У завичају, Доњој Топлици је учио основну школу, а гимназију у Белој Цркви, где 1940 завршава први разред и у Панчеву у којем наставља школовање ратне 1941. године. Касније, током Другог светског рата живи највише у родном селу и у Ваљеву где повремено полаже појединачне гимназијске испите, а истовремено похађа кројачки занат и у Мионици добија диплому за квалификованог кројача. Године 1944. активно се укључује у Народноослободилачки покрет. Од 1945-1946. завршава V и VI разред Ваљевске гимназије. Коначно, дипломира у Београду1948. године у Четвртој мешовитој београдској гимназији.
Од 1948. студирао је у групи за Југословенске језике и књижевност и дипломирао 1952. године на Филозофском факултету у Београду из области Југословенска књижевност. Слободан Ж. Марковић је радио у Вршцу као гимназијски професор, а потом је постављен за републичког школског инспектора. На Универзитет у Београду изабран је за професора1956. године. Прошао је сва универзитетска звања и редовни је професорФилолошког факултета за нове југословенске књижевности. Био је, поред осталога, продекан и декан Филолошког факултета у Београду и предавач на универзитетима у Гетингену (Немачка), Пекингу (Кина), у Београду, Нишу и Приштини. Од 1956. године на Филолошком факултету као редовни професор први пут покреће наставу из области Књижевност за децу. Прво у оквиру семинарских часова а од 1964. на редовним предавањима своју љубав према овој области претворио је у струку и генерације студената упућивао на активан рад у овој области. У октобру 1963. одбранио је докторат из књижевних наука - Живот и књижевно дело Јована Поповића : 1905-1952.[3]
Један је од оснивача и дугогодишњи директор Међународног славистичког центра Србије. Био је више година председник Друштво за српски језик и књижевност Србије и Савеза славистичких друштава Југославије, главни и одговорни уредник часописа „Књижевност и језик“, председник Управног одбора Змајевих дечјих игара и вишегодишњи главни уредник часописа „Детињство“, члан Председништва Међународног комитета слависта, потпредседник и председник УНЕСКО асоцијације радника на књизи за децу и стални научни саветник, један од оснивача и члан Извршног одбора Вукове задужбине, један је од оснивача и десетогодишњи председник Управног одбора Задужбине „Десанке Максимовић“ и председник Културно просветне заједнице Србије[4].
Научни и књижевни рад
Научни рад професора др Слободана Ж. Марковића посвећен је историји нових југословенскихкњижевности, њиховој међусобној повезаности и везама са светском књижевношћу, као и књижевности за децу. Објављивао је стручне и научне радове из следећих области: Из школске праксе наставе српског језика и књижевности; о појединим писцима и књижевним раздобљима о којима пише критике и приказе књижевних дела; истраживачки рад и студије о писцима и књижевним проблемима у српској и другим, словенским књижевностима, посебно о вези српске књижевности са другим литературама. Објавио је око 600 књижевних студија и расправа у периодичним публикацијама и зборницима на српском, немачком, руском, енглеском, француском и мађарском језику.[5] као и књиге — „Записи о књижевности за децу“ I, II, III и IV (више издања), „Књижевни покрети и токови између два светска рата“, монографије „Лаза Лазаревић“, „Милан Ракић“, „Бранко Ћопић“, „Исидора Секулић“, „Јован Поповић — живот и књижевно дело“, „Вук Караџић у књижевном трајању“, „Књижевно стваралаштво Десанке Максимовић“, „Трагање за идеалима“ и „Појаве, ствараоци и дела у македонској књижевности“; Надалеко су чувене његове антологије: „Антологија српске приче за децу“, „Антологија српских поема за децу“ „Ко је бољи јунак“, „Ђаку прваку“, „Златна књига“; студије — „Књижевне појаве између два светска рата“, „Континуитети и вредности“ и путопис „Професор у Пекинг — професор из Пекинга“.[5][4][6]
Марковићеви радови су превођени на све јужнословенске језике, као и на немачки, енглески, француски, румунски, мађарски, чешки и руски језик. Такође, запаженим саопштењима и рефератима учествовао је на више конгреса и стручних скупова у земљи и свету.
„Књижевни покрети и токови између два светска рата“, 1970.
„Професор у Пекинг — професор из Пекинга“, 1992.
„Књижевне појаве између два светска рата“, 1982.
„Континуитети и вредности : студије о новој српској књижевности“, 1990.
„Ђаку прваку“, 1994.
„Златна књига : антологија књижевног стваралаштва за младе“, 1996.
"Сто година друштва за српски језик и књижевност", 2011.
Монографије:
„Лаза Лазаревић“, 1962.
„Милан Ракић“, 1962.
„Бранко Ћопић“, 1966.
„Исидора Секулић“, 1968.
„Јован Поповић — живот и књижевно дело“, 1969.
„Вук Караџић у књижевном трајању“, 1987.
„Књижевно стваралаштво Десанке Максимовић“, 1998.
„Трагање за идеалима“, 2006.
„Појаве, ствараоци и дела у македонској књижевности“, 2007.
Градска библиотека Љиг, Дечја библиотека "Слободан Ж. Марковић"
Библиотеке
Слободан Ж. Марковић је поклонио библиотекама Колубарског округа преко 9 000 књига. То су библиотеке из три општине које сматра својим завичајем: Матичној библиотеци „Љубомир Ненадовић“ Ваљево, Библиотеци „Милован Глишић“ Мионица и Градској библиотеци у Љигу .[7] Поклонио је Градској библиотеци Љиг преко 5 000 наслова књига. Захваљујући том поклону при Градској библиотеци Љиг је 30. априла 2012. године отворена Дечја библиотека која носи назив свог дародавца Слободана Ж. Марковића. Простор се налази у центру вароши који је обезбедила општинска управа Љиг. Дечја библиотека „Слободан Ж. Марковић“ је осмишљена за најмлађе читаоце, али и оне који се баве научним радом[8]
Галерија
Детињство
Слободан Ж. Марковић први слева са ђацима из Горњег Мушића (1942)
Слободан Ж. Марковић као ђак, из личне архиве
Слободан Ж. Марковић као гимназијалац
Из личне архиве
Са оцем Живорадом у шљивику (1989)
Слободан Ж. Марковић у Народној библиотеци Србије, 1996. године
Слободан Ж. Марковић, из личне архиве 1
Слободан Ж. Марковић, из личне архиве 2
Потписивање споразума о поклону преко 5 000 књига Градској библиотеци у Љигу
С јавним личностима
Са Десанком Максимовић (1975)
Са Десанком Максимовић на отварању нове зграде Библиотеке града Београда (октобар, 1986)
Уручење награде "Десанка Максимовић" Стевану Раичковићу у Бранковини 1995. године
Сусрети у књижевности двају блиских народа : огледи из компаратистике, балканистике и југославистике / Илија Конев. - Београд : Завод за уџбенике : Вукова задужбина ; Нови Сад : Матица српска, 2010 (Суботица : Минерва). - 186 стр. - (Студије о Србима ; књ. 19). - pp. 182-185: Поговор / Слободан Ж. Марковић. (COBISS)[мртва веза]
Роман у српској књижевности за децу и младе / Христо Георгијевски. - Нови Сад : Змајеве дечје игре, 2005 (Нови Сад : Offset print). - 173 стр. - (Библиотека Змај ; књ. 15) (COBISS)[мртва веза]
Књижевност за децу и њена улога у васпитању и образовању деце предшколског узраста : тематски зборник / [главни и одговорни уредник Сунчица Денић]. - Врање : Учитељски факултет, 2012 (Врање : Аурора). - 422 стр. : илустр. - Радови на срп., мак., и буг. језику. (COBISS)[мртва веза]
Поезија Матије Бећковића : зборник радова / Десанкини мајски разговори, Београд, Ваљево, Бранковина, 14, 15. и 16. маја 1999. ; приредио Слободан Ж. Марковић. - Београд : Задужбина Десанка Максимовић, 2002 (Бор : Бакар). - 84 стр. - ("Десанкини мајски разговори" ; књ. 9) (COBISS)[мртва веза]
Библиографија дела Десанке Максимовић : 1920-1971 / Љубица Ђорђевић. - Београд : Задужбина Десанке Максимовић [итд.], 2001 (Београд : "Мрљеш"). - 425 стр. : слика Д. Максимовић . - (Студије о књижевном делу Десанке Максимовић ; књ. 1). - pp. 7-8: О едицији Студије о књижевном делу Десанке Максимовић / Слободан Ж. Марковић. (COBISS)[мртва веза]
Ваљевски алманах / главни и одговорни уредник Слободан Ж. Марковић. - 1998, св. 1- . - Београд : Удружење Ваљеваца у Београду, 1998- . (COBISS)[мртва веза]
Поезија Бранислава Петровића : зборник радова / Десанкини мајски разговори, Београд, Ваљево, Бранковина, 14, 15. и 16. маја 2001. ; приредио Слободан Ж. Марковић. - Београд : Задужбина Десанке Максимовић, 2004 (Београд : Беосинг). - 78 стр. - ("Десанкини мајски разговори" ; књ. 13) (COBISS)[мртва веза]
Десанка Максимовић у деценији 1993-2003 : зборник радова / Десанкини мајски разговори, Београд, Ваљево, Бранковина, 14, 15. и 16. маја 2003. ; приредио Слободан Ж. Марковић. - Београд : Задужбина Десанке Максимовић, 2004 (Београд : Беосинг). - 126 стр. - ("Десанкини мајски разговори" ; књ. 18) (COBISS)[мртва веза]
Историјски романи Михајла Лалића "Свадба" и Оскара Давича "Песма" / Слободан Ж. Марковић. У: Књижевност и историја. 4 / [уредио Мирољуб Стојановић. - Ниш : Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета : Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета ; [Београд] : Славистичко друштво Србије, -. 2001. ISBN978-86-7025-303-2.. - pp. 73-79. (COBISS)[мртва веза]
.jpg)
.jpg)
