PROFILPELAJAR.COM

радосав поповић
радосав поповић
	Радосав Поповић
Лични подаци
Датум рођења	23. март 1909.
Место рођења	Близна, код Подгорице, Књажевина Црна Гора
Датум смрти	6. јануар 1942. (32 год.)
Деловање
Члан КПЈ од	1926
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија
Херој
Народни херој од	10. јула 1953.

Радосав Поповић (Близна, код Подгорице, 23. март 1909 — 6. јануар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Родио се у селу Близна, код Подгорице, 23. март 1909. године у сиромашној сељачкој породици. Основну школу завршио је у родном месту, а гиманзију 1930. године у Подгорици. Као ученик пришао је омладинском покрету. Истакао се у ширењу комунистичких идеја те је у партију примљен са само 17 година. Због револуционарног карактера ушао је у регистар полиције због чега је често хапшен. Радио је на омасовљавању партијске организације у Пиперима, а када је формиран Месни Комитет 1933. године изабран је за члана бироа. На тој дужности остао је до 1937. године када је дошло до реорганизације и он постао члан Општинског комитета, а од 1941. године његов секретар. Због свог доприноса постао је члан окружног комитета КПЈ за Подгорицу.^[1]

Упркос сталном ангажовању након завршене матуре уписао је Правни факултет у Београду, где је учествовао у бројним акцијама против режима. Кренуо је у Шпанију 1937. године, али је у Бару ухапшен. Након изласка из затвора и даље је наставио да активно учествује у акцијама комунистичке партије.^[2]

Након избијања Априлског рата мобилисан је у 38. пук и учествовао је у борбама око Скадра. Након слома државе, вратио се са наоружањем у село и ту био веома активан у организацији устанка и уништавању непријатељске инфраструктуре. Због тога је изабран за командира Горњопиперске чете која је бројала 230 бораца. После реорганизације устаничких снага у Црној Гори у августу 1941. године изабран је за командира Близанског герилског одреда. Тешко је рањен на Јелином дубу 18. октобра 1941. године, а ранама је подлегао 6. јануара 1942. године.^[3]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 10. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја. Одликован је и Орденом ратне заставе, Орденом партизанске звезде са златним венцем и др.^[3]