Стјепан Фунарић — Јота (Слободница , код Сл. Брода , 7. април 1921 — Београд , 26. август 1979 ) био је учесник Народноослободилачке борбе , правник , друштвено-политички радник СФР Југославије и народни херој Југославије .
Рођен је 7. априла 1921 . године у Слободници , код Славонског Брода , у радничкој породици. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију у Славонском Броду, 1940 . године. У гимназији се повезао са марксистички оријентисаним ђацима. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је школске године 1935 /'36 . У Фунарићевој кући тада је била смештена техника Окружног комитета КПХ Славонски Брод. По завршетку гимназије 1940. примљен је у Комунистичку партију Југославије (КПЈ), а на јесен 1940. уписао се на Правни факултет у Загребу .
Пред рат, Фунарић је остао активан у партијском раду у околини Славонског Брода, а посебно у техници Окружног комитета. Учествовао је на Окружној партијској конференцији за Славонски Брод, одржаној 22. јуна 1941. године недалеко од Брода, којој је присуствовао и секретар Централног комитета КПХ, Раде Кончар , а који је дао директиве за даље јачање партијске организације. У извршењу таквих директива, Фунарић је учествовао у првим диверзантским акцијама код Брода, у минирању железничке пруге Загреб –Београд , те нападима на усташке функционере и жандаре у Слободници и Сибињу . Ове акције вршила је тзв. Западна диверзантска група Славонскобродског одреда , формирана у шуми Церовац 5. јуна 1941. године.
Фунарић је једно време до краја 1941. боравио на подручју Ђакова са задатком обнављања рада скојевских организација, стварања народноослободилачких одбора и њиховом повезивању са партизанима и са ОК у Броду. У марту 1942 . године, постао је заменик политичког комесара , а у лето исте године и политички комесар Другог славонског одреда . После формирања Прве славонске бригаде , постављен је за секретара Бригадног комитета СКОЈ-а. Са те дужности отишао је децембра 1942. године на Први конгрес Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ) у Бихаћ , где је био представник омладине из Славоније . Тамо је био изабран у Централни одбор УСАОЈ-а.
Након Четврте непријатељске офанзиве и повратка у Славонију у марту 1943 . године, Фунарић је неко време водио партијске курсеве на Папуку и Диљ гори. Ускоро је постао руководилац Политодела Осамнаесте славонске бригаде , а од јесени 1943. заменик политичког комесара 25. бродске бригаде . Септембра 1944 . отишао је на рад у Политички одел 28. ударне дивизије , дужност на којој је остао све до краја рата.
После рата, био је на разним војним, партијским и другим дужностима. Најпре је био распоређен на рад у Одељење за заштиту народа (ОЗН) за Југославију . Као припадник Озне, тешко је рањен 1. маја 1945 . у обрачуну са једном од заосталих четничких група, приликом чега је смртно погођен Ђуро Бошковић . Затим је до 1956 . године службовао у служби безбедности у Југословенској народној армији (ЈНА). Демобилисан је у чину пуковника ЈНА. Од 1956. до 1961 . године био је на раду у Централном комитету СКЈ . Доцније је био секретар Савезног одбора СУБНОР-а Југославије , савезни народни посланик у Савезној скупштини СФРЈ за Славонски Брод, од 1967 . генерални секретар Савезне скупштине, а затим делегат и председник Комисије за избор и именовања у Скупштини СФРЈ.
Умро је 26. августа 1979 . године, у Београду . Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду , али су по жељи Фунарићеве породице, његови посмртни остаци пренесени из Алеје.
Носилац је Партизанске споменице 1941 . и више југословенских одликовања , међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом , Орден братства и јединства са златним венцем , Орден за војне заслуге са великом звездом , Орден за храброст и два Ордена партизанске звезде са пушкама . Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953 . године.
Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији . „Седма сила“, Београд 1957. година.Пали непобеђени 1944—1964 . Београд: Савезни одбор за прославу двадесете годишњице службе унутрашње безбедности. 1964. Народни хероји Југославије
Народни хероји из Славоније
