У Војсци Краљевине Југославије је постојао од 1923. до 1945. године. Уведен Законом о војсци и морнарици од 19. јула 1923. године. Према тадашњем правилнику о унапређењима генерала у чин дивизијског генерала могао је бити унапређен сваки бригадни генерал који поред општих услова, морао провести у свом чину најмање три године а такође је морао имати вишу школу Војне академије или страну школу у истом рангу. Такође је морао успешно командовати бригадом било ког рода најмање годину дана. У ваздухопловству је за овај чин било потребно да кандидат командује ваздухопловним бригадама. У морнарици Краљевине Југославије чин дивизијсог генерала одговарао је чину вицеадмирала. У стручним службама Југословенске војске додавани су називи родова или служби (интентатски, артиљеријско-технички, геодетски, инжињерски, инжињерско-технички, санитетски и судски) уз назив генерал а придев дивизијски је изостављан.[1]
У данашњој комадној подели, обично одговара рангу чин генерал-мајора и ретко генерал-потпуковника. Етимолошки дивизијски генерал је командант дивизије у оквиру армије оружаних снага.
Еполете Краљевине СХС/Југославије
Генералштабни Дивизијски генерал (1923—1945)
Интендантски генерал (1923—1945)
Артиљеријско-технички генерал (1923—1945)
Геодетски, инжињерски и инжињерско-технички генерал (1923—1945)