација Библиотеке Глигорије ВозаровићПриступљено 13.4.2017.
• Званична страница Града Сремска Митровица Приступљено 13.4.2017.