Родио се у Команима, Подгорица 1916. године у сељачкој породици. Након Првог светског рата са породицом се доселио у Подгорицу где завршио основну школу и научио штампарски занат. Члан СКОЈ-а је постао 1936. године, а КПЈ1940. године. Био је учесник познате демонстрације на Белведеру на Цетињу 1936. године. Као графички радник истицао се у штампању и растурању „Гласа Црне Горе” који је издавао покрајински комитет Комунистичке партије Југославије у три броја.[1]
Када су се партизанске снаге под притиском непријатеља повукли у Босну, Радоје је био један од неколико стотина бораца који је остао на терену у Црној Гори. Пошто су услови за илегални рад у Подгорици били немогући, повукао се у Комане где су живели његови рођаци. Комани су били у саставу ОК КПЈ Цетиње, тј Међуопштинског комитета КПЈ. На илегалном раду се задржао мало више од две године. Непријатељи су му најзад ушли у траг 5. јануара1943. године. Њега и једног друга је опколио четнички батаљон који их је позвао да се предају. Обојица су одлучила да пруже отпор, међутим прво је упуцан његов друг а затим је и Радоје рањен. Наставио је да се бори, а када је потрошио муницију, како не би пао у руке непријатељу активирао је бомбу и себи одузео живот.[2]
