Гроб Слободана Перовића у Алеји заслужних грађана Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на Новом гробљу у Београду ]]
Слободан Цица Перовић (Крагујевац , 6. мај 1926 — Београд , 2. мај 1978 ) био је српски и југословенски филмски , телевизијски и позоришни глумац .
Детињство је провео у Крушевцу , Приштини и Нишу . Током Другог светског рата , налазио се у немачком заробљеништву. По ослобођењу Југославије , запослио се у Министарству за социјално старање, у својству финансијског инспектора. Потом је радио у Индустрији прецизне механике, да би напослетку био запослен као књиговођа у Југословенском драмском позоришту (ЈДП). Глумом је почео да се бави пре него што је уписао Академију за позоришну уметност у Београду , 1949 . године. Дипломирао је 1953 . године у класи професора Јозе Лауренчића представом Зикови , рађеној према тексту Максима Горког .[ 1]
Био је члан Београдског драмског позоришта , Југословенског драмског и Атељеа 212 од 1951 . године. Прву филмску улогу остварио је као четник Марко у филму Њих двојица , 1955 . године. На Филмском фестивалу у Пули награђен је Златном ареном , за комичну улогу мушкарца који мења улогу са презапосленом женом у филму Мушкарци 1963 . са Оливером Марковић , у режији Мила Ђукановића . Поред филмова, глумио је и у телевизијским серијама.[ 2] [ 3]
Остао је упамћен по улогама усамљеника; немоћних, очајних и отуђених ликова, људи који у себи крију велику трауму, прећутану бол или притајени порив за самоуништењем.[ 1]
Преминуо је у Београду , 2. маја 1978 . године, у 52. години живота. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду .
Жељко Симић је 2020 . написао монографију о животу Цице Перовића коју је издао Службени гласник .[ 4] [ 5]
1950▼
1960▼
1970▼
Укупно
Дугометражни филм
7
15
5
27
ТВ филм
0
14
17
31
ТВ серија
0
3
4
7
ТВ мини серија
0
1
0
1
ТВ кратки филм
0
0
3
3
Кратки филм
0
1
2
3
Укупно
7
34
31
72
