спасо дракић
Спасо Дракић
Лични подаци
Датум рођења	(1904-12-15)15. децембар 1904.
Место рођења	Мојановићи, код Подгорице, Књажевина Црна Гора
Датум смрти	27. мај 1984.(1984-05-27) (79 год.)
Место смрти	Титоград, СР Црна Гора, СФР Југославија
Професија	друштвено политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1935.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	10. јула 1952.
Одликовања

Спасо Дракић (Мојановићи, код Подгорице, 15. децембар 1904 — Титоград, 27. мај 1984) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено политички радник Социјалистичке Републике Црне Горе и народни херој Југославије.

Рођен је 15. децембра 1904. године у Мојановићима, код Подгорице. Бавио се земљорадњом.

Године 1935. је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. Био је најпре политички комесар Зетског партизанског одреда, а потом је прешао у Четврту пролетерску црногорску бригаду. У току битке на Сутјесци, био је рањеник, али је успео да избегне немачке покоље и са групом покретних рањеника да се пребаци у Бањане, где се лечио. Потом је радио као партијски радник у Никшићкој жупи, а касније као члан ОК КПЈ за Подгорицу. Половином 1944. године постављен је за заменика политичког комесара Пете пролетерске црногорске бригаде. Био је и секретар дивизијског комитета КПЈ у Трећој ударној дивизији.

После ослобођења земље налазио се на разним одговориним политичким и државним функцијама у Црној Гори. Био је секретар Среског комитета КПЈ за Титоград, члан Централног комитета и члан Извршног комитета ЦК Савеза комуниста Црне Горе. Такође је био министар у Влади НР Црне Горе, посланик у Народној скупштини НР Црне Горе и члан Главног одбора ССРН Црне Горе, ако и члан Републичког одбора СУБНОР-а Црне Горе.

Умро је 27. маја 1984. у Титограду, а сахрањен је у родном месту.^[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенски одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден за храброст, и др. Орденом народног хероја одликован је 10. јула 1952. године.