Осјечка ударна бригада

Осјечка ударна бригада
Борци 4. батаљона Осјечке бригаде, Славонија 1944. године
Постојање1. март 1944мај 1945.
Место формирања:
Слободна Власт, код Левањске Вароши
Формација4 батаљона
Јачина1. август 1944: 1052 војника и официра
1. децембар 1944: 1717 војника и официра
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Команданти
КомандантМилан Јока
Политички комесарСтево Вештица

Осјечка ударна бригада НОВЈ формирана је 1. марта 1944. године од првог батаљона бившег противчетничког батаљона 6. корпуса, другог батаљона издвојеног из Диљског НОП одреда и трећег батаљона састављеног од бораца из Пожешког НОП одреда. Четврти батаљон је формиран 20. августа 1944. од новопридошлих бораца. Након фомирања укључена је у састав 12. ударне дивизије односно 6. корпуса НОВЈ.

Први командант Осјечке бригаде био је Милан Јока, касниије проглашен за народног хероја.[1]

У мају 1944. у саставу бригаде формирана је Руска чета, а од августа батаљон, састављен од држављана Совјетског Савеза. Неко је време у саставу бригаде деловала и Немачка чета „Ернст Телман”, чији је број према извештају штаба 6. славонског корпуса од 10. августа 1944. бројао 50 људи.

Ратни пут бригаде

Совјетски борци бригаде у више наврата су били похваљени због истицања у биткама у документима 12. славонске дивизије и 6. корпуса НОВЈ-а. У извештају штаба корпуса, упућеног 13. јуна 1944. Главном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Хрватске, забележено је да је цела „Руска чета, која је својим противнападима на непријатеља највише придонела изласку из окружења јединица Осјечке бригаде”, а која је 29. маја 1944. упала у непријатељску заседу на подручју између села Чаглин и Стари Микановци.

Бригада је током септембра и октобра у саставу операција 6. славонског и 10. загребачког корпуса учествовала у борбама за ширење ослобођене територије око Вировитице. Тако је 4. и 5. октобра заједно са 12. славонском бригадом ослободила Вировитицу, а 12. октобра Ђурђевац. Од 13. до 17. октобра учествовала је у покушају ослобођења Копривнице. Дана 13. новембра ослободила је Пишкоревце, што је била њена највећа победа током рата. Од 17. до 24. новембра учествовала је у борбама НОВЈ за Нашице.

Током формирања Сремског фронта у првој половини децембра 1944, бригада се сукобљавала с надолазећим немачким јединицама. Када је Вермахт покренуо офанзиву на Вировитички мостобран јануара 1945, Осјечка бригада је учествовала у одбрани Ђурђеновца и Нашица. Падом мостобрана у фебруару, бригада се с осталим јединицама НОВЈ пребацила на мађарску страну, у Барч. Након офанзиве Вермахта на мађарску страну у склопу Операције Вукодлак, бригада је пребачена у Барању, где је у марту 1945. учествовала у бици за Болман.

Након пробоја Сремског фронта, Осјечка бригада је 12. априла форсирала Драву код Сарваша, док је наредног дана њен 4. батаљон заједно са 7. бригадом и 36. дивизијом ослободио Јосиповац, наставивши према Осијеку. За то су време у ноћи са 13. на 14. април, 1. и 3. батаљон Осјечке бригаде ушли први у Осијек, а за њима око 5 ујутро Седма и 12. војвођанска бригада. У ослобођеном Осијеку, бригада је остала до 22. априла, у резерви 3. армије ЈА, када је пребачена у састав 12. славонске дивизије и укључена у завршне операције за ослобођење Југославије. Свој ратни пут, Осјечка бригада је завршила у Дравограду 15. маја 1945. године, опкољавањем остатака усташко-домобранских снага.

Национални састав бригаде

Руски батаљон Осјечке ударне бригаде, Славониjа, 1944. године

Према подацима стожера 12. славонске дивизије, од 1. јула 1944. у Осјечкој бригади било је 939 људи, и то: Срби 417, Хрвати 338, држављани СССР-а 102, Немци 29, Чеси и Словаци 13, Пољаци 11, Мађари 7, Италијани 6, Словенци 5, Украјинци 5, Јевреји 3, Муслимани 3.

Према подацима 1. августа 1944. године у Осјечкој бригади било је 1052 борца, и то: Срби 442, Хрвати 352, држављани СССР-а 147, Немци 50, Италијани 18, Чеси и Словаци — 14, Пољаци 9, Украјинци 7, Муслимани 4, Словенци 4, Мађари 3, Јевреји 2.

Према подацима штаба дивизије 1. децембра 1944. године, у Осјечкој ударној бригади било је 1717 бораца, и то: Хрвати 826, Срби 362, држављани СССР-а 258, Италијани 157, Украјинци 36, Муслимани 23, Чеси и Словаци 22, Мађари 13, Немци 7, Пољаци 7, Словенци 4, Јевреји 1, Црногорци 1.

Споменик бригади

Године 1979. године у селу Слободна Власт крај Левањске Вароши свечано је био отворен споменик Осјечкој ударној бригади. Споменик је уништен почетком 1990-их.

Командни састав

Командант Милан Јока и заменик политичког комесара Перо Цар, 1944. година.

Команданти:[2]

  • Миливој Бабац - Обилић (погинуо 13. 11. 1944. у селу Пишкоревцима)
  • Милан Бобић (погинуо 21. 2. 1945. у Барањи, несретним случајем)
  • Ђоко Чанаглић (умро 1981)
  • Милан Јока
  • Фрањо Шљиварић

Политички комесари:

  • Маријан Грозај (умро после рата)
  • Антун Малић - Броцо
  • Стево Вјештица (погинуо маја 1944. на Диљу)

Начелници штаба:

  • Милан Бобић
  • Јурај Давила (погинуо 14. 12. 1944. у селу Широко Поље)
  • Миле Главаш
  • Јовица Продановић

Референце

  1. ^ Stana Nidžović Džakula (4. 5. 2016). „Generali Banije” (на језику: српски). Приступљено 1. 8. 2024. 
  2. ^ Осјечка ударна бригада, 203. стр.

Литература

  • „Osječka udarna brigada”. znaci.org. Biblioteka Znaci. Приступљено 3. 8. 2024. 
  • О чем не говорилось в сводках [сост.: И. Н. Куликов, Ю. А. Плотников, Б. Л. Сахаров]. — Москва: Госполитиздат, 1962 — С. 142—151.
  • Никола Анић, Секула Јоксимовић, Мирко Гутић. Народно ослободилачка војска Југославије. Преглед Развоја Оружаних Снага Народноослободилачког покрета 1941—1945. — Београд: Војноисторијски институт, 1982.