Рођен је 5. јуна1906. Основну школу и Гимназију је завршио у Крању. Нижу школуВојне академије у Београду уписује као припадник 50. класе 1921. године. Његови класни другови били су Илија Чолак-Антић, син генерала Војина Чолак-Антића, Славко Бјелајац и Живан Кнежевић. Сви они су успешно завршили школовање 2. октобра1924. године када су произведени за потпоручнике. По произвођењу добија артиљеријски род. Првобитна дужност била му је водник (командир вода) 2. пољског дивизиона Вардарске артиљеријске бригаде. Две године касније, тачније 26. фебруара1926. премештен за водника 1. Брегалничке артиљеријске бригаде. Почетком 1927. године уписује Ваздухопловну извиђачку школу, коју успешно завршава 1928. године. Након завршетка школе прекомандован из артиљерије у ваздухопловство. Наредне 1929. уписује Пилотску школу и њу завршава 1930. године. У том периоду постаје извиђач 7. ваздухопловног пука а поред редовне дужности именован за наставника у Ваздухопловној стручној школи. Од 1934. био је командант бомбардерске ескадриле у Новом Саду. Командант ваздухопловне извиђачке школе у Панчеву постаје 1938. и на тој дужности га је затекао Априлски рат. Заробљен је као ваздухопловни мајор на аеродрому Рајловац где су се биле повукле све ваздухопловне школе из Панчева. Као ратни заробљеник био је у разним немачким и италијанским логорима, где се повезивао са групом која је припадала Ослободилачком фронту и одбијао сваку сарадњу са дивизијским генераломЛеоном Рупником.