Други славонски партизански одред

Други славонски партизански одред
Југословенска партизанска застава
Постојање16. август 1942. - децембар 1944.
Формација3 батаљона
Јачина761 (1941)
649 (1943)
ДеоНародноослободилачки партизанских одреда Југославије
Ангажовање
Команданти
КомандантЈован Маринковић Иво
Гојко Ковачевић
Политички комесарСтјепан Фунарић
Лазар Врачарић

Други славонски народноослободилачки партизански (НОП) одред (Други одред Треће оперативне зоне НОВ и ПО Хрватске) је био партизанска јединица у саставу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије током Другог светског рата у Хрватској.

Историјат

Формиран је 16. августа 1942. од дела људства 1. славонског НОПО. Имао је три батаљона са 761 борцем. Био је у саставу 3. оперативне зоне НОВ и ПО Хрватске до 20. јуна 1943. када је ушао у састав 2. корпуса НОВЈ. Нападао је непријатељска упоришта и саобраћај и политички деловао у народу. Истакао се у заузимању домобранског упоришта у Подгорачу 20. августа, а са 1. славонским НОПО, Пролетерским батаљоном Босанске крајине и Банијском пролетерском четом у ослобођењу Ђуловаца 27/28. августа, заузимању домобранског упоришта Ораховице 13. септембра и Слатинског Дреновца 16. септембра. Дао је део људства за формирање Калничког НОПО (10. октобра) и 1. славонске бригаде (11. октобра), када је реорганизован у два батаљона. Заузео је усташко упориште Трнаву код Подравске Слатине 23. новембра и учествовао у ослобођењу Воћина 12. децембра. Поново је 30. децембра 1942. дао део људства за формирање 18. славонске бригаде, а 11. фебруара 1943. и за формирање 18. славонске бригаде. Почетком маја 1943. формиран је 3. батаљон, а 17. маја дао је 80 бораца за формирање 21. славонске бригаде, те је поновно смањен на два батаљона. Од 20. јуна је потчињен 2. хрватском корпусу, 29. јуна преименован је у Подравски НОПО, а 15. августа у његов састав ушао је и мађарски батаљон Шандор Петефи. У лето 1943. обезбеђивао је жетву на свом подручју. Од 1. септембра је у саставу Источне групе НОП одреда 6. корпуса НОВЈ, а у октобру је преименован у Осјечки НОП одред. Дао је 26. октобра 100 бораца за формирање 1. чехословачке бригаде Јан Жишка. Одред је учествовао у заузимању немачког упоришта у Гашинцима код Ђакова 29. октобра, а 21. новембра у близини Подгорача напао је немачку моторизовану колону и уништио 6 камиона. Крајем децембра 1943. имао је 649 бораца и руководилаца. Средином фебруара 1944. дао је 200 бораца за попуну 12. дивизије и остао са два батаљона и самосталном четом; почетком марта формирао је 3. батаљон који је средином јула дао за формирање Подравског НОПО 6. корпуса. Значајније акције Одреда у 1944. су: одбрана Подгорача од напада јачих снага 2. усташког здруга 22. фебруара; напад на оклопни воз код Доњег Михољца 13. марта; рушење пруге између Нашичке Брезнице и Кошке на 8 места 27. априла; при нападу на усташку и немачку колону 17. јула код Острошинаца када је водио успешне борбе против непријатељевих тенкова; рушење непријатељевог транспортног воза код Даља (на прузи ОсијекВуковар) 2. августа када је уништена локомотива, 4 вагона, тенк и 2 камиона, и другог воза у близини истог места (уништене 2 локомотиве и 9 вагона) 16. августа. У лето 1944. обезбеђивао је сакупљање жетве и одбијао нападе непријатељевих снага на слободну територију Славоније. У септембру 1944. поновно је формирао 3. батаљон, октобра дао 1. батаљон за попуну Осјечке бригаде, а средином децембра 1944. је расформиран. Његовим људством попуњене су јединице 12. дивизије НОВЈ.[1]

Референце

  1. ^ Vojna enciklopedija. 8 (2. izd. doštampano 1978. изд.). Beograd. 1974. стр. 672.