Рођен је 1. јуна1906. у селу Рогами, код Подгорице. Гимназију је завршио у Подгорици 1925. године, а затим је студирао право у Београду. Пошто није могао да се запосли у државној служби, радио је као приватни чиновник код разних предузећа и установа у Подгорици, Зеленици, Билећи, Даниловграду, Београду и Панчеву.
Због свог политичког рада, неколико пута је хапшен. Први пут је ухапшен 1926. али је због недостатка доказа пуштен. Поново је, 1929. године, два пута хапшен, и предаван Суду за заштиту државе, али је после шест месеци затвора ослобођен. На партијском раду највише је провео у Црној Гори, до октобра 1937. године, када је био организациони секретар Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору.
Крајем 1937. године, пошто је био отпуштен из Чиновничке задруге у Подгорици и прогнан из места, отишао је у Београд и запослио се у Савезу набављачких задруга државних службеника. У Београду је био ангажован на раду у Радничкој партији, „Црвеној помоћи“ и Синдикату приватних намештеника. Због штрајка у Савезу набављачких задруга државних службеника 1940. године, ухапшен је и отпуштен са посла.
После затвора, у марту 1941. године, мобилисан је и упућен на вежбу у 38. Његошев пук у Подгорици. Капитулација Краљевине Југославије затекла га је у овом пуку, на фронту према Италијанима у рејону Скадра, где је као ђак-наредник командовао митраљеским водом. При повлачењу са фронта, ангажовао се на одношењу и скривању оружја. После капитулације, долази у родно село и активно учествује у припремама устанка у околини Подгорице, а нарочито у Пиперима.
