Добитник је многих награда и признања, међу којима су: Награда АВНОЈ-а, Републичка награда 11 октомври, Бранко Гавела, Златна Арена, Орден за заслуге (додељен од Георгија Димитрова) итд.
Биографија
Прличко је рођен као Перица Алексић,[1][2][3][4][5]13. марта1907. године у Велесу, у тадашњем Османском царству, данашњој Северној Македонији. Иако је био уписан у гимназију, није дуго времена остао у њој. Године 1923. напустио је школу и прикључио се путујућој групи Повлашћено путујуће позориште Михајла Лазића.
„
Једног јутра, у центру Велеса, сусрео сам необичног човека. Велики шешир скривао му је лице, лула му је вирила из уста, дуге, беле косе провиривале су му са стране, огрнут је био широком пелерином, корачао је улицом тако достојанствено и тако одлучно као да је сам Господ Бог. Био је то Михајло Лазић, који је на челу своје, тада чувене, позоришне дружине управо био стигао у мој град. Био је то мој први, дечачки сусрет са глумцима и позориштем, сусрет који је био пресудан за цео мој живот.
”
— Петре Прличко
У трупи је почео као реквизитер и декоратер. Онда су услиједиле и улоге – најприје мале, а потом и праве. Охрабрен успјехом који је као комичар стекао код публике основао је своје сопствено позориште Повлашћено вардарско путујуће позориште Перице Велешанина. Долазили су им у испомоћ и чувени глумци тог доба. Жанка Стокић је играла Министарку, а Добрица МилутиновићЗулумћара. Девет година је ова трупа играла у Врњачкој Бањи из ноћи у ноћ сваке сезоне.
На многе представе Коштане Петре је доводио праву Коштану. Вољела је да види како је представљају, уживала је у глуми и пјесми. С њом је ишао и у Београд. У башти Занатског дома давали су Коштану, представили је, а она је разговарала са публиком.
Године 1931. основао је театар Боем,[5] који је одиграо значајну улогу на националном плану. Први пут се у позоришту чула македонска ријеч.
Члан Народног позоришта у Скопљу постао је 1939. године.
Од 1944. године је у партизанском театру Кочо Рацин, који је доцније прерастао у Македонски народни театар. У том театру његов талент је бљеснуо пуним сјајем. Тако је Прличко постао најзначајнији глумац на македонској сцени. Својим задивљујућим комичним изведбама и улогама „човјека из народа“ исказао је посебан умјетнички сензибилитет.
Опробао је свој таленат и као позоришни режисер.
Са филмом Фросина (1952) имао је свој филмски деби. Једном приликом Петре је изјавио да ако мора да изабере своју најдражу улогу, онда би то свакако била Манданата, лик из филма Мис Стон, за коју је добио награду Златна арена.
Јелена Лужина је 2004. године објавила монографију о Петру Прличку.
У Македонији је 2006. године установљена награда за животно дјело Петре Прличко. Она се додјељује глумцу средње генерације и састоји се од плакете са ликом Петра Прличка и новчане награде.